Крајпуташ Војина Петковића (1861 – 1896), село Богданица,  Горњи Милановац
напред
назад
ОВДЕ СУ
МОЈЕ
КОСТИ И ТЕЛО
УПОКОЈЕНОГ
ВОЈИНА
ПЕТКОВИЋА
ИЗ БОГДАНИЦЕ
ПРАТЕ  МЕ ТУ
ЖНО У ГРОБЉЕ
КОЈЕ  ПОЖИВИЈО
РАВНО  35 Г
СВОГ ЖИВОТА
…		 лева бочна страна
УСМРТИ ТУ
ЊЕГА ОДМ
ЕТНИК ДИ
(ЖУ) МУ МА
ЈКА ВАСИ
ЛИЈА И ЊЕ
ГОВИ СИНО
ВИ, МИЛЕН
КО, ДРАГИ
ША, СТАНИ
ША И ВЕЛИС
АВ, И ЊЕГ
СУПРУГА
МИЛАНКА
ДАУМИРИ
ЖАЛОСТ
Фотографије су са Викимедије, аутора Бранке Вучићевић Вучковић, снимљене августа 2019. За израду 3Д модела, фотографије су измењене исправљањем перспективе, уклањањем вишка вегетације, изменама осветљења и контраста ради боље читљивости текста задње стране, као и комбиновањем 2 фотографије (текста и цветног мотива) за бочну страницу споменика.
 

упутство за преглед 3Д модела: леви миш за ротацију лево-десно и горе-доле, скрол за зумирање, десни миш за померање објекта по екрану; на мобилном тач екрану померање једног прста за ротацију лево-десно и горе-доле, скупљање и ширење два прста за зумирање, два прста за померање по екрану.

Vojinov krajputas by ultrahome on Sketchfab

напомена: овај крајпуташ је описан на две странице (21, 22) у књизи Саше Савовића "Срце у камену" издатој 2009. године. Моја страница и читање текста прављена је према фотографијама из 2019. године, дакле 12 - 15 година након истраживања Саше Савовића. На фотографијама у његовој књизи текст је читљивији и потпунији (последњи ред на бочној страни). Стога према њој он гласи: "Овде одморене кости и тело упокојеног Воина Петковића из Богданице пратећи тужно у гробље које  поживио са радно 35 г свог живота у најљепше доба ожалости мајку 17 августа 1896 Бог да му душу прости", а бочна се завршава са: "супруга Милоика да им срц жалост прође".

димензије: 42 x 21,5 x 120 цм.
 
 

мој сајт о крајпуташима:

 

Ultra Home 2002 - 2022