Надгробни споменици Алексинац, 1848, Стојан
димензије споменика:  цм
материјал: пешчар
тежина:  кг

локација: поред породичне гробнице Гајића:

 
 

Постоје два Стојана из Алексинца умрлих 1848: Стојан Белић и Стојан Милутиновић.

Стојан Белић је 1833/4. имао 60 година, а 1848. око 75.

Стојан Милутиновић је 1833/4. имао 18 година, а већ 1838. му се родио први сина Васа, који на попису 1862. има 23 године, и бакалин је. Стоша Милутиновић је у списку занатлија 1836. бојаџија. Умро је млад, 1848. године у 43 године, а и брат Мита је умро до пописа 1862, значи и он није живео дуже од 41 године. Обоје су били имућни, наследницима су оставили имања која спадају у IV класу.

Ђурђе Белић, син Стојана, у списку занатлија 1836. је бојаџија, вероватно је и Стојан био. Ђурђе Белић је 1862. бакалин, по имању спада у IV и по приходу у IV класу.

Испитао сам како то да је Стојанов споменик нађен у гробници Гајића. Очигледно је да је  споменик припадао неком чија лоза се убрзо угасила и нико није уплаћивао гробницу, па су  је преузели Гајићи. Нашао сам да је то Стоша Кнежевић / Милутиновић. Он и његов брат Мита су умрли млади, а и једини Стошин син Васа који је 1862. имао 23 године, није се женио, и умро је пре пописа 1884, дакле и он са око 40 година или раније, као и отац, деда, и стриц Мита.

Насупрот лози Стоше Милутиновића која се угасила вероватно 1870их, ако не и крајем  1860их, лоза Стојана Бељића се наставила и на попису 1884, са чак 3 мушка представника /  домаћинства, па не верујем да би његово гробно место било препуштено другој породици,  тј. Гајићима.

Интересантан је уклесани крст са круговима на крајевима кракова уместо обрнутих троуглова који од средине века постају стандард. Пронађени су фрагменти још једног већег споменика са оваквим крстом, и други исто оборен / лежећи из 1851.
..48
 

Рaб
БЖI
СТоЯН
 
 
 

попис 1833:
25. Стојан Милутиновић, 18, брат Мита, 12, и мајка удовица.
(99. Стоша Кнежевић)

попис 1862:
498. Васа С. Кнежевић, бакалин, 23 г, мати Ивана 47 г, сестра Стевана 19 г. — Имање: 2 куће од слабог материјала, 2 дућана, 13 3/4 дана земље ораће, 1 плац празан, 1 воденица од 2 вретена, 1 башта и 3 винограда — у вредности 755 д. — Месечни приход од бакалске радње 8 т. — По имању спада у IV а по приходу у I класу.
638. Маса поч. Мите Кнежевића, овд, под заступлењем тутора Голуба Милојковића и Милете Милојковића, овдаш, удова Јована 40 г, синови: Коста, шегрт терзијски, 14 г, Љубомир 10 г, Михаил 9 г, кћи Катарина 16 г. — Имање: 2 куће од слабог материјала, 2 дућана, 1 плац празан, 11 дана земље ораће, 3 ливаде и 3 винограда — у вредности 731 д. — Месечни приход: нема. — По имању спада у IV класу.

попис 1884:
959. Милева К. Кнежевићка, 29, ћери: Ружица, ђак, 7, Даница, 4, Љубица, 2.
764. Михаило Кнежевић, бакалин, 34, жена Васка, 28, синови: Драгољуб, ђак, 7, Милан, 5, ћер Славка, 2.

коментар: Коста, син поч. Мите Кнежевића жени се 12 година након што је пописан у очевом домаћинству 1862, у својој 26 години. Невеста му је Милева, која тада има 19 година, а 10 година касније на попису је удовица са 29 година. Коста је био вођа Тимочке буне у Алексинцу, и један од 21 стрељаних након њеног слома крајем 1883, у својој 35. години. Једини преживели мушки наследник Стоше и Мите је 1884. био Митин син Михаило.

Михаило Алић, Ultra Home 2002 - 2024