Kada muškarci postanu samo statistika Autonomnog ženskog centra (AŽC)

Posle 24 godine od osnivanja AŽC-a, "ženske nevladine organizacije zasnovane na feminističkim principima i teoriji" (navod sa naslovne stranice njihovog sajta http://womenngo.org.rs , gde se i dole pomenuti izveštaj trenutno nalazi), njihov san se 1. juna 2017. konačno ostvario, i Srbija je postala zemlja svetski lider borbe protiv nasilja u porodici. Sve ono na čemu su predano radile, da zagospodare narodnom milicijom, centrima za socijalni rad, i sudstvom sada je realnost, i njihovo je samo da iz udobnih fotelja šalju memorandume i zahtevaju od poslušnih institucija informacije kojima će puniti svoje tabele za strane investitore, u kojima će ih izveštavati o napredku, iz meseca u mesec, o povećanom broju srpskih muškaraca koji su pali u zamku, i pod palicu njihovog totalitarnog plana za uništenje srpske porodice, domaćina, i zajedno sa njima i celog etničkog bića ove zemlje. Plan im je da ostave pustoš u kojoj će još samo zombiji i rodno ravnopravne osobe svih 23 rodova hodati, a koju će onda nalogodavci popuniti imigrantima iz bližih i daljih zemalja, "konačno rešenje za srpsko pitanje". Još kratko će se u Srbiji pričati o kosovskom boju, ali to će za stotinak godina utihnuti kada nam broj opadne na polovinu današnjeg, a za dvesto godina u državi koja će biti na zemljištu današnje Srbije, broj Srba će biti na nivou statističke greške, ili u procentima kao broj indijanaca danas u Americi. Nestaćemo kao Kelti, Cincari, Avari, ...

No vratimo se tim divnim brojkama u Trećem "nezavisnom" izveštaju o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (kako to ima milozvučni prizvuk u ušima laureata, zaposlenih AŽC-a). Već u uvodnim rečenicama se kritikuju potčinjeni da ne rade svoj posao prema očekivanju naredbodavaca, pa se konstatuje da Republičko javno tužilaštvo (RJT) nije dostavilo podatke razvrstane po ovom ili onom kriterijumu, a MUP se čak drznuo da ne dostavi tražene podatke u zakonski predvidjenom roku (verovatno su kasnili par dana, i sve poslali uz veliko izvinjenje). Onda sledi prva pohvala samom sebi i saradnicima, u boldovanom fontu: "u mesecu avgustu je zadržan pozitivan trend primene hitnih mera zaštite od nasilja u porodici". Iz ovoga vidimo da srpski domaćini nisu ovog avgusta porodicu vodili na more, nego su je i dalje maltretirali, a usled nezadovoljstva porodice neodlaskom, nasilje je moralo da bude i učestalije, dok u AŽC-u srećno trljaju ruke. Naravno, mnogi ne znaju da je novim zakonom od 1. juna drastično proširena definicija nasilja u porodici, kako bi AŽC mogao da iskaže povećanje produktivnosti u izveštaju na kraju godine. Jer to je zapravo jedna fabrika, koja se bavi ne sprečavanjem nasilja, već njegovom produkcijom, a kao u svakom biznisu, brojke su najvažnije. Elem da se vratimo proširenoj definiciji, sada je nasilje i verbalno nasilje, znači žena vam prigovori što je ne vodite na more, vi krenete da joj objašnjavate, a ona još jače krene na vas, i malo po malo, interventna patrola vas odvodi iz vašeg stana na "hladjenje od 48 sati". Ženi nije ništa, niste je ni udarili, no zakon dozvoljava privodjenje nasilnika i u tom slučaju, ako žrtva oseti strah da bi moglo da dodje do nasilja. Znam da mi nećete poverovati da je tako, no izvolite probajte sami, na sopstvenim greškama se uvek najbolje nauči. Sada ću se malo pohvaliti i znanjem iz filmske umetnosti, pomenuvši film čudno preveden kod nas kao "Suvišni izveštaj" (engl. Minority Report). Produkcija 2002., Stiven Spilberg, a u glavnoj ulozi svima nam poznati Tomica Kruz. Sigurno se pitate kakve veze ima film sa pomenutim zakonom, a veza je zapravo 1 / 1 - zakon je direktno prepisan iz ovog naučno-fantastičnog filma, izgleda da je AŽC-u bilo potrebno 15 godina da ga progura kroz skupštinsku proceduru, i da naši gledaoci malo zaborave film, a i nije bilo red da zakon proguraju odmah nakon peto-oktobarskih promena. Radnja filma dešava se u Vašingtonu 2054. godine (pa neka vam posle neko kaže da Srbija kasni za Zapadom, evo u ovome smo 37 godina ispred njih), gde se zločini eliminišu, a nasilnici hapse pre nego što uspeju da izvrše planirani zločin.

