Након проналаска крајпуташа Тодора Стаменића испред Конака кнеза Милоша сетио сам се неких крајпуташа које сам раније видео на Калемегдану. Наравно, сви они су донети у Београд да би се појачала његова туристичка понуда, али су потом остављени зубу времена да пропадају, можда и више него што би на оригиналном месту на коме су били 80 или више година, од постављања. У првом пролазу кроз Калемегдан пронашао сам 4 крајпуташа, један је крај Народне опсерваторије (текст читак, али на неком архаичном језику, могуће средњовековни богумилски, из Босне), са супротне стране Деспотове капије, а друга 3 на платоу изнад унутрашње Стамбол капије, на пољу које има по 4 топа на две бочне стране, а крајпуташи су на трећој, уз стазу према Сахат кули (види доњу мапу, наћи ћете их у горњој левој трећини). Стање ова три је прилично лоше, први ћу приказати овде, други је скоро нечитљив, а од трећег је остала само основа.

ОВАЈ СПОМЕНИК ПО КАЗУЈЕ ИМЕ  ВЛАДИМИР ЂЕКОВИЋ ИЗ СА МАЈЛА БИВШИ ВОЈНИК I КЛАСЕ I I I ЧЕТЕ КАРАН ОВАЧКОГ БАТА ЛJОНА .

Када сам се вратио кући, пронашао сам референцу која потврђује да су Ђековићи из Самаила код Краљева (Карановац – од 1882. Краљево) (https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-samaila-kraljevo/), а тамо сам нашао и цео текст који је био на споменику почетком 1990-их:

„Оваи Споменик показује име Владимир Ђековић из Самајла бивши војник 1 класе III чете карановачког батаљона кој поживи 22 г. а погибе у Куршумли 26. декембра 1877 год. борећи се с Турцима за веру јочество србско а под вла витешког књаза М–Обреновића !  Овај споменик подиже му уцвељена мајка његова Јајнка (Јаника)“ .
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године.

"Записи о Другом српско-турском рату ређе се јављају, јер овај рат није трајао ни пуна два месеца. У њему се гинуло последњег месеца 1877. и првог 1878. године. Споменици памте битке на Самокову, Соколовици и Врању. Ha Самокову, шумовитом гребену код Куршумлије, водиле су се очајне борбе": https://www.cacakmuzej.org.rs/files/Kamena_knjiga_predaka.pdf

Иконографија се састоји из „грчког“ равнокраког крста на куполи, на коме су са обе стране по један православни крст, и голубова који кљуцају грожђе у стојећем ставу.