Zakon o sprečavanju neželjene trudnoće i abortusa, predlog

Da li se u ovom predlogu krije rešenje za 35.000 duša koje godišnje nedostaju Srbiji da zaustavi pad prirodnog priraštaja stanovništva? Da li je ovo bolje od imigracije, delotvornije od finansijske stimulacije porodilja? Plaćenici NSP-a, drvlje i kamenje u ruke, paljba!

Neposredan povod za pisanje članka je da NSP, liberali, demokrate i feministkinje proširuju granice svoje aktivnosti sa uobičajenog prozora za abortus od 10 nedelja, sada sve do porodjaja (Njujork, i još neke države u SAD). Ne, ovo nije Euripidova klasična antička tragedija o Medeji koja ubija svoju decu, ovo je državna legalizacija istog.

Radi sprečavanja sukoba u odnosima muškaraca i žena, ili porodici, kako Zakon o sprečavanju nasilja u porodici definiše porodicu (kao svaki oblik njihove emotivne ili seksualne veze), potrebna su nam, pored ovog, još dva zakona: Zakon o zajedničkom starateljstvu nad decom po prekidu veze ili braka, i Zakon o sprečavanju neželjene trudnoće i abortusa. Ova tri zakona drastično bi smanjila broj sukoba u vezama muškaraca i žena, i nasilje koje iz tih sukoba nastaje, a imali bi i znatan pozitivan efekat na problem opadajućeg prirodnog priraštaja nacije. Potrebno je napomenuti i da postojeći Zakon o sprečavanju nasilja u porodici mora da počne da se primenjuje polno neutralno (što sada nije slučaj) ako želimo da se nasilje suzbije. Njegova trenutna primena u kojoj je jedna strana uvek označena kao nasilnik (muškarac) ne može i neće dati rezultate, jer ovakva primena postaje institucionalno nasilje nad muškarcima, što ne rešava sukob medju polovima, već ga samo pojačava. Takodje, ogromna sredstva se troše na preuveličano nasilje nad ženama[1], za koje se lako može pokazati da je samo potencijalno, i u prijavama, ali ne i u stvarnosti[2]. Pod izgovorom nasilja u porodici, mnogi muškarci se diskredituju, mnogi brakovi razvedu, i mnoga deca i imovina otme. Definicija nasilja neogranično je proširena, danas su i traženje da se vide deca po razvodu i upornije udvaranje nasilje.

Problem

Neželjena trudnoća, i rešenje u vidu abortusa nije novi problem. Društva, u raznim epohama, su imala različita rešenja ovog problema, ali se nijedno nije pokazao kao trajno i svima zadovoljavajuće. Naravno da totalna liberalizacija abortusa, kakva je sada na snazi, nije i ne može biti rešenje problema koje će zadovoljiti pojedince i društvo, kao ni druga krajnost - njegova potpuna zabrana. Rešenje je zapravo u sprečavanju uzroka, a to je neželjena trudnoća. Trebamo prvo postaviti pitanje šta znači neželjena trudnoća, iz kojih razloga i za koga je neželjena, jer strane često imaju suprotne interese, a u ovom problemu se pojavljuje žene, muškarci, društvo, i političke i ekonomske elite kao zainteresovani. Izostavio sam, ali nisu manje zainteresovane ni feministkinje, a u manjoj meri i crkva.

(minutaža 1:15)

Politička volja

Pitanje koje se često postavlja je da li je demokratija vladavina naroda, kako koren reči govori, ili je prikriveni način da ekonomske elite preko političke moći formiraju društvo prema kriterijumima koji njima odgovaraju, a mogu ili ne moraju imati veze sa individualnim slobodama i interesima. U raznim epohama i društvima, poželjan broj stanovnika je bio relativna stvar, pa se zbog potreba proizvodnje i ratovanja išlo na što veći broj stanovnika nacionalnih država i imperija, u drugim primerima se išlo sa ograničavanjem broja stanovnika ("politika jednog deteta" u Kini za vreme "Kulturne revolucije") zbog nedostatka resursa, a u 21. veku su sve glasniji stavovi da su se globalističke elite dogovorile da se usled Četvrte industrijske revolucije (automatizacije i mehanizacije proizvodnje, primene robota i Veštačke inteligencije) vrši plansko smanjenje broja stanovnika (depopulacija), pošto ljudi više neće biti potrebni ni za proizvodnju ni za ratovanje, već postaju samo balast i opasnost za elite, a ne osnov za uvećanje njihovih profita, što su bili u prethodnim vekovima.

Sistem vrednosti

Prema političkoj volji stvara se i sistem vrednosti, pa razlikujemo individualističke, liberalne vrednosti, koje zagovaraju "slobodu" pojedinca, a vezane su za potrošačko društvo u kome živimo, gde je cilj ekonomskih elita usmeravanje pojedinaca ka hedonizmu, i potrošnji roba, usluga i zabave globalnih korporacija, a kao protivtežu imamo tradicionalne, konzervativne vrednosti, koje imaju u svom fokusu porodicu, a ne pojedinca. Dok je u prethodnim vekovima elitama odgovaralo povećanje broja stanovnika kroz potenciranje porodice, sada im je očigledno suprotno u interesu, pa osnažuju liberalan sistem vrednosti. Ukoliko smo kao društvo zainteresovani za povećanje individualne odgovornosti i opstanak nacije, onda moramo ići na smanjivanje individualnih "prava i sloboda", uvodjenjem zakona koji ih ograničavaju, kao i u drugim oblastima života i rada.

Analogija saobraćajne nesreće i neželjene trudnoće

Temu o abortusu sam počeo još pre 10 meseci u članku o radjanju[3], gde sam uporedio neželjene trudnoće sa saobraćajnim nesrećama, i tvrdio da treba uvesti iste zakone za njihovo sprečavanje, koji kroz kaznenu politiku demotivišu ljude da se neodgovorno ponašaju prema sebi i drugima. Iz saobraćajnih zakona je poznato da je korišćenje kacige na motoru i pojasa u automobilu postalo obavezno, pa zašto ne bi i zaštita od neželjene trudnoće? Novčanim kaznama bi se državni budžet punio za one koje hoće da radjaju, a smanjio bi se broj abortusa i neodgovornog ponašanja, slično kao što se postiže kažnjavanjem u svim ostalim oblastima.

Neželjena trudnoća i abortus, i zakon o njihovom sprečavanju

Ako izuzmemo da globalističke elite mogu imati cilj smanjenja broja stanovnika i zato zagovaraju politiku liberalnog abortusa, da vidimo kakve interese imaju pojedinačni muškarci i žene, i nacionalne države. Feministička dogma ("neupitna istina") kaže da žene imaju pravo na abortus po principu: "moje telo, moj izbor", pa "prava" žena (a zapravo depopulacioni interes globalnih elita koje finansiraju feminizam) su iznad prava očeva, nerodjene dece i nacije, odnosno društva. Ostavljajući po strani etička pitanja prekida života nastalog začećem, pozabavimo se reproduktivnim pravima muškaraca i interesom nacionalnih država i prirodnog priraštaja njihovog stanovništva, za koji znamo da je u 21. veku negativan za većinu Zapadnih društava, pa i naše.

Ne smemo zaboraviti da pored žena, reproduktivna i roditeljska prava, kao osnovna ljudska prava, imaju i muškarci, odnosno očevi, jer su i oni bitni za trudnoću, a u 21. veku i sve više učestvuju u podizanju deteta. Važna napomena: za razliku od feminističkih zakona koji proširenje prava žena postižu smanjivanjem prava muškaraca, u predloženom zakonu nema polne diskriminacije, oba partnera se podjednako tretiraju, i kažnjavaju za njegovo nepoštovanje, a žena se i dodatno kompenzuje ako kao deo "kazne" za neodgovorno ponašanje iznese trudnoću do porodjaja na zahtev muškarca. Stoga Zakon o sprečavanju neželjene trudnoće i abortusa treba da sadrži:

