Након проналаска средњовековног стећка код Деспотове капије на Калемегдану, недалеко од њега у трави сам открио још један:
 

А СЕ ЛЕЖИ  БОГУШ НА СВО-	И ЗЕМЛ- И НА ПЛ- Е(МЕ)НИТО- ИАСТ-	АВИСИ НИЕГО- ВЬ МИЛ- ЕНЬ

"А СЕ ЛЕЖИ (име) НА СВОИ ЗЕМЛИ НА ПЛЕ(МЕ)НИТО(И)" је стандардни увод средњовековног епитафа на стећку из Босне. Његово значење је да је покојник на својој земљи коју је наследио, а израз који то описује ("племенита") се често скраћује као у овом примеру. "А" (споменик) "стави син његов Милен".

Иако је до сада евидентирано преко 60.000 стећака, тек 9 посто има декорације, а само око 1 посто и натпис (епитаф), што чини овај још интересантнијим.

Богуш је једно од 18 српских мушких имена која су почињала са "Бог" а која су постојала у 14. веку.