РАТ ПРОТИВ ПАТРИЈАРХАТА (Владислав Ђорђевић, СКК, 28. априла 2015)

У суботу 25. априла 2015. у Културном центру Новог Сада одржана je трибина посвећена Породичном и Грађанском закону. На њој су узели реч наши истакнути стручњаци: психотерапеут Зоран Миливојевић, политиколог Миша Ђурковић и лингвиста Јована Фајгељ. Они су на мериторан начин описали погубне последицe ових закона. Проблем је анализиран из психолошког, правног и педагошког угла, али то није довољно. Проблем је дубљи: идеолошки. У корену ових закона леже три идеолошка покрета: покрет за права жена (women’s rights movement), покрет за права хомосексуалаца (gay rights movement) и покрет за права деце (children’s rights movement). Суштина сва овa три покрета јесте сламање ауторитета хетеросексуалног адултног мушкарца. У три колоне води се рат против истог непријатеља: патријархата. А сврха тог рата је депопулација – смањење броја становника. И та антинаталитетна политика има успеха: у Србији већ постоје „беле мрље” – територије без становништва. И оне се шире. А шириће се и даље ако се не схвати да је у корену свих проблема слом патријархалних вредности.
 

1. Реактивно деловање

У Србији не постоји ниједна политичка организација нити невладина организација која се изричито залаже за обнову патријархалних вредности. Oни појединци који се за то залажу реагују post festum – после вечере, после доношења закона. Maли број људи делује проактивно. Тек мали број организација немушто говори о „породичним вредностима”. Међу инима то су СПЦ и Српски покрет Двери. А једна тобоже конзервативна странка – ДСС – чак има и своју „женску мрежу”. Мушкост је у Србији срозана на најниже гране. Српски мушкарци су постали бескичмењаци. Чак доносе и законе против својих интереса. Крајње је време да се сви бранитељи патријархалних вредности организују, уједине и започну битку за права хетеросексуалних адултних мушкараца!
 

2. Иза законика

Иза Породичног и Грађанског законика стоји феминистичко-лезбијски лоби. А главни непријатељ тог лобија је: хетеросексуални адултни мушкарац. Напад на овог примордијалног феминистичко-лезбијског непријатеља обично се не врши директно, него индиректно: преко многобројних књижевних кованица, асоцијација, инсинуација, синтагми, метафора. Тако се он обезвређује под кринком борбе против: патријархата (patriarchy), сексизма (sexism), мизогиније (misogyny), фалоцентризма (falocentrism), фалогоцентризма (falogocentrism), андроцентризма (androcentism), хетеронормативности (heteronormativity) итд. Феминистичко-лезбијски лоби је талентован у измишљању назива за свог архинепријатеља. Иза свих тих морских назива крије се нешто опипљиво: хетеросексуални адултни мушкарац, као традиционални носилац ауторитета у друштву, држави и породици. Обезвређујући и обезвлашћујући мушкарца, обезвређује се и обезвлашћује сваки ауторитет у друштву, држави и породици.
 

3. Закључак

Феминистичко-лезбијска тактика „да се Власи не сете” врло је успешна. Када сам пре шест година објавио књигу „Мит о патријархату: да ли су мушкарци дискриминисани?” дочекана је са громогласним муком. Нисам успео да организујем ниједну њену промоцију, иако је она наговештавала све промене о којима се сада говори. На њен помен људи су реаговали одмахивањем руке уз подсмешљиви коментар: „Жене су потчињене у друштву, јадне жртве, невинашца којима треба давати све већа права”. Али сада када је постало очигледно да та „женска права”, „геј права” и „дечија права” задиру против њихових основних интереса, људи се буде. Требало је да реагују одавно: феминистичко-лезбијски лоби већ деценијама води несмиљени рат против ауторитета хетеросексуалног адултног мушкарца, а тиме и брака, и породице, и државе. Ако се то није схватило на почетку, крајње је време да се то схвати сада.

www.ultrahome.in.rs/muska