| VRSTE HELIKOPTERA: Dakle govorimo
o igračkama (obično ispod 45 evra, dužine 15 do 40 cm). U 99% slučajeva
radi se o takozvanom ko-aksijalnom helikopteru koji ima dva seta kontrarotirajućih
dvokrakih rotora postavljenih jedan iznad drugog i zadnji rotor (malu elisu)
za kretanje napred - nazad (zavisno od smera rotacije). Osim u ekstremno
jednostavnim igračkama (koje su dvokanalne) i najskupljim (koje su četvorokanalne),
velika većina je trokanalna. Broj kanala odgovara broju osa po kojima se
letelica može kontrolisati (upravljati), i on se može utvrditi jednostavnom
inspekcijom daljinskog:
(a) ukoliko se i jedna i druga palica kreće kao kod RC automobila samo linearno gore-dole (leva palica) i levo-desno (desna palica) radi se o dvokanalnom upravljaču, i takav helikopter leti samo gore-dole sa levom palicom i rotira oko vertikalne ose sa desnom (ako mu je balans blago namešten prema napred, ovaj helikopter će leteti i ka napred, pa se desnom palicom mogu praviti kružni letovi, pod uslovom da je upravljivost idealna, u suprotnom kamikaze flight!-) (b) ukoliko se desna palica može rotirati, njenim pokretanjem gore-dole ostvaruje se let unapred-unazad, a pokretom levo-desno ostvaruje se rotacija nosa helija u željenom pravcu, pa se radi o trokanalnom upravljaču (c) ukoliko se obe palice mogu rotirati, radi o četvorokanalnom upravljaču, odnosno heliju, četvrti kanal je rotacija oko horizontalne ose koja prolazi kroz rep i nos helija za skretanje sa naginjanjem u stranu (u krivinu). Pored trokanalnih, srešćete i one kojima na kutiji piše 3.5 kanala, gde pod onih 0.5 podrazumevaju žiroskop, ali kutiji se ne može kod Kineza uvek verovati, pa ćete to znati tek kada ga provozate, a i sigurno nije ugradjen u jeftinije modele. Inspekcijom daljinskog može se utvrditi još jedna karakteristika helija, tj. da li se radi o kontroli radio talasima (RC) ili infracrvenim talasima (IC): u prvom slučaju vidite antenu, najčešće teleskopsku, na izvlačenje, u drugom samo prozorče obično crvene boje, u formi kutijice. Razlika izmedju ova dva modela je što kod RC ima manje šanse za ometanje, a daljinski ne mora sve vreme da bude usmeren ka letelici, dok IC kontrola (kao u daljinskom TV-a) je većinom za zatvorene prostore uz stalni vizuelni kontakt izmedju predajnika (upravljač) i prijemnika (u heliju). IC kontrola je jeftinija varijanta, sa manjim dometom, i većom mogućnošću smetnji (pri čemu se kontrola gubi, a heli garantovno pada). Kod RC helija, OBAVEZNO MAKSIMALNO IZVUĆI ANTENU, NEZAVISNO OD PLANIRANE VISINE I DOMETA LETA, u slučaju da ovo zaboravite da uradite heli kada odleti dovoljno daleko od upravljača gubi kontrolu i garantovno pada! Skuplji helikopteri imaju žiroskop za stabilniji let, neočekujte ga u igračkama ispod 30 evra, čak i ako piše na kutiji! Žiro ("giro") služi da po izvršenom trimovanju stabilizuje letelicu održavajući zadati pravac i spreči neželjenu rotaciju oko vertikalne ose. Učenje upravljanja helikopterom se ipak preporučuje na igrakama bez žiroa jer se time komande bolje upoznaju i steknu brzi refleksi, "boreći" se sa helijem u vazduhu da ga umirite i potom upravljate. Ko-aksijalni helikopteri su konstruktivno napravljeni da budu veoma stabilni, i odlični za učenje jer traže manje veštine da se održe u vazduhu (tj. ne padnu). Vožnja helikoptera se može uporediti sa žongliranjem rotirajućih tanjira na vertikalnom štapu, ili igrom flipera - jednom kada ga podignete u vazduh morate da konstantno koristite komande da bi ga upravljali i sprečili da padne jer se on kreće, i izmedju upravljanja i pada je tanka linija!-). Mana ovih helikoptera je što imaju tendenciju da stoje u jednom mestu, i sporo lete napred i nazad (inertni su, spori, što je bolje za razvijanje letačkih refleksa, brzi heli brzo i pada, i ne toleriše greške). KOJU VELIČINU UZETI? Uglavnom postoje 3 veličine - mini (od 15 do 25 cm), standardni (oko 40 cm) i veliki (60 cm). Prednost velikih je da mogu leteti dalje i višlje jer su snagom motora predvidjeni za letenje napolju. Naravno, predlažem postupnost, pa naučiti sa malim i standardnim, a onda možda kupiti ovaj veći. Mali su uglavnom za vožnju unutra, ali i napolju po izuzetno mirnom danu. Srednji su stabilniji od malih, ali malo tromiji (mali su agilni i veoma zabavni, kada uspete da ih umirite i obuzdate). Cena je uglavnom proporcionalna dužini - koliko centimetra, toliko evra (nešto manje za one bez žiroskopa, nešto više za one sa). Nepisano je pravilo da su oni do 30 cm IC upravljani, uglavnom sobni, i sa manjim dometom, a preko 30 cm su RC, snažnijih motora i baterija, sa većim dometom, za park ili poljanu. KOLIKO OVAJ HELIKOPTER MOŽE DA POLETI U VISINU? je pitanje koje znatiželjnici i početnici često postavljaju. Moj odgovor je "ako vas zanima visoko letenje, bavite se raketarstvom, u suprotnom zaboravite na ovo pitanje i pročitajte upozorenja koja slede". Helikopter kada postigne odredjenu visinu sam penje bez dodavanja gasa, na šta treba paziti i povremeno korigovati blagim oduzimanjem gasa. Visoko letenje je opasno jer je helikopter daleko od vas, mogućnost korekcije je smanjena, mali je u vidnom polju, i može da vas zaboli vrat od gledanja u visinu. Što je još važnije, na visinama preko 15 - 20 metara uvek postoji strujanje vazduha, iako je pri zemlji gde se vi nalazite mirno, pa ono vuče helikopter na jednu stranu, i pre nego što se osvestite on može da završi zapleten u granju drveta visokog preko 15 metara, da udari o zgradu, ili još gore da je preleti, pri čemu gubite vizuelni kontakt i mogućnost da ga vratite, što rezultuje u neizostavnom padu, a mogućnost da ga potom nadjete u jednom komadu (ili uopšte) se drastično smanjuje. Moj savet je "sa helijem od 60 cm ne letite preko 15 - 20 metara, sa onim od 40 cm ne preko 10 m, a sa mini helijima ne preko 5 metara"! KOLIKO DUGO MOŽE DA LETI SA JEDNIM PUNJENJEM BATERIJA? Neka srednja vrednost je 7 do 8 minuta, nešto manje za mikro helikoptere koji poleću sa dlana. Starije generacije sa NiMH baterijama su letele samo 5 minuta, sa nepredovanjem tehnologije došlo se do LiPo baterija koje su duplo lakše za isti kapacitet, pa se ovi stari helikopteri mogu uspešno prepraviti da rade se novim baterijama duplog kapaciteta, i vremena leta preko 10 minuta. Važna karakteristika je i da li su baterije izmenljive, tj. da li možete imati i jednu ili dve napunjene rezervne kada krenete u park, da bi imali mogućnost da se duže igrate / letite. Većina igračaka ima bateriju koja je postavljena tako da je njena zamena na terenu teška (morate odšrafljivati kabinu, seći veze i odlepljivati), ali kod nekih je mudro postaljena iznad stajnog trapa, i može se brzo i lako izvući i zameniti. KOJI JE RADNI VEK BATERIJA U HELIKOPTERU? Teoretski LiPo baterije se mogu napuniti par stotina puta pre nego što izgube kapacitet i budu spremne za zamenu. Da im se radni vek ne bi dodatno skratio, stručnjaci pominju dve stvari koje treba izbegavati: puniti odmah posle letenja (pošto baterija može biti vruća, dobro je napraviti pauzu od 10 - 15 minuta izmednju pražnjenja i punjenja), i ostavljati na punjaču predugo (iako ovo ne važi za sve punjače, dobro je posle punjenja od 30 - 40 min. za mini helije ili 90 min. za srednje proveriti da li se ugasila / upalila lampica na punjaču koja označava kraj punjenja, pa skinuti heli sa punjača). Ova dva koraka su predostrožnost, ne moraju da se odnose na vaš heli ili punjač, ali kako nikada nećete biti sigurni (osim ako niste elektroničar i sprovedete merenja temperature, struja i napona), bolje je da ih primenite u nadi da ćete produžiti vek baterije u heliju. Takodje, važno je znati da se ove baterije ne smeju isprazniti do kraja, tj. korišćenje treba obustaviti kada helikopter više nema snage da poleti (ali i dalje okreće elise), što je indikacija da ga treba u dogledno vreme puniti. POLETANJE I TRIMOVANJE: Poleće se sa čvrste i ravne horizontalne podloge (znači ne direktno sa trave), leva palica se postepeno podiže dok se heli ne nadje u vazduhu, onda se malo brže pojača kako bi uzleteo na pola do jednog metra iznad podloge, a onda opet sporije za dalje dizanje. Treba vežbati održavanje letelice na stalnoj visini (lebdenje), i dok lebdi na 1 metar izvršiti trimovanje što znači umirivanje helija po vertikalnoj osi da ne rotira bez kontrole. Ovo se postiže sa dva tastera ispod desne palice (ili na rogovima daljinskog), kratkim pritiscima na desno dugme ukoliko pri lebdenju heli rotira u smeru suprotnom kazaljci na satu, na levo ukoliko rotira u smeru kazaljke (kod nekih daljinaca umesto 2 tastera postoji jedan rotirajući potenciometar iste namene i načina upotrebe, okreće se uvek kontra rotaciji helija). Grubo trimovanje treba zapravo uraditi na podlozi još pre poletanja tako što se heli trimerom natera da krene u jednu, pa u drugu stranu i pritom nadje položaj trima u sredini izmedju ta dva. Sa trimovanjem ne treba ići do perfekcije, već samo da rotacija bude umirena u znatnoj meri. Tek kada ste utrimovali heli možete da počnete sa letom - unapred i unazad, a zatim praveći krugove (tako što se desna palica podigne maksimalno na gore i drži blago u stranu u koju želite da heli pravi krug), a potom i osmice. Uglavnom letite ispred sebe, ne preporučuje se da heli leti iznad vas ili prolaznika, pošto pri padu može nekoga i da povredi. Ne preporučuje se da letite predaleko od kontrolera, ni po daljini ni po visini, da ne dodje do preletanja dometa, pada, a u daljini igračka postaje i sve manja u vidnom polju, pa se teško vidi u kom smeru leti, tj. gde je nos, gde rep. Što se visine tiče, za helije srednje veličine preporučujem najviše 10 metara (ko visoko leti, nisko pada, udarac je jači sa veće visine), optimalno izmedju 2 i 6 metara radi dobre vidljivosti i sigurnosti. Isto važi i za daljinu (kada vam je heli na daljini od 10 metara i visini od 10 metara, on je 14 - 15 metara od upravljača, što je skoro trećina od maksimalnog dometa od 50 metara, za male helije duplo manji). Napomena o korišćenju desne palice za skretanje (levo-desno): kako se radi o kumulativnoj komandi, palicu na levo ili desno samo kratkotrajno i ne do maksimima pritisnuti, jer držanje duže od sekunde u punom otklonu može da zavrti heli oko vertikalne ose, pa ga je kasnije teško smiriti (za helije bez žiroskopa). ŽIROSKOP: Za sve one koji misle da znaju šta je žiroskop predlažem sledeći jednostavan test: podignite helikopter na visinu od jednog metra, ukoliko se u naredne 3 sekunde okrene oko svoje vertikalne ose znajte da nema žiroskop (rotacija je često brža od jednog okreta u sekundi). Heli sa žiroskopom ostaje miran i može samo blago da rotira (četvrtinu kruga za 5 do 10 sekundi, što se lako utrimuje, za razliku od onog bez žiroskopa koji treba znatno trimovati, i koji se nikada ne može idealno, ni trajno umiriti). Suprotno početničkom verovanju da je žiroskop šipkica sa tegićima na krajevima (balans bar) koja se nalazi iznad ili ispod gornjih elisa svakog koaksijalnog helija, žiroskop je elektronsko kolo na pločici unutar kabine. Balans bar čini let mogućim jer stvara ravnotežu po 2 ose i održava heli horizontalnim / lebdećim, a žiroskop čini heli upravljivijim jer ga stabiliše po vertikalnoj osi (smiruje rep pri zaokretima). PADOVI: Treba znati kako se padovi dogadjaju, i šta treba raditi da posledice budu što manje. Iskusni letači obično kažu: "nije pitanje da li će letelica pasti, pitanje je samo kada" (kao i u igri flipera, ma koliko se dobro borili, loptica će na kraju ipak upasti sa strane ili kroz sredinu izmedju flipera). Kao što smo već rekli, do pada može doći usled gubitka kontrole kada heli odleti van dometa predajnika (što zavisi od dužine antene i jačine baterije u predajniku). Drugi uzrok je udar u neki objekat - granu, luster, orman, zid, stub ili plafon, ovo se može otkloniti letenjem u prostoru bez ovih prepreka - hali, velikoj i visokoj sobi, delu parka bez drveća (PO DANU BEZ IMALO VETRA). Pri padu, heli pada na podlogu, mnogo je bolje ako je to trava ili gola zemlja, nego beton. Napukla kabina je jedna od najblažih posledica pada, lom elise nešto teža, ali RADI SPREČAVANJA možda NAJTEŽE POSLEDICE važno je zapamtiti savet "levu palicu pri kontaktu sa podlogom odmah spustiti do kraja