1. neophodnost muškarčeve "izričite saglasnosti" za abortus

Kao što feministkinje sada traže da je potrebna izričita saglasnost oba partnera za seksualne aktivnosti (u njenom odsustvu traže da se to kvalifikuje kao silovanje), isto moramo da tražimo i za posledice te aktivnosti, odnosno za trudnoću (kako muškarci ne bi bili "silovani", odnosno njihova reproduktivna prava bila dovedena u pitanje). Muškarac i žena mogu da imaju različite interese, no kako su tu prisutna i prava još nerodjenog deteta, abortus treba da se odobri samo ukoliko se oba partnera slažu, ili postoje zdravstvene indikacije za prekid trudnoće. Ukoliko samo jedan od partnera želi da se dete rodi, a psihološki, finansijski i socijalno je kompetentan roditelj, to treba da se dozvoli i omogući kao ispunjenje njegovih reproduktivnih prava, a da se druga strana kompenzuje ukoliko je njeno učešće bilo znatno (žena). Naravno, ova odluka se donosi pod punom materijalnom i moralnom odgovornosti, i taj roditelj preuzima sve, ili većinu odgovornosti za dete po rodjenju, a proporcionalno dobija i prava (ako se roditelj odrekao obaveza po rodjenju, odrekao se i svih prava).

2. finansijska odgovornost oba partnera za neželjenu trudnoću, progresivne kazne za nekorišćenje zaštite

O "prekršajima" bi se vodila evidencija u kartonu, odnosno na "dozvoli" svakog od učesnika seksualnog "saobraćaja". Za razliku od saobraćajnih nesreća gde je lakše utvrditi da li je propisana zaštita bila korišćena, u slučajevima neželjene trudnoće bi se išlo metodom statističke verovatnoće. Poznata je pouzdanost standardnih metoda sprečavanja trudnoće: kondomi su pouzdani 98% ako se pravilno koriste[4], a znamo i da svaki seks bez zaštite ne dovodi do trudnoće (sem par dana oko ovulacije), pa je pouzdanost još veća, a mogućnost trudnoće uz redovnu i pravilnu upotrebu istih veoma mala. Još veća zaštita je sa anti-bebi pilulom, njena pouzdanost je 99%[5]. Naravno da je kombinacijom ova dva metoda zaštita 99,99%, odnosno mogućnost trudnoće samo teorijska. Stoga možemo da zaključimo da uz redovno i pravilno korišćenje zaštite mogućnost neželjene trudnoće bliska nuli, pa se samo prvi abortus može pravdati otkazom metode zaštite. Svaka sledeća trudnoća indikacija je neodgovornosti u korišćenju zaštite, i kao takva bila bi razlog za progresivno kažnjavanje. Ukoliko žena izjavi da ne zna ko je otac, ona bi plaćala dvostruku kaznu (i za njega, ako ga prikriva), koja ide od 1000 evra za drugi put, do 10.000 evra za ponovljene prekršaje, ili odgovarajući društveno korisan rad u trajanju proporcionalan mesečnoj nadoknadi od 500 evra (za drugi abortus to bi bilo dva meseca). Zatvorske kazne, koje koštaju društvo, ne bih predlagao. Kako će se u budućnosti prikupljati dokazi da li je zaštita korišćena ili ne, pokazuje Gugl sa specijalnim naočarima[6], i futuristička serija Crno ogledalo, posebno epizoda E3/S1[7] - kontaktna sočiva i moždani implanti koji snimaju sve što nam se dogadja, a nosiće ih svi koji žele da se zaštite od lažnih optužbi.

