У суботу 25. априла 2015. у Културном центру Новог Сада одржана je трибина
посвећена Породичном и Грађанском закону. На њој су узели реч наши истакнути
стручњаци: психотерапеут Зоран Миливојевић, политиколог Миша Ђурковић и
лингвиста Јована Фајгељ. Они су на мериторан начин описали погубне последицe
ових закона. Проблем је анализиран из психолошког, правног и педагошког
угла, али то није довољно. Проблем је дубљи: идеолошки. У корену ових закона
леже три идеолошка покрета: покрет за права жена (womens rights movement),
покрет за права хомосексуалаца (gay rights movement) и покрет за права
деце (childrens rights movement). Суштина сва овa три покрета јесте сламање
ауторитета хетеросексуалног адултног мушкарца. У три колоне води се рат
против истог непријатеља: патријархата. А сврха тог рата је депопулација
смањење броја становника. И та антинаталитетна политика има успеха: у
Србији већ постоје беле мрље територије без становништва. И оне се
шире. А шириће се и даље ако се не схвати да је у корену свих проблема
слом патријархалних вредности.
1. Реактивно деловање
У Србији не постоји ниједна политичка организација нити невладина организација
која се изричито залаже за обнову патријархалних вредности. Oни појединци
који се за то залажу реагују post festum после вечере, после доношења
закона. Maли број људи делује проактивно. Тек мали број организација немушто
говори о породичним вредностима. Међу инима то су СПЦ и Српски покрет
Двери. А једна тобоже конзервативна странка ДСС чак има и своју женску
мрежу. Мушкост је у Србији срозана на најниже гране. Српски мушкарци су
постали бескичмењаци. Чак доносе и законе против својих интереса. Крајње
је време да се сви бранитељи патријархалних вредности организују, уједине
и започну битку за права хетеросексуалних адултних мушкараца!
2. Иза законика
Иза Породичног и Грађанског законика стоји феминистичко-лезбијски лоби.
А главни непријатељ тог лобија је: хетеросексуални адултни мушкарац. Напад
на овог примордијалног феминистичко-лезбијског непријатеља обично се не
врши директно, него индиректно: преко многобројних књижевних кованица,
асоцијација, инсинуација, синтагми, метафора. Тако се он обезвређује под
кринком борбе против: патријархата (patriarchy), сексизма (sexism), мизогиније
(misogyny), фалоцентризма (falocentrism), фалогоцентризма (falogocentrism),
андроцентризма (androcentism), хетеронормативности (heteronormativity)
итд. Феминистичко-лезбијски лоби је талентован у измишљању назива за свог
архинепријатеља. Иза свих тих морских назива крије се нешто опипљиво: хетеросексуални
адултни мушкарац, као традиционални носилац ауторитета у друштву, држави
и породици. Обезвређујући и обезвлашћујући мушкарца, обезвређује се и обезвлашћује
сваки ауторитет у друштву, држави и породици.
3. Закључак
Феминистичко-лезбијска тактика да се Власи не сете врло је успешна. Када сам пре шест година објавио књигу Мит о патријархату: да ли су мушкарци дискриминисани? дочекана је са громогласним муком. Нисам успео да организујем ниједну њену промоцију, иако је она наговештавала све промене о којима се сада говори. На њен помен људи су реаговали одмахивањем руке уз подсмешљиви коментар: Жене су потчињене у друштву, јадне жртве, невинашца којима треба давати све већа права. Али сада када је постало очигледно да та женска права, геј права и дечија права задиру против њихових основних интереса, људи се буде. Требало је да реагују одавно: феминистичко-лезбијски лоби већ деценијама води несмиљени рат против ауторитета хетеросексуалног адултног мушкарца, а тиме и брака, и породице, и државе. Ако се то није схватило на почетку, крајње је време да се то схвати сада.