dole, pošto ako se motori okreću punom snagom a podloga zaustavlja elise može doći do "brijanja" pogonskih zupčanika koji prenose obrtni momenat sa motora na elise. Ove zupčanike je kasnije teško pronaći, definitivno teže nego polomljene elise. Što se elisa tiče, isti savet važi, a pomaže i ako su elise savitljive, a ne od krutog materijala (čest slučaj sa zadnjom elisom). Za padove na rep najbolje je ako možete da nabavite elisu od savitljive plastike, i što veću, radi brzine leta unapred i nazad (ova kretnja se redje koristi, osim u izbegavanju prepreka, ako ste dovoljno pribrani, a helikopter dovoljno upravljiv). Još jedan važan savet kako smanjiti posledice pada helikoptera sa visine veće od par metara (bilo da ste preleteli domet, udarili o visoku granu ili stub, ...): dok helikopter pada dati pun gas (po potrebi i pritrčati ako ste daleko) da elise stvore potisak koji će smanjiti brzinu kojom on pada i lomove koji nastaju pri dodiru sa podlogom, a pri kontaktu sa podlogom naravno odmah totalno ukinuti gas. GDE LETETI: Zbog jačine svojih baterija i motora igračke nisu predvidjene za letenje na otvorenom, ali nisu baš ni za letenje u sobi sa puno nameštaja (sem ako su sa žiroskopom ili ste iskusni pilot). Idealno je letenje u praznoj prostoriji minimum 3 sa 5 metara, a hale ili fiskulturne sale su još pogodnije. Po vremenu bez vetra, park ili dvorište je još povoljnije mesto, a preporučuje se sumrak ili noć pošto LED diode, koje ove igračke obično imaju, dolaze do punog izražaja, čineći let još atraktivnijim (ovo doba dana je posebno značajno za IC kontrolisane helikoptere, pošto oni po suncu ne mogu da lete!). Zatravljena površina parka bez drveća i žbunja je idealna pošto treba uvek misliti i na moguće padove čije su posledice mnogo ozbiljnije na betonu nego na travi! (Moja preporuka je NIKADA NE LETITE NAD BETONOM, jer ma kako su ove igračke otporne na padove, sve svoje lomove sam napravio isključivo na betonu). Što se padova tiče treba se podsetiti stare izreke da "nije važno koliko brzo motorcikl ide, već koliko dobro koči". Slično je i kod letelica (koje su kao i dvotočkaši inherentno nestabilne) - "nije bitno kako lako polećete, već kako umete da slećete", pa stoga pre nego što se odvažite da letite visoko i daleko od upravljača (znam da to većina početnika želi što pre), prvo dobro uvežbate sletanje, tj. brzinu otpuštanja gasa, da ne bude ni prebrza (da brzo padnete), a ni prespora (da obrijete zupčanike, kako je gore objašnjeno). I poslednje, ali možda najbitnije, ne pokušavajte da letite ako ima i blagog vetra, jer prvo nije zabavno da vam on nosi heli uvek u istu stranu, a takodje pre nego što se osvestite helikopter može da odleti predaleko i previsoko za sigurno spuštanje, a rezervnih delova baš nema u izobilju! Hidrometerološki zavod ima stalno ažurirane podatke za 30tak mesta u Srbiji, pa pre nego što krenete na letenje utvrdite da li je u vašem mestu tiho, ili je vetar maksimalno 1 - 2 m/s (alternativno pogledajte kroz prozor prema nekom drvetu, lišće ne sme da se pomera). GRUPNO LETENJE: Kada vam dosadi
da letite sami, pronadjite partnera koji ima helikopter približne veličine
koji radi na frekvenciji različitoj od vaše. Većina mini helikoptera na
IC daljinskom ima tri kanala (A, B i C), pa možete do 3 ove igračke sa
prijateljima ili decom voziti u istom trenutku, kao takmičenje u preciznosti
i veštini letenja ili vazdušne borbe (za odvažnije i iskusnije). Ovo važi
i za neke od većih helikoptera, recimo Apache od 30 cm možete naručiti
na 27 ili 40 MHz, pa dva možete leteti istovremeno. Naravno, možete i kombinovati
IC i RC helikoptere, pošto oni ne ometaju jedni druge (mada se razlikuju
po veličini - IC su manji, a RC srednji i veći).
(imamo većinu delova i iskustvo u popravkama helikoptera koje prodajemo, i sličnih)
|
||||||||||||||||||||||||||||
|
RC heli sa kamerom, 37 cm 60 evra 
|
||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||
|
Toliko od mene za sada, ovo bi trebalo da bude dovoljno da naučite da lepo, i sa minimumom posledica, letite. srdačno vaš,
|
