Marko je priznao da je pogrešio, da se nasilnički ponašao, i preuzeo odgovornost

Skrušenog lica, i pogleda oborenog zemlji, dok ga Ana ispitivački, prekorno i samozadovoljno posmatra, Marko joj priznaje da se "nasilnički ponašao", i pritom je "preuzeo odgovornost", što su, kako strip kaže, "koraci da se takva dela ne ponove". "Važno je da on razume i prizna gde je pogrešio". "Samo izvinjenjem, bez preuzimanja odgovornosti, Marko bi nastavio da vrši pritisak na Anu kako bi je zadržao"[1]. Ovaj epilog stripa Autonomnog ženskog centra (AŽC) ima bar dve greške: prvo Marko nije vršio pritisak na Anu da bi je zadržavo, već da bi je ubedio da imaju seks, a drugo, razlika izmedju izvinjenja i "preuzimanja odgovornosti" je formalna - ni jedno ni drugo ne mora da bude iskreno, i ovo drugo može biti samo detaljnija verzija prvog, gde izvinjenju dodajemo "razumevanje" i "priznanje greške" da bi bilo prihvaćenije. Da je Marko bio iskusniji, mogao je da ima seks sa nekom zrelijom devojkom, a da sa 15-ogodišnjom Anom bude drug dok ona ne "oseti" da je spremna na seks sa njim, ali to onda ne bi bio pedagoški strip, a i Marko ne bi bio zaljubljeni i neiskusan 17-ogodišnjak. Sve ovo se dogadja na sajtu mogudanecu.rs, gde AŽC uči devojke prvoj feminističkoj zapovesti: "moje telo, moj izbor", da mogu da neće, a u novije vreme krenulo je i podučavanje koje prethodi prijavljivanju seksualnog uznemiravanja. Naše feministkinje uz finansiranje sa Zapada dobijaju naloge da u redovnim vremenskim intervalima, ubrzanim tempom jer kasnimo, sprovode u Srbiji kampanje koje su već oprobane na Zapadu.
 

Strip pokazuje kako izgledaju i dve druge alternative raspleta ovog konflikta: Markovo izvinjenje, ili raskid koji Ana inicira (kao i razvode u kasnijem životu, ako se ikad i uda). Prema feministkinjama, za Anu je prihvatljivo samo Markovo "preuzimanje odgovornosti", tj. podvijanje repa, on mora da odustane od svog zahteva za seksom (što je u njegovim godinama neprirodno) da bi dokazao svoju ljubav. Može se posumljati da mu Ana ne daje seks ne zato što nije spremna, već jer želi da mu pokaže ko je glavni, i da se sve dešava kada ona odluči, kao vrsta manipulacije, jer ju je tako podučila majka ili AŽC. Naravno, postoji i elegantno rešenje koje bi pobilo ovu feminističku pouku, a to je da Marko ostane sa Anom a ima seks sa drugom, da joj objasni da mu ne odgovara da ide do pola, a kada mu Ana zatraži seks pošto vidi da nije jedina koja može to da mu pruži, on može da joj odgovori istom merom, da bi sada ona naučila ko je glavni.
 

Didaktička vrednost stripa je i u podučavanju mladih devojaka šta je to nasilje ("nasilni obrazci") po preuveličanom feminističkom opisu i receptu: da bi prošli sredinu ove interaktivne priče, morate da kliknete na nepoštovanje, ucenjivanje, nametanje mišljenja i osećanja, stvaranje pritiska, i nepoštovanje postavljenih granica. Kada smo kod ovog poslednjeg, sećam se da pri vaspitavanju deteta morate da mu postavite granice, i naučite ga da ih ono poštuje, pa vidimo da AŽC podučava srednjoškolke kako da prevaspitaju svoje često starije momke kako bi bili poslušni gradjani, i na njihovoj usluzi do kraja života. Svakako idite i prodjite sami kroz ceo strip, ima još bisera koje u ovom kratkom osvrtu nismo stigli da pomenemo[1].

Pre godinu dana AŽC je pokrenuo kampanju "Mogu da neću! Ljubav nije nasilje" kako bi mlade, prvenstveno devojke, "naučili šta je zdrava ljubavna veza, šta su ljubomora i nasilje u vezi, kako da ih prepoznaju, kako da im se suprotstave i kome da se obrate za pomoć. Tu su i slogani: "Da ih nauče da ne ćute. Da ne trpe. Da nisu krive". Početkom godine ovu temu je na Jutjubu kupljenim reklamama promovisala potparolka MoguDaNeću sajta "Milica Lepotica"[2]. U maju su se na istom sajtu  pojavile instrukcije za socijalni inženjering opisujući kakva, prema feministkinjama, treba da bude žena 21. veka: ne mora da kuva, da se uda, da ima decu, da bude našminkana, da posluša, da ima meru, da ima muža, ... Srećom duhoviti anonimni autor je par dana kasnije izašao sa skoro identičnom, a svakako simetričnom tabelom šta onda muškarac ne mora, pa pogledajte:
 

Kampanja je dobro finansirana, pa se "sprovodi u 15 gradova, u 30 srednjih škola (kao i na osam fakulteta), gde se kroz radionice sa mladima otvoreno priča o problemima u partnerskim odnosima"[3]. U februaru su indoktrinirali mlade muzičarke, pa je kao rezultat nakon pohađanih radionica nastala "inicijativa" učenica i učenika muzičke škole "Stanković" da naprave himnu kampanje[4]. U martu i aprilu su se po vozilima javnog prevoza pojavile nalepnice pridružene kampanje #znak_paznje gde se upozorava o seksualnom uznemiravanju na točkovima.

Na sajtu se na naslovnoj strani objašnjava i termin "rodno zasnovano nasilje" iz nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao "upotreba bilo kog oblika nasilja (fizičkog, psihičkog, seksualnog...) nad nekom osobom samo zato što je određenog pola". "Posledice nasilja mogu biti fizičke, seksualne ili psihološke povrede ili patnja". Tako definisano nasilje je svakodnevni, i večni pratilac ljubavnih veza, jer gde je ljubavi tu su i patnja i psihološke povrede. Feministkinje tu ne mogu da pomognu, ali mogu da odmognu time što patnju proglase nasiljem, i počinju da progone naravno muškarce na bazi tog "nasilja". Marko svakako nije vršio ovu vrstu nasilja, zapravo nije vršio nikakvo nasilje, samo je pokušavao da iz veze dobije ono što se prirodno očekuje. Nepoštovanje, ucenjivanje, i pritiske svakodnevno osećaju i odrasli, a i srednjoškolci koji su na pragu punoletstva, bez obzira na pol. U tome oni mogu biti i objekti i subjekti "nasilja", a osoba kojoj je to upućeno ili od koje se doživljava može biti roditelj, nastavnik, drug ili partner, pa nije vezano za suprotan pol, niti ljubavni odnos. Zašto bi se društvo bavilo svime što se pojedincu dešava? Ono niti treba, niti može svakoga da zaštiti, a prezaštićena deca i grupe (žene) nikada ne nauče da se svojim izborima i ponašanjem sami štite od svakodnevnih socijalnih situacija i odnosa.

Diskutabilna je i dobra namera feminističkih NVO. U ime zaštite žena, one ih plaše i preterano senzibilizuju za svakodnevnicu, podstiču da u svemu vide nasilje. Posledica je da potom devojke traže samo potpuno mekane muškarce, koji će im brzo dosaditi, a onda će tražiti njihovu suprotnost, i stvarno upasti u probleme sa nasiljem. Ovakvim "vaspitavanjem" devojaka, feministkinje ih sprečavaju da se u veze upuste slobodne i punim srcem, uče ih da sve odmeravaju, i u svemu traže nasilje, čime će veze postajati nepotrebno problematizovane i stoga nestabilne. Sumnja je da feministkinje rade protiv mladih devojaka i heteroseksualnih veza, da bi ih odvojili od suprotnog pola, suprotstavile polove i povećale sukobe medju njima, a sve to da bi se naknadno postavile kao neko ko će stvorene probleme rešavati. U ime smanjenja nasilja one ga zapravo povećavaju, kao što smo videli i kod primene (feminističkog) Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Nastaviće se ...

------------------------------
[1] http://mogudanecu.rs/ana-i-marko
[2] https://www.youtube.com/channel/UCO5J2jEmKkGRQUaT6dvg14Q/videos
[3] http://www.nedeljnik.rs/original/portalnews/mogu-da-necu-ljubav-nije-nasilje/
[4] https://www.youtube.com/watch?v=YkNrBHTHpr0
 

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska