Otvoreno pismo ministru Zoranu Đorđeviću povodom diskriminacije očeva u centrima za socijalni rad
Obeležavajući 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava

Na pritisak udruženja očeva, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je još 2016. izjavila da je uputila centrima za socijalni rad (CSR) preporuku da se ne vode rodnim stereotipima u predmetima poveravanja starateljstva po razvodu, kao i da priprema novu preporuku za njih u vezi sa davanjem mišljenja o starateljstvu[1]. Tada je rekla i da "razume protest očeva koji smatraju da su bili diskriminisani, ali da se tako ozbiljne stvari ne mogu rešiti na ulici", no izgleda da je praćenje ove teme prestalo da je zanima iako se radi o diskriminaciji veoma velike grupe. Iz najnovijeg saopštenja Republičkog zavoda za statistiku (broj 170, od 29.6.18) "Zaključeni i razvedeni brakovi, 2017", na stranici 9 vidimo da se situacija nije nimalo promenila, da i dalje u Beogradu, a približno i u Novom Sadu, manje od 10 posto očeva dobija samostalno starateljstvo po razvodu[2]. Očevi dobijaju starateljstvo samo ako ga se majke odreknu, a i tada to može biti privremeno, jer se majke mogu predomisliti, ili im se situacija promeni (izađu iz bolnice, zatvora, vrate se u mesto prebivališta, ili im propadne novi brak zbog koga su napustile decu). To nas utvrđuje u uverenju da se CSR ne vode objektivnom procenom podobnosti roditelja, niti najboljim interesom deteta, već starateljstvo svojim mišljenjem automatski uvek daju majci. Sudovi u parničnim predmetima dodeljivanja starateljstva se ne bave utvrđivanjem činjenica, sem kada se radi o određivanju alimentacije, već samo prepisuju mišljenje CSR ili veštaka koje naivni očevi plaćaju, no u oba slučaja ishod je isti. Razlog zašto su CSR pristrasni može da leži u činjenici da su većina zaposlenih psihologa, socijalnih radnika i sudija žene, da se vode rodnim stereotipom da su majke potrebniji i podobniji roditelji, a i zato što im treninge i seminare već decenijama drže feminističke NVO poput Autonomnog ženskog centra (AŽC). Kako na drugi način, sem feminističkim uticajem, objasniti da u 21. veku u velikim gradovima, gde zaposleni roditelji u braku dele obaveze oko podizanja dece, CSR ne mogu da nađu podobne i zainteresovane očeve da im povere starateljstvo, čak i dece u starijim razredima osnovne škole?

Sa diskriminacijom očeva sam u vašem ministarstvu već upoznao Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti kada sam tamo bio na Otvorenim vratima krajem septembra 2017. Kako vidim da se na problemu očeva i dece ne radi, dok 100.000 očeva po razvodu viđa decu manje nego što bi mogli i želeli, a u mnogim slučajevima majke otuđuju decu i ometaju očeve da ih viđaju, bio sam slobodan da pripremim "Uputstvo za primenu Zakona o ravnopravnosti polova pri dodeljivanju starateljstva u centrima za socijalni rad" i predam vam ga na razmatranje, doradu i primenu. Problem koji predlažem da se ovim reši mnogo je širi od diskriminacije očeva, jer bi njegovo rešenje pozitivno uticalo i na smanjenje broja razvoda i povećanje broja novorođene dece, čime bi se dao značajan doprinos rešavanju demografskog problema, a i jačala odbrambena gotovost zemlje, jer bi se stvorio veći broj, motivisanijih nego danas, branitelja. Takođe, neredovni kontakti i održavanje odnosa dece sa očevima po razvodu negativno utiče na razvoj dece, jer su mnogobrojne naučne studije pokazale da deca koja po razvodu ostanu u podjednakom kontaktu sa oba roditelja u kasnijem životu imaju mnogo manje socijalnih, obrazovnih, psihičkih, zdravstvenih i finansijskih problema. Stoga bi se po razvodu moralo insistirati na ovom modelu gde god je primenljiv, a ne na samostalnom starateljstvu koje je prevelika obaveza za jednog roditelja, a nezadovoljstvo za drugog. Šablonizovani model viđanja deteta sa ocem koji je odavno postavljen da bude svaki drugi vikend, lako bi se u slučaju podobnih i zainteresovanih očeva mogao pretvoriti u provođenje jedne nedelje kod oca, druge kod majke, ili školskih dana kod jednog, a vikenda kod drugog roditelja. Licemerno je objašnjenje i feministička mantra koju očevi često čuju u CSR: "Dete mora da zna gde mu je dom", što je samo izgovor da se nastavi sa politikom dodeljivanja samostalnog starateljstva (vršenja roditeljskog prava) samo majkama. Predloženo rešenje je bolje i za decu, za očeve, a i za majke (jer bi imale više vremena da se posvete sopstvenom životu, i novim vezama), smanjuje socijalne probleme (sukobe i nasilje među partnerima pre, za vreme i posle razvoda) i davanja "samohranim" majkama, a rešava i važne nacionalne probleme. Obrazložiću ove navode sledećim argumentima:

1. Davanjem starateljstva isključivo majkama, kreira se problem jednoroditeljskih porodica koje često traže finansijsku podršku države kao "samohrane" majke, čak i kada dobijaju alimentaciju od očeva,

2. Kada je izvesno da će po razvodu dobiti i starateljstvo, i imovinu, i novčanu pomoć, mnoge žene su stimulisane da traže razvod i kada bi dogovor među partnerima mogao da spase brak, stoga je većina razvoda inicirana od žena, a njihov povećan broj prema smanjenom broju novozasnovanih brakova nepovoljno utiče na održavanje porodice kao osnovne ćelije društva,

3. Određivanjem nesrazmernih iznosa alimentacije (u svojim člancima sam pokazao da prosečan otac snosi trošak 3 / 4 potreba deteta, dok dobija samo 1 / 4 detetovog slobodnog vremena i ljubavi), muškarci se destimulišu da ulaze u brak / vanbračnu vezu u kojima bi imali decu, jer lako mogu sve da izgube, a da im samo ostane obaveza alimentacije, pa dodeljivanje starateljstva samo majkama smanjuje broj novorođene dece,

4. Većina očeva posle razvoda finansijski više nisu u mogućnosti da zasnuju novi brak i imaju novu decu, a i destimulisani su da više rade i stvaraju jer proporcionalno ili progresivno moraju da plaćaju alimentaciju za decu iz prethodnog braka.

