Osamdeset posto anketiranih smatra da postoji diskriminacija očeva po razvodu

Centar za međunarodnu javnu politiku je nedavno predstavio rezultate istraživanja "Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o rodnoj ravnopravnosti u Republici Srbiji". Istraživanje, koje je sprovedeno u periodu od 15. novembra 2018. do 10. januara 2019. godine, obuhvatilo je 1403 studenta sa 30 fakulteta Univerziteta u Beogradu[1]. "Najveće iznenađenje za nas je da su muškarci u Srbiji, prema mišljenju studenata UB, diskriminisani. Takođe, muški studenti smatraju da su prilikom brakorazvodnih parnica oni diskriminisani prilikom dodele starateljstva nad decom i imovinom" - rekao je Koordinator Sektora za istraživanje javnog mnjenja Lazar Subotić za Tanjug, pred početak predstavljanja istraživanja[2].

Mada su u gornjem slajdu pokušali da diskriminaciju muškaraca umanje navodjenjem samo podatka da je 38,8% muških ispitanika izjavilo da je diskriminacija zastupljena u velikoj meri, kompletnu sliku dobijamo tek kada pogledamo donji grafikon iz izveštaja: čak 85,9% muških studenata smatra da su očevi po razvodu diskriminisani u vezi starateljstva - 32,6% delimično, 38,8% u velikoj meri, i 14,6% smatra da su u potpunosti diskriminisani, a samo 14,1% studenata smatra da su očevi veoma malo ili nimalo diskriminisani. Studentkinje imaju drugačiju procenu - 40,1% smatra da su delimično, 29,9% u velikoj meri, i 3,2% da su u potpunosti diskriminisani, što je u zbiru i dalje značajnih 73,2%.

Naravno ovo su samo mišljenja studenata UB, koji zbog uzrasta baš nisu previše upućeni u temu razvoda, pa o tome imaju samo posredna iskustva svojih roditelja i rodjaka. Studenti svakako nisu bili pre ankete upoznati sa najnovijim zvaničnim statistikama prema kojima su u Beogradu u 2017. samo 6,8% očeva dobili samostalno starateljstvo nad decom po razvodu (iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku, broj 170, od 29.6.18, „Zaključeni i razvedeni brakovi, 2017“, tabela na stranici 9)[3]. Feministkinje izneseni podatak ne smatraju jasnim pokazateljem diskriminacije, a ni ministar Zoran Đorđević, pod čijim rukovodstvom su centri za socijalni rad koji daju "mišljenje" na bazi koga se starateljstvo dodeljuje.

Neposredno po anketi na UB, Centar je sproveo istu na svojoj Fejsbuk stranici, sa skoro identičnim odzivom i rezultatom[4]:

Zanimljivo je pogledati kakva je polna struktura ispitanika koji su odgovorili sa DA i NE, uz ogradu da imena i pol učesnika na internetu nisu uvek pouzdani jer uvek postoji procenat lažnih i anonimnih profila: sa DA su glasali muškarci, ali i znatan broj žena (svakako ih je bilo više od 30% glasova), dok sa NE od 313 glasova je bilo manje od 10 muškaraca (verovatno oni koji nemaju neposredna iskustva sa razvodom, ili su napustili svoje partnerke bez interesovanja za dete, ili su malobrojni feministi), dakle beznačajan broj (manje od 3%). Interesantan je i redosled i dinamika glasanja: u prvih nedelju dana ankete glasalo je manje od polovina učesnika (oko 660), i to uglavnom muškarci sa DA (sa FPN i Fejsbuk grupe Glas za muškarce), i žene sa NE, ali je tada odnos bio 90% za DA. U poslednja 48 sata, nakon što je anketa podeljena na jednoj veoma popularnoj grupi za psihološku samopomoć, počeo je da naglo raste broj učesnika, da bi se do zaklučenja došlo do 78% glasova za DA. Nezavisno od dinamike, može se oceniti da je rezultat konsistentan sa anketom na UB, da približno 80% javnosti prepoznaje da su očevi u procesu razvoda diskriminisani, posebno u dodeljivanju starateljstva. Ovaj broj bi bio i znatno veći da nisu anketirani studenti bez iskustva razvoda, žene sa grupe za samopomoć koje su prošle oštećeno kroz razvod (koji nisu inicirale, već su bile napuštene, 1 / 3), žene koje su baš dobro prošle / profitirale kroz razvod (1 / 3), kao i brojne feministkinje koje nemaju iskustvo ni braka ni razvoda, čak se istog, kao često i muškaraca, groze. Sa DA su verovatno odgovorile žene koje su u srećnom braku, one koje su se sporazumno razvele (1 / 3), i one čija su braća, sinovi, očevi, rodjaci i prijatelji bili diskriminisani pri razvodu. Da je anketa sprovedena medju muškarcima koji su prošli kroz razvod koji nisu inicirali (više od 2 / 3 razvoda), brojka bi najverovatnije bila bliža 90%.

U istraživanjima na grupi Glas za muškarce, od svih očeva koji tvrde da su se "izborili" za samostalno starateljstvo nismo pronašli nijednog ko nije spadao u sledeće slučajeve: da se radi o podeljenom starateljstvu kada par ima više dece uglavnom starijeg uzrasta, da je majka dobrovoljno odustala (preudala se i bila dovoljno mlada da rodi novu decu a novi partner ne želi ovu iz prethodnog braka, otišla u veliki grad ili inostranstvo gde bi joj deca smetala) ili trenutno bila u nemogućnosti (u bolnici, ludnici, zatvoru), a ima slučajeva i gde je dete sa specijalnim potrebama, pa majka nije bila zainteresovana za starateljstvo. Čak ni tih manje od 10% očeva koji dobiju starateljstvo ne znači da su ga tražili, već su ga dobili po sili zakona iz nekog od gornjih razloga. Nismo zabeležili nijedan slučaj gde je otac dobio starateljstvo nad jedinim detetom ako je majka bila zainteresovana za isto. Centri za socijalni rad uvek nadju način da napišu "mišljenje", koje sudije samo prepišu u presudu, po kome je majka podobniji i potrebniji roditelj, nezavisno od mišljenja deteta, njegovog najboljeg interesa (koje ne mora uvek da se poklopi sa stavom mladjeg maloletnika koji je emotivno vezan ili izmanipulisan od strane majke), ili podobnosti, interesovanja, ili prethodnog emotivnog, radnog i finansijskog angažovanja / doprinosa oca na podizanju deteta za vreme trajanja braka.

Samostalno starateljstvo je preveliko opterećenje za jednog (najčešće majku), a često nezadovoljstvo za drugog roditelja (najčešće oca, ukoliko je zainteresovan). Stoga predlažemo uvodjenje zajedničkog faktičkog starateljstva za sve slučajeve gde su oba roditelja podjednako zainteresovana i podobna, čime bi se izbegla prepoznata diskriminacija očeva, otudjivanje dece koja ne žive sa njima (bilo spontano, ili zlonamernim delovanjem majke), i sukobi pre, za vreme i dugo nakon razvoda braka[5].

-------------------------------------------------------------------------
[1] http://cmjp.rs/predstavljeni-rezultati-istrazivanja-rodna-ravnopravnost/
[2] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/stavovi-studenata-zene-vise-da-budu-na-vaznim-funkcijama-muskarci-diskriminasni-u/dgzywvq
[3] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf
[4] https://www.facebook.com/CMJP.rs/posts/2091214987624702
[5] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/12/10/otvoreno-pismo-ministru-zoranu-djordjevicu-povodom-diskriminacije-oceva-u-centrima-za-socijalni-rad/

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska