ПОТРЕБА ЗА МАСКУЛИЗМОМ (Владислав Ђорђевић, СКК, 28. јануара 2012)

Потребно је основати академску дисциплину која би се бавила питањем положаја мушкараца у друштву. У другим државама таква дисциплина постоји и зове се маскулизам (masculism). Потребно је да постоји и код нас.

Квантитет студија које се баве друштвеним положајем мушкараца стоји у дубокој несразмери са квантитетом студија које се баве друштвеним положајем жена. Један од основних успеха академског феминизма јесте чињеница да се о „женском питању” навелико пише. Сви могући (и стварни и имагинарни) положаји жена навелико се анализирају. О „женском питању” увелико расправљају стучњаци за право, економију, антропологију, етнологију, социологију, политикологију, историју, уметност, психологију, педагогију и друге друштвене науке. Та манија писања о женама добила је убрзање са покретом Женских студија (Women’s Studies Movement) који се развио од 70-их година XX века. У том контексту мушкарци су постали упадљиво дискриминисани. О њима се као таквима мало пише. Мушкарци треба да добију оно што жене mutatis mutandis већ имају: Мушке студије (Men’s Studies).

Тако би нпр. волео да видим књигу које би покушала да образложи чињеницу да мушкарци у Србији живе 5 године краће од жена. Зар не би било интересaнтно знати који су биолошки и социолошки чиниоци одговорни за то? Зашто на том најважнијем пољу живота – његовој дужини – не постоји „равноправност”? Које су јавне и прикривене „феминократске” силе одговорне за то?

Било би ми право задовољство да прочитам књигу неког правника који би ми – прошавши кроз целокупно право – објаснио где су све то мушкарци непосредно или посредно дискриминсани?

Зашто жене иду раније у пензију? Зашто се приликом обрачуна пензија жени додељује повољнији квоцијент?

Зашто се приликом раставе по правилу дете додељује мајци?

Волео бих да прочитам књигу неког психолога, социолога или криминолога који би ми објаснио зашто мушкаци дупло чешће извршавају самоубиство него жене? Који су биолошки и социјални чиниоци одговорни за то? Шта се може учинити да се на том пољу помогне мушкарцима?

Зар не би било интересaнтно прочитати књигу која би покушала да одговор на питање зашто мушкарци бирају најтеже и најризичне послове? Зашто су они „неразумни” па то чине? Зашто се повреде на раду много чешће дешавају мушкарцима? Шта би могли учинити да се на том пољу побољша њихов положај?

Који су то чиниоци који утичу на чињеницу да материјални статус много више утиче на мушкарчево самопоштовање него што је то случај код жена?

Како би било да неки антрополог, етолог или психолог понуди одговор на питање зашто су брак и родитељство неравномерније распоређени код мушкараца (као и код других мужјака)? Зар се ту не би путем „позитивне дискриминације” могла постићи већа „равноправност”? Зар нису брак и реподуција много важнија питања од броја „посланица” у парламенту или употребе „родно сензитивног” језика? Зар брак и родитељство не задиру у најважније подручје људскога живота?

Да ли вреди објавити књигу о томе зашто су у свим ратовима примарне жртве насиља мушкарци? Зашто су готово стопостотно ратни инвалиди мушкарци? А како би било да се на том тако важном пољу – пољу смртности и инвалидности – почну спроводити мере помоћи и заштите?

Било би интересантно прочитати књигу која би анализирала чињеницу да се криминалом много чешће баве мушкарци него жене. Који су узроци а које последице те чињенице? Шта се може учинити да се на том пољу помогне мушкарцима? Који су узроци а које последице чињенице да су затворски услови много тежи за мушкарце него за жене?

Који су узроци а које последице чињенице да су административни послови готово у потпуности у рукама жена. Који су узроци а које последице чињенице да се пословима на сувом и топлом (indoor jobs) – попут оних у судству, банкарству, трговини, здравству, просвети и државној управи – баве углавном жене? Који су узроци а које последице чињенице да се пословима на вертометини и смрзлини (outdoor jobs) – попут оних у грађевинарству, рударству, шумарству, индустрији и саобраћају – баве углавном мушкарци? Зар та разлика у радним условома не пружа рационалије објашњење за чињеницу да мушкарци у просеку имају више плате од жене (pay gap) од феминистичке идеје да је то напросто због „дискриминације”?

Како би било да неки педагог напише књигу у којој би покушао да пружи одговор на питање које су могуће последице на дечаке посвемашња феминизација основношколског и средњошколског система? Други би педагог могао да напише књигу о томе које су друштвене, економске, културолошке и психолошке последице чињенице да је данас мушкарац мање образован него жена?

Какве су последице феминзације медија и уопште новинарства?

Какве су последице на мушкарчеву психу чињеница да се на многе друштвено-политичке позиције жене промовишу не демократским путем већ путем „квота”. Зато жене имају свој дан, а мушкарци га немају? Кад нас је тај „дан жена” 8. март. Тада жене обично добију мало више пажње него обично. Вероватно није лоше тај обичај задржати. Но, чињеница је да мушкарци немају свој дан кад би били почаствовани већoм пажњом. Осим тога, бонтон свих народа своди се на угађање женама. Етика ladies first је универзална. Које су последице те чињенице?

Ова и многа друга питања захтевају обраду из мушког угла. Нажалост, ми смо далеко од тога.

О мушкацима данас углавном преовладавају негативни стереотипи. Они се портретишу углавном као „мачисти”, „сексисти”, „миозогинисти”, „насилници”, „силоватељи”, а ретко кад као дикриминисани студенти, напуштени момци, изманипулисани љубавници, исцрпњени радници, пожртвовани мужеви, посвећени очеви, верни пријатељи. О мушкарцима превладавају негативни стеретипи, а стварност је сложенија. Потребно је о њиховом положају писати реалније, а не сваку компоненту њиховог живота сводити на неку некорисну фразу (нпр. „патријархалност”). Потребно је створити академску дисциплину која би се бавила мушкарцима. Назовимо је – како је то oбичај у иностанству – маскулизам. Та дисциплина би требало да пружи објективнију слику о мушкарцима и тако помогне и мушкарцима и женама да побољшају квалитете својих живота.

www.ultrahome.in.rs/muska