Надгробни споменик на улазу у Етнографски музеј у Београду

Моје интересовање за крајпуташ лево од улаза у Етнографски музеј у Београду резултовало је одговором кустос-етнолога Милице Обрадовић 22. авgуста 2016. год:

Споменик за који сте заинтересовани датира из друге половине 19. века, тачније годином настанка сматра се 1862. година када је Димитрије Милекић, коме је споменик подигнут, и преминуо.

Направљен је од меког камена пешчара помоћу једноставног каменорезачког алата, а  издваја се по својим изузетним димензијама (висина 240 цм, ширина 45 цм, дебљина 34 цм) док је по типу сличан многим споменицима ове врсте у западној Србији, а посебно у долини Западне Мораве око Чачка. Овај споменик потиче из Гуче, односно места Вича.

Разлог због кога су димензије овако велике лежи и у самом натпису - све што је на споменику записано требало би да заштити покојника од заборава, а самим тим и његове коначне смрти. Наиме, можете видети да се овде ради о ученом човеку (што за тај период представља велико достигнуће), особи која је имала битне улоге у свој заједници па његов надгробни споменик на неки начин представља његов curriculum vitae.

На предњој страни уклесан је лик мушкарца у дубоком рељефу и природној величини са натписом: Споменик пок. Димитрија Милекића. Фигура (са брковима преко образа) у свечаној ношњи држи књигу са натписом:

СПОМЕНИК КРА
БРОГ ДИМИТРИ
А МИЛЕКИЋА
 

РОДИМО
СЕ ДА У
МИРЕМО
А УМ И
РЕМ О
ДА ВОВИ
ЕКИ ЖИ
ВИМО ДУ
ША НИГ=
ДА НЕМ:











 

Десна страна: Ој премили љубезни српски роде куд иташ но умољен стани постој мало овде и прочитај ово мало житје моје на знање све будућности своје. Родио сам се 1814. од оца Николе Милекића презименог зватог и мати ми Аранђије именовате који сам од фамилије кијевачке тако зване
   
Позади: родбине од старине знатне: родитељи ме од бога радо имадоше и име ми Димитрије тад крштено нарекоше свјатог великог оца Василија за патрона га сви имамо и славимо родитељи ме свјато писмо дадоше учити књигу добро сам изучио па јошт и друге визикусне науке прижељно вручио, у занату абаџиском и дрводељском јошт у највећој братској љубави с трговцима и чиновницима главним 
Лева страна: живомарну трговину приљежно радио, по томе житељи ме села Виче кметом изабраше позније за председатеља обштине вргоше а при последњем доласку књаза Милоша Обр. у Србију за депутирца изабраше па доцније за комисијеонера срб народног права одредише. Поживе овог свјета века свега 48 лета и почину 5 апр 1862 вечна му памјат и бог даг опрости.

Димитрије овде каже да је поред Светог писма (као духовне науке) учио и "визикусне", што је вероватно референца ка физичким (физикус-ним), односно природним наукама, и занате. Имање и богатство, а касније и друштвени углед и положаје које помиње стекао је пак трговином (живе) стоке (марве), као и кнез Милош.

На врху леве стране је („грчки“) равнокраки крст (са проширеним ивицама) са натписом ИСХС НИКА, што значи "Исус Христос побеђује".

Напомена: Милекић Димитрије из Виче се помиње и:
1. на страницама 69, 88, 180, 183, 185, 243-244 књиге "Камена књига предака" Радојка Николића  (https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf).
2. на страницама 13 и 14 књиге "Писмо и традиција: натписи на етнографским предметима" Вјерe Медић (https://books.google.rs/books?id=mWiODgAAQBAJ&pg=PA13)
 
 

мој сајт о крајпуташима:

 

Глас за мушкарце 2017 - 2020