Ово је најстарији датирани споменик нађен на алексиначком гробљу. До средина 19. века није било толико покојника, па се на споменик често стављало само име, а и писменост је била у зачецима. Ова врста уклесаног стоног црквеног крста са попречним тракама на крајевима 3 крака (који вероватно симболизују везе којим је тело Христово причвршћено на крст) се такође користила до средине века, када га смењује крст без попречних трака, са обрнутим троугловима на сва 4 краја. И само скраћивање речи Исус Христ (ИС ХС) је до средине века имало знак ~ (или -) изнад скраћенице, а потом се он губи.

Како се ради о споменику неког имућног, истраживање показује да је то отас Игњата Терзије (Нешића) са пописа 1834, а лозу наставља Миљко Игњатовић на попису 1862, и његов син Коста/Никола Игњатовић 1884, сви терзије, којима су кумовали исто тако значајни Таушановићи. Поред Миљка, Игњат је имао и Јована и Стојана.

Игњатов отац Неша је рођен вероватно почетком или средином 1770-их (ако је умро 1821. живео је око 50 година), Игњат крајем 18. века (на попису 1833. има 35 година), да би му син Миљко био рођен 1824. године (са пописа 1862: Миљко Игњатовић, терзија, 38 г, жена Круна 32 г, синови: Коста 13 г, Младен 2 г, кћи Перса 5 г, брат Иван, терзија, 27 г).

Иза споменика се леђа уз леђа налази беби споменик димензије 26 х 6 х 29 цм, који је према стилу уклесаног крста из друге половине 19. века, дакле ради се о Нешиној унуци или унуку, што је већ трећи случај који срећемо на алексиначком гробљу да се унуци сахрањују уз деду.