„РОДНЕ СТУДИЈЕ”: ДЕСЕТ ГОДИНА ИСПИРАЊА МОЗГА (Владислав Ђорђевић, СКК, 30. децембра 2013)
 

„Родне студије” су 2003. године постале званични део наставе на Филозофском факултету у Новом Саду. Оне су испрва обухватале магистарске и докторске студије, а у међувремену су уведене и мастер студије. Главна координаторка ових студија је др Свенка Савић.

Далеко од тога да су ове студије идеолошки неутралне. Оне су заправо изузетно идеолошки обојене и научно проблематичне. Нажалост, критички осврт нa њих – бар у академским круговима – није могућ. Могућ је само овако: изван институција. Државне институције бране „Родне студије” као своју светињу. Проћи ће још доста времена док се не увиди да су оне научно нетачне и друштвено штетне. До тада, предстоји само оваква герилска борба.
 

1. Назив

У „Родним студијама” је све проблематично, а понајпре назив. Придев „родни” је изведен од именице „род”. Реч род у српском језику има дуго постојање и увек је везана за неко биолошко сродство. Родбина, родитељ, рођендан, пород, породиља – само су неке од десетина сличних речи које јасно упућују на то да род примарно означава неку биолошку повезаност. Али у феминистичким „Родним студијама” уопште се не истражују биолошке везе, него односи међу половима. А односи међу половима немају никаве везе са биолошким односима. Наравно, неки мушкарци су у сродству са неким женама, али то не значи да су односи међу половима у начелу „родни”. Стога је феминистичка замена именице „пол” именицом „род” језички и научни каламбур.

Оправдање за тај лингвистички salto mortale феминисткиње налазе у свом наводно великом открићу – открићу да су сви односи међу половима друштвени конструкти. Тачно је да друштвене норме обликују полно понашање, али је сваки спољни утицај ипак биолошки посредован. Не постоји ниједан друштвени утицај на човека, а да није биолошки посредован. Стога је инсистирање да су сви односи међу половима само пуке друштвене конструкције научно нетачан. Лингвистички и научно гледано, већ с?м термин „Родне студије” је шарлатански.
 

2. Полазнице

Полазнице „Родних студија” су искључиво девојке/жене. Иронично је то да студије које се наводно боре против дискриминације спроводе дискриминацију у својој уписној политици. Но, то и није тако чудно имајући у виду да су „Родне студије” фактички идеолошко оруђе лезбејки које све мушкарце доживљавају као непријатеље. „Родне студије” су заправо „Лезбејске студије”, тј. студије лезбејског погледа на жене и мушкарце. Једноставно речено, „Родне студије” су радионица за штанцовање мушкомрзачких девојака/жена.
 

3. Идеологија

„Родне студије” желе да створе утисак да су жене у друштву дискриминисане. „Родне” феминисткиње о тој тобожњој дискриминацији брује, као да је то неко њихово велико откриће. Заправо, то је обична лаж. Жене су добиле правну једнакост још 1946. године. Сваки потоњи говор о женској дискриминацији обично је трабуњање.

Али лезбејским феминисткињама које руководе „Родним студијама” и није стало до равноправности са мушкарцима. Њима је стало до њиховог сатирања. Стога је први потез у том плану „прављење панике” („panic making”). Свуда и на сваком месту оне говоре о женској дискриминацији, иако заправо постоји њихова фаворизација. Да би оправдали мере још веће фавориризације жена, „родне” феминисткиње, тј. лезбејске феминисткиње пропагирају мит о женској дискриминацији.
 

4. Двојни стандарди

„Родне студије” имају радикалнофеминистичку агенду за свој идеолошки вјерују. Ништа што се не уклапа у њега није део студија. Стога оне увелико практикују двојне стандарде.

Да би се друштво уверило у дискриминацију жена, „родне” феминисткиње се час позивају на биолошке разлике, а час негирају њихову важност. Није важно што је то недоследно: важно је створити утисак да су жене дискриминисане и оправдати увођење још већих женских привилегија.

Тако се нпр. у „Родним студијама” негира важност биологије када је реч о бављењу политиком. По тој пројекцији, ж?н? треба да буде 50 посто на политичким функцијама. Но, када је реч о физичким пословима, истиче се важност биолошких разлика, па се бављење тим занимањима препушта мушкарцима. Штавише, тешки физички послови су забрањени женама. Дакле, у једном случају биологија није важна, а у другом јесте, али то нема везе: важно је само оправдати постојање женских привилегија. Женама треба дати удобна, привилегована места у друштву и то оправдавати час негирајући важност биолошких разлика, час их истичући. Битан је циљ – доминација жена над мушкарцима – а сва средства манипулације су дозвољена. Двојни стандард је уобичајен у феминистичком дискурсу. Дакле, проблем феминисткиња није само интелектуалне природе, него и моралне.
 

5. Закључак

Циљ „Родних студија” је потискивање ионако већ веома потиснуте мушкости. Кадар који излази из радионице „Родних студија”, ради на уништавању мушкости. Тиме он штети не само мушкарцима, него и женама. Поплава развода бракова, „белог монаштва”, стерилитета и „беле куге” директна је последица дугогодишње пропаганде антипородичне и антинаталитетне идеологије „родног” феминизма. Наши политичари се чешу по глави питајући се откуд толико „родне” социопатологије, а онда, као излаз из ћорсокака, моле за решење управо експерткиње за „родна” питања које су управо и узрок проблема. Не могу решење проблема дати они који су на првом месту и узрочници проблема. Потребно је проблем наше социјалне патологије сагледати и са мушког аспекта. Томе може допринос дати научна дисцпилина која проучава положај мушкараца – маскулизам.

www.ultrahome.in.rs/muska