Dva su razloga zašto do realizacije ovoga nije došlo: majke se ne žele odreći alimentacije i pomoći države, ni uticaja koje imaju na dete, a rešavanje nacionalnih problema bilo bi suprotno feminističkoj agendi koju finansiraju globalističke elite u cilju depopulacije i slabljenja nacionalnih država. Obzirom da feminizam formalno nije državna ideologija, i sa njim se ne slaže većina stanovništva, upitno je kako je dozvoljeno da jedna NVO kao AŽC drži seminare mnogim državnim institucijama (CSR, policiji, sudstvu, opštinama) kada u svom statutu eksplicitno tvrdi da je feministička organizacija. Ponoviću da je njihovo delovanje antiporodično i suprotno društvenim i nacionalnim interesima, i da se finansiranjem iz inostranstva detaljno ponose na svom veb sajtu[3].

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Uputstvo za primenu Zakona o ravnopravnosti polova pri dodeljivanju starateljstva u centrima za socijalni rad (CSR), kao dopuna postojećeg "Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad"[4]

Ovo uputstvo se donosi jer je utvrđeno da postoji velika neravnopravnost polova u predmetima poveravanja starateljstva po razvodu, odnosno neravnopravna zastupljenost, tretman i položaj lica jednog pola u odnosu na lica drugog pola.

Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano pravljenje razlike, nejednako postupanje, ili davanje prvenstva, koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u svim pa i porodičnoj oblasti. CSR imaju obavezu razvoja i unapređenja ravnopravnosti polova i sprečavanja diskriminacije na osnovu pola.

Prema važećem Zakonu o ravnopravnosti polova potrebno je omogućiti ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života. CSR su obavezni da vode politiku jednakih mogućnosti za žene i muškarce, i planiraju, donose, sprovode i javno objavljuju rezultate ovih mera. Dalje su dužni da iz reda svojih zaposlenih odrede kontakt osobu za ravnopravnost polova koja sarađuje sa Ministarstvom.

Ovim uputstvom određuje se i način saradnje sa udruženjima, i plan izveštavanja udruženja koja su uključena u praćenje sprovođenja mera iz ovog uputstva, kao i podaci koje za ta udruženja unose u izveštaje.

CSR evidentiraju podatke o: 1. broju lica po polu koja su u prethodne dve godine više dobijala starateljstvo, i razloge za to; 2. broju sudskih sporova koji su vođeni po osnovu diskriminacije po polu, kao i broju sudskih sporova koji su okončani u korist manje zastupljenog pola po tim sudskim odlukama.

Informacije i statistički podaci koji se prikupljaju i evidentiraju u CSR moraju biti, osim zbirno, iskazani i po polnoj pripadnosti, posebno oni o dodeljivanju starateljstva, i u Godišnjem izveštaju o realizaciji plana ili programa izveštavaju Ministarstvo.

CSR su dužni da preduzimaju posebne mere kojima će se postupno obezbediti najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola u dodeljivanju starateljstva (vršenja roditeljskog prava), kao i da do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu dostave Ministarstvu izveštaj o preduzetim merama i ostvarenim rezultatima na polju unapređenja ravnopravnost polova.

U slučajevima gde su oba roditelja podjednako zainteresovana i podobna treba insistirati na modelu zajedničkog starateljstva / ravnopravnog roditeljstva, a ne na samostalnom starateljstvu koji je prevelika obaveza za jednog roditelja, a nezadovoljstvo za drugog. Kod samostalnog starateljstva model viđanja deteta sa roditeljem koji nema starateljstvo treba da bude provođenje jedne nedelje kod oca, druge kod majke, ili školskih dana kod jednog, a svih vikenda kod drugog roditelja (sa povremenom alternacijom), kao i jednaka podela raspusta i praznika. Ukoliko se jedan od roditelja ne slaže sa zajedničkim starateljstvom, samostalno starateljstvo treba poveriti drugom roditelju, a ukoliko potom on / ona to ne ispunjava dati mišljenje sudu za promenu odluke o nosiocu samostalnog starateljstva.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 

U zaključku bih ponovio: zajedničko starateljstvo, a i samostalno gde je model viđanja sa drugim roditeljem ravnopravan, smanjuje broj razvoda, sukoba i nasilja u porodici; socijalna davanja; probleme dece odrasle u jednoroditeljskim porodicama; ekonomsko, demografsko i odbrambeno slabljenja nacionalnih država.

----------------------------------------------------
[1] http://rs.n1info.com/Vesti/a203985/Poverenica-Voditi-racuna-i-o-diskriminaciji-oceva.html
[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf
[3] https://www.womenngo.org.rs/o-nama/donatori
[4] https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_organizaciji_normativima_i_standardima_rada.html
 

Mihailo Alić, analitičar rodne politike
osnivač Fejsbuk grupe Glas za muškarce (od jula 2017, 3120 članova)
www.ultrahome.in.rs/muska