Војнички крајпуташ на Калемегдану, Владимир Ђековић из Самаила код Краљева

Након проналаска крајпуташа Тодора Стаменића испред Конака кнеза Милоша сетио сам се неких крајпуташа које сам раније видео на Калемегдану. Наравно, сви они су донети у Београд да би се појачала његова туристичка понуда, али су потом остављени зубу времена да пропадају, можда и више него што би на оригиналном месту на коме су били 80 или више година, од постављања. У првом пролазу кроз Калемегдан пронашао сам 4 крајпуташа, један је крај Народне опсерваторије (текст читак, али на неком архаичном језику, могуће средњовековни богумилски, из Босне), са супротне стране Деспотове капије, а друга 3 на платоу изнад унутрашње Стамбол капије, на пољу које има по 4 топа на две бочне стране, а крајпуташи су на трећој, уз стазу према Сахат кули (види доњу мапу, наћи ћете их у горњој левој четвртини). Стање ова три је прилично лоше, први ћу приказати овде, други је скоро нечитљив, а од трећег је остала само основа.


 
 
 
 

ОВАЈ

СПОМЕНИК ПО
КАЗУЈЕ ИМЕ 
ВЛАДИМИР
ЂЕКОВИЋ ИЗ СА
МАЈЛА БИВШИ
ВОЈНИК I КЛАСЕ
I I I ЧЕТЕ КАРАН
ОВАЧКОГ БАТА
ЛJОНА ….

Када сам се вратио кући, пронашао сам референцу која потврђује да су Ђековићи из Самаила код Краљева (Карановац – од 1882. Краљево) (https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-samaila-kraljevo/), а тамо сам нашао и цео текст који је био на споменику почетком 1990-их:

„Оваи Споменик показује име Владимир Ђековић из Самајла бивши војник 1 класе III чете карановачког батаљона кој поживи 22 г. а погибе у Куршумли 26. декембра 1877 год. борећи се с Турцима за веру јочество србско а под вла витешког књаза М–Обреновића !  Овај споменик подиже му уцвељена мајка његова Јајнка (Јаника)“ .
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године.

"Записи о Другом српско-турском рату ређе се јављају, јер овај рат није трајао ни пуна два месеца. У њему се гинуло последњег месеца 1877. и првог 1878. године. Споменици памте битке на Самокову, Соколовици и Врању. Ha Самокову, шумовитом гребену код Куршумлије, водиле су се очајне борбе": https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf

Иконографија се састоји из „грчког“ равнокраког крста на куполи, на коме су са обе стране по један православни крст, и голубова који кљуцају грожђе у стојећем ставу.
 
 

мој сајт о крајпуташима:

 

 Глас за мушкарце 2017 - 2020