Средњовековни надгробни споменик на Калемегдану, из Босне
Повод за ово истраживање је фотографија коју је снимио у марту 2007. светски пустолов Chris Bennett (http://chrisintheworld.blogspot.com/2007/), а у септембру објавио Nikola Smolenski уз опис "Tombstone of Moisav Pripkovic, an example of medieval Serbian tombstone. Now kept in Kalemegdan park." : https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tombstone_of_Moisav_Pripkovic.jpg
Након проналаска крајпуташа Тодора Стаменића испред Конака кнеза Милоша сетио сам се неких крајпуташа које сам раније видео на Калемегдану. Наравно, сви они су донети у Београд да би се појачала његова туристичка понуда, али су потом остављени зубу времена да пропадају, можда и више него што би на оригиналном месту на коме су били 80 или више година, од постављања. У првом пролазу кроз Калемегдан пронашао сам 4 надгробна споменика / крајпуташа: један (који је на овој страници) је дијагонално од Народне опсерваторије, одмах са леве стране када се уђе кроз Деспотову капију (доњи, централни део мапе), а друга 3 на платоу изнад унутрашње Стамбол капије, на пољу које има по 4 топа на две бочне стране, а крајпуташи су на трећој, уз стазу према Сахат кули (у горњој левој четвртини мапе). Стање ова три је прилично лоше, један сам успео да дешифрујем и пронађем референце за њега, други је скоро нечитљив, а од трећег је остала само основа.

упутство за преглед 3Д модела: леви миш за ротацију лево-десно и горе-доле, скрол за зумирање, десни миш за померање објекта по екрану; на мобилном екрану померање једног прста за ротацију лево-десно и горе-доле, скупљање и ширење два прста за зумирање, два прста за померање по екрану:

Stecak Moisava Pripkovica na Kalemegdanu by Mihailo Alic on Sketchfab


 
Пронашао сам Фејсбук дискусији из 2018. о овом стећку, погледајте детаље и скоро у потпуности дешифрован текст на стећку: https://www.facebook.com/groups/252346792055112/permalink/261276481162143/
фотка Ивана З. са испраним (пред)последњим редом:

Пренет је из засеока Батар, који је подељен између Брасине и Борине, код Лознице. 
Споменик је из Брасине/Борине пренео весели Милош Милојевић, заједно са још 4 епиграфска споменика, око 1875. године. И то је све што уопште има на интернету о њему, иначе преузето из књиге Шефика Баслагића.

Према облику слова, Г. Томовић га датује у 15. век. Господин Новак, поменут у натпису, је можда Новак Куманчић који се помиње на Руднику 1422. године.

На истом гробљу у селу Брасина налази се и стећак Твртка Припковића, такође мислим да наводи Шефик Баслагић у својој књизи. Чиста изведеница 
патронимска за презиме. Име Прибислав, па одмиља име Приб'ко, што даје Приб'ковић, доцније Припковић. 

натпис је обрађен и публикован у: Г. Томовић, „Надгробни натписи из Подриња“, Историјски часопис, XXIX-XXX, Београд, 1983, стр. 47-62.

А претходно је објављиван неколико пута, између осталог и у Стари српски записи и натписи, под бр. 4729.

дискусија на горе-поменутој Фејсбук страници

предња страна:

А СЕ ЛЕЖИ МОИ- / САВb ПРИПКОВ- / ИЋb НА СВОИ ЗЕ- / МЛИ NA ПЛЕ[М]- / Е(NИ) ТОИ У КРА(ЛIA) О- / БА Б'b'Xb IONA- / KOMb И МИЛbБ- / РАТИNb ГОСПО- / ДИNУ NOВАКУ
Чита се: "А се лежи Мојисав Припковић на свој земљи на племенитој. У краља оба бех јунаком, и милбратин господину Новаку"

бочна страна:
"Aли смрт уморила, жал ме дружина. А се постави белег Драгутин на брата своега асе писает Петько Штукь / Штукић"

Моје лаичко читање, уз изговор старословенске ћирилице према горњој таблици (црвеним заокружених слова):

предња страна

А СЕ ЛЕЖИ МОИ-
САВ ПРИПКОВ-
ИЋ НА СВОИ ЗЕ-
МЛИ НА ПЛЕМ-
Е(ни)ТОИ(.) У КО ДО-
БА БЈАХ ЈУНА-
КОМ И МИЛ Б-
РАТИН ГОСПО-
ДИНУ НОВАКУ ПР-
ЈАРОШЕ МЕ КАКО
ДЈАТЕ СВОЕ

лева бочна страна

АЛИ СМРТ 
УМОРИЛА(,)
ЖАЛ МЕ ДРУЖИНО(.)
А СЕ ПОСТАВИ
БЈАЛГ ДРА-
ГУТИН НА
БРАТЈА СВОЕ-
Г(.) А СЕ ПИСА
ПЕТКО ШУ-
КИЋ

десна бочна страна

позиција у односу на Обсерваторију и Деспотову капију

Споменик се помиње и у Гласнику Српског географског друштва, vol. 7-11, страница 100, https://books.google.rs/books?id=-Tv5fVh-s74C&pg=RA9-PA100&lpg=RA9-PA100&dq=Pripkovi%C4%87
 
 

Сличан стећак из БиХ са готово истоветним почетком и средином текста (А СЕ ЛЕЖИ име НА СВОеИ ЗЕМЛИ НА ПЛЕМЕниТОИ, ... ПОСТАВИше):

Споменике из тих крајева и периода погледајте на http://www.plemenito.com/lat/srednjovekovni-natpis-iz-zvornika-sa-pomenom-imena-grada-/o244, где се каже: "Мање од 10% свих стећака украшени су неком врстом рељефа, а испод 1% садржи натписе", што чини овај на Калемегдану још вреднијим.
 
 

мој сајт о крајпуташима:

 

Глас за мушкарце 2017 - 2020