Страдања српског мушкарца у ратовима, пример породице Стаменић из Обајгоре код Бајине Баште

Моје интересовање за Стамениће родило се сасвим неочекивано једног поподнева док сам се шетао код Конака кнеза Милоша у Топчидеру. Лево од улаза у трави приметио сам камени споменик и пришао му. Очигледно је било да је то надгробни споменик неком војнику, Тодору Стаменићу, а са стране сам прочитао да је погинуо 1885. у Српско-бугарском рату. Споменик је био благо накривљен, са текстом са обе бочне стране. Текст је у горњим редовима био нечитак, а доњи редови су нестајали у трави. Направио сам фотографије и кренуо кући. У следећој посети, понео сам алат за ископавање и крпу за прање, па након скидања бар 10 центиметара земље, успео сам да откријем последња два реда. Уз мукотрпно погађање, успео сам да саставим текст који је заправо био јединствен, тако што се прича са десне бочне стране настављала на левој:
 

ИЗ ОБАЈГОРА
КАПЛАР РЕЗ
ЕРВ II ЧЕТЕ IV
БАТАЉOIVАРТ
ПУКА ПОГИ
НУОЈЕ ЈУНА
ЧКИ БОРЕЋИ
СЕ У РАТУ ПР
ОТИВУ БУГ
АРА 6 НОВЕМ
БРА 1885 ГО
У 24TOJ Г ЖИ
ВОТА СВОГА
И САРАНИЈОГ
А ЈЕ БРАТ НИ
КОЛА НА СЛИ
ВНИЦИ КОИЈЕ
СА ТОДОРОМ
ЗАЈЕДНО
БИЈО У РАТУ
ТОДОР ЈЕ
БИО ПРИМЕ
Р ПОШТЕЊА
И ДОБРОТЕ О
СТАВИЈОЈЕ
ЗА СПОМЕН
МЕђУ ДРУГОВ
ИМА И ПРИЈА
ТЕЉИМА И О
ЖАЛОСТИО
ЗА НАВЕК БР
АЋУ ЈАКОВАИ
НИКОЛУ И ОСТ
АЛУ РОДБИНУ
КОИМУОВАЈ С
ПОМЕНПОДИЖУ


 

упутство за преглед 3Д модела: леви миш за ротацију лево-десно и горе-доле, скрол за зумирање, десни миш за померање објекта по екрану; на мобилном тач екрану померање једног прста за ротацију лево-десно и горе-доле, скупљање и ширење два прста за зумирање, два прста за померање по екрану. Имате два тродимензионална модела, онај са леве је скенирани споменик, а десни је модел направљен са поједностављеном геометријом и фотографијама високе резолуције. И један и други имају предности и мане, и оба можете гледати преко целог екрана.

      
          
 
Када сам се вратио кући, пронашао сам референцу која потврђује да су Стаменићи из Обајгоре, као и када су се тамо и одакле доселили (https://www.poreklo.rs/2013/01/18/poreklo-prezimena-selo-obajgora-bajina-ba%C5%A1ta/), а онда сам преко телефонског именика пронашао телефоне Тодорових рођака који још живе у том селу, и од прве имао среће да добијем старијег Радомира који ми је рекао да је горњи крајпуташ стајао 80 година недалеко од његове куће и био диван украс, а онда су средином 1960-их дошли из Историјског музеја из Београда и од Тодорових директних наследника добили дозволу да га пренесу у Београд, на Топчидер. Радомир ми је потом испричао и горку историју о погибијама многих мушкараца из породице Стаменић, па сам ту причу преточио у скраћени и недовршени родослов:
Напомена: Димензије споменика су 45 x 35 x 100 цм.

мој сајт о крајпуташима:

 

 Глас за мушкарце 2017 - 2020