Мита (Димитрије) Милићев се спомиње 1836. у попису занатлија као туфекџија (пушкар, оружар), а у списку домаћина који су 1834. платили спахијске приходе (Перуничић, стр 67) је његов отац Милић Тувекџија под бројем 108. Према горњим изводима из црквених књига, венчао се 12.10.1840, а умро 6 месеци касније, 19.5.1841. (вероватно од јектике), није имао деце. На венчању му је кум био Спаса Станковић (Ђорђе Алић), који је тада имао 33 године, па је и Мита вероватно рођен око 1810. Знамо и да су били комшије у Варош малој (махала, део града).

Митин млађи брат, Вуле Милићевић, такође туфекџија, на попису 1862. је имао 39 година, дакле рођен је 1823. Вулета и његовог најстаријег сина (А)танасија такође прати јектика, они умиру превремено, у року од две године, 1882. и 1884. Атанасије 1882. године већ зна да је и он болестан, па жури (као и стриц Мита) са женидбом, али да би испоштовао шестомесечну жалост за оцем одлаже венчање за последњи термин у тој години пред Божићни пост (за време кога није било венчања), 14. новембар. Годину и по дана касније у 25 година и он умире, без потомака:

Остали Вулетови синови су умрли у детињству (то видимо јер се на Вулетовом споменику помиње само Танасије), тако да су имање наследиле Вулетова и Танасијева удовица и 3 Вулетове ћерке: Анка, Наталија и Елена, односно зетови.