„ДИВНИ НОВИ СВЕТ” (Владислав Ђорђевић, СКК, 14. августа 2015)

Роман „Дивни нови свет” (Brave New World, 1932) Олдуса Хакслија (Aldous Huxley, 1894-1963) говори о друштву будућности. Oно живи у тзв. Фордовој ери (Аnno Fordi), које је почело да се рачуна откада је Хенри Форд избацио свој чувени модел Форд Т. Сва претходна друштва се називају „премодернима”. У њему су главне врлине заједница, истоветност и стабилност. Највећа врлина је конформизам. Та врлина се утувљује oд детињства путем „обраде”. Једна од најчешћих „обрада” јесте „хипнопедија” – понављање у сну безброј пута порука које остају у свести (или подсвести) током целог живота. Друштво се држи у стању вештачке среће и путем опсесивне употребе дроге зване сома, која изазива пријатна осећања.

Нови врли свет не зна за брак, породицу и родитељство. Бебе се производе. Будући да породице не постоје, не постоје ни осећања породичне повезаности. Чак су и међуполни односи лишени емоционалности. Друштво је веома „промискуитетно”. У њему је срамота бити с неким дуго у „вези”. Сви контакти су махом брзи сексуални односи. Жене су поносе тиме што су само „тело”. Употреба контрацепције је толико проширена да практично не постоји опасност од рађања.

У том друштву постоји вера у „Највише биће”, али оно има мало сличности са Богом јудеохришћанске традиције. То „Највише биће” је ништа друго него само друштвo. Главни светац дивног новог света је Хенри Форд. Он се сматра главним учитељем и главним ауторитетом за сва друштвена и лична питања.

Иако се захтева максимална солидарност, друштво није егалитарно него екстрeмно кастинско. У њему постоје строго одељене касте (алфа, бета, гама, делта, епсилон) које се не мешају и које се разликују не само по друштвеној улози, него и по био-генетичком саставу. Да би разликовање било уочљивије касте се разликују по боји одеће.

У том друштву постоји резерват са „дивљацима” који познају родитељство и родитељска осећања. Млади Бернард, представник алфа касте, девијантан је у очима своје касте и свог друштва, јер се диви родитељским осећањима „дивљака”. Та његова необичност иритира чак и његову пријатељицу Линди.

Савремени свет све више личи на тај „дивни нови свет”. Инсистира се на друштвеном конформизму, „обради” дечијих умова, промискуитету, контрацепцији и „производњи” беба, а потискују се брачне везе и родитељска осећања. Попут „дивног новог света” данас постоје банке сперме у којима се купује генетски материјал, купују се сурогат мајке, бебе производе in vitro, а категорије породице и брака се у законодавству редефинишу на непрепознатљив начин. Захваљујући идеологији радикалног феминизма све више наше друштво личи на Хакслијев „дивни нови свет”. Хакслијева антиутопија – нажалост – све више постаје стварност.

www.ultrahome.in.rs/muska