О Трифуну знамо да је 1841. био часловац млађи прве класе, значи да је имао 8 или 9 година. Такође знамо да се венчао 7.10.1851, и након 9 месеци умро, највероватније од јектике, са око 20 година, и није имао деце. 

Његов отац Манојло Јовановић на попису 1834. године је био капетан (нешто као данас градоначелник), и имао воденицу на коју је плаћао 10 гроша пореза годишње, што је био један од већих у то време. Поред Трифуна (рођеног око 1832) имао је и сина Тодора (рођеног око 1825) чије домаћинство на попису 1862. је међу првих 20 најимућнијих: Тодор Манојловић, болтаџија, 37 г, жена Анђелија 33 г, синови: Димитрије 9 г, Мијаило 4 г, мати Магдалена 67 г. — Имање: 1 кућа од слабог материјала, 1 плац кућни празан, 2 1/2 дућана, 3 дана земље opaћe и 4 винограда — у вредности 582 д. — Месечни приход од трговине галантеријске 52 т. — По имању спада у IV a по приходу у VI класу. 

Тодор је жив и на попису 1884, и још богатији, трећи пут је ожењен, овај пут 25 година млађом Београђанком Јеленом, у домаћинству има пуно запослених:
Тодор Манојловић, трговац, 67, жена Јелена, 34, син Марко, војник, 23, ћер Милица, 13, свастичина Зорка, 10, слуге: Петар, калфа, 18, Божидар, калфа, 19, Никола, шегрт, 15, слушкиње: Јозефина, собарица, 27, Јелена, кувар, 45.

Судбина његових синова (Димитрије рођен 1853, Мијаило 1858, Марко 1862) за сада није позната, али како им је отац имао имања у Нишу и Београду, вероватно су се одселили из Алексинца.