Posle ovog kulturnog zaobilaska, vratimo se (dosadnim) statistikama. "Prema podacima RJT u periodu 1-31. avgusta razmatran je 3832 slučaja nasilja", tako piše, nisu moje slovne greške, "691 više nego u prethodnom mesecu". Pohvaljuju se i zamenici javnih tužilaca koji su u avgustu podneli 1380 predloga za produženje hitnih mera (znači trećini prijavljenih nije bilo dovoljno 48 sati da se ohlade, nego su im žene dale malo duži odmor, da im ne smetaju u kući, valjda), što je 41 predlog više u odnosu na jul 2017. I sud je dobro radio (kao u svakoj bajci svi su dobri sem zlikovaca), pa je 97.5 posto predloga usvojeno (efikasnost na nivou, samo tako nastavite devojke, jer su sudije bar 2 / 3 žene). Naravno raste i broj sastanaka, i individualnih planova zaštite žrtava, koordinacija, i svega lepog. Nije sve bez problema, neki provincijski subjekti malo zabušavaju, pa je kritikovano Okružno javno tužilaštvo Kikinde, Jagodine, Despotovca i Rume zbog male produktivnosti, tj. "primetno manjeg broja razmatranih slučajeva", pa se nadamo da će kritiku konstruktivno primiti i aktivirati se u narednom periodu da sustignu beogradske opštine. Ima i tragično smešnih situacija, koje su pripisane tužilaštvima u Nišu, Velikoj Plani, i Priboju, gde je broj predloga za produženje hitne mere veći od broja razmatranih slučajeva nasilja u porodici, pa AŽC predpostavlja da se hitne mere predlažu i za žrtve nasilja (čitaj "žene") kao i za počinioce (već vam je jasno kako treba da čitate), a bizarno objašnjenje je da se to dešava "u okolnostima kada nadležni ne mogu (ili ne znaju) da procene ko je žrtva a ko učinilac". Sledi i objašnjenje iz feminističke teorije: "jer ne razumeju pojavu, a posebno dizbalans", tako piše, "moći i kontrole", što neće puno pomoći policajcima na terenu, ali eto da se pokaže da su načitane, i teorijski potkovane (a bukvalno: može li se djavo na ledu potkovati?).

Izveštaj se završava dugom listom (od 11 tačaka) kojima se institucijama daju dodatni zadaci kako da još bolje sprovedu plan AŽC-a, kako bi na kraju godine svi podelili i 13. platu, i paketiće za decu iz brakova koje su u toku godine rasturili, sa lokalnim policajcima u ulogama Deda Mraza, da deca ne pomisle da oni samo odvode njihove očeve u zatvor, nego da imaju i pozitivnu društvenu funkciju da ih u njihovom odsustvu zamenjuju.

Do sledećeg izveštaja o primeni divnih zakona kojima smo svakog dana sve bogatiji, i kao država, i kao pojedinci,
srdačno vaš reporter,