3. odgovornost za maloletne neželjene trudnoće

Zakonodavac mora da se odluči da li je punoletstvo sa 18 godina ili sa navršenih 15, kada po važećem zakonu o privatnosti podataka devojčica tog uzrasta može da spreči roditelje da imaju uvid u njen zdravstveni karton, i utvrde da li je imala abortus ili ne. Mislim da moramo da se vratimo na ustaljenu granicu punoletstva, da ne bude kao u SAD (punoletstvo i vozačka dozvola su sa 18 godina, ali se u barove ne može ući i piti alkohol pre 21. rodjendana). Da bi roditelji mogli da odgovaraju za ponašanje ćerki i sinova po pitanju neželjene trudnoće, potrebno je njihovu odgovornost izjednačiti sa ostalim slučajevima kada maloletne osobe imaju sukobe sa zakonima, ali dati im i mogućnost da ih vaspitavaju i zabranjuju rizična ponašanja. U liberalnom modelu koji je sada na snazi, prava dece su veća od prava roditelja, pa ispada da država vaspitava i raspolaže sa decom, a ne roditelji. Ne bih komentarisao feministički uticaj na seksualnu emancipaciju, oblačenje i ponašanje devojaka, gde je dopušteno da one mogu da se oblače i ponašaju kako hoće, ali momci ne smeju da reaguju na te njihove provokacije. Takodje se neću zalagati za vraćanje na "nevinost do braka", ali podržavam konzervativnije ponašanje u seksu, uz korišćenje izuzetno dostupnih i pouzdanih metoda zaštite.

4. strožiji uslovi evidencije izvedenih abortusa u privatnim klinikama

Klinike bi se za svako neprijavljivanje abortusa takodje progresivno kažnjavale (do zabrane rada), a za rad lekara na crno kazne bi bile prema kvalifikaciji, od ubistva iz nehata do serijskog ubistva (ukoliko je puno puta izvedeno, a za to se nadju dokazi).

5. saveti protiv zloupotreba

Za žene koje smatraju da mogu biti žrtve zloupotrebe i zlonamerne oplodnje muškaraca (neprimetnim bušenjem kondoma mnogo pre upotrebe) preporučuje se da samostalno nabave, i uvek imaju pri ruci, kondome za koje sigurno znaju da im partner nije imao pristup, ili da alternativno koriste hormonsku zaštitu (pilulu). Takodje, žene će biti u mogućnosti, kao što su već sada, da svako skidanje kondoma od strane muškarca pre završetka seksa prijave kao silovanje, i sebe oslobode odgovornosti za neželjenu trudnoću. Da se ne bi pitali da li žena redovno uzima pilulu protiv začeća kao što tvrdi, muškarcima se savetuje da uvek koriste kondom. U slučaju spora oko očinstva, muškarci će imati pravo da traže DNK testiranje, i tako sebe oslobode odgovornosti po ovom zakonu, ako nisu prouzrokovali nastalu spornu trudnoću.
 

Sve ovo bi dovelo do povećanja reproduktivnih prava i njihove polne ravnopravnosti, zaustavljanje pada prirodnog priraštaja, i drastičnog smanjenja broja abortusa kroz odgovorniju primenu zaštite, kao što se i bezbednost saobraćaja povećava, a broj žrtava (ovde su to abortirane, nerodjene bebe), prema zvaničnim statistikama, smanjuje iz godine u godinu[8]:

-------------------------------------------------------------------------
[1] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/01/10/cena-zastite-zena-od-nasilja/
[2] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/09/25/koliko-nasilja-ima-u-44-728-prijava-nasilja-u-porodici/
[3] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/04/25/bez-rukavica-i-dlake-na-jeziku-o-neradjanju/
[4] https://www.plannedparenthood.org/learn/birth-control/condom/how-effective-are-condoms
[5] https://www.plannedparenthood.org/learn/birth-control/birth-control-pill/how-effective-is-the-birth-control-pill
[6] https://sr.wikipedia.org/sr-el/Gugl_staklo
[7] https://123tvseries.co/episode/the-entire-history-of-you-subtitles-2089050
[8] http://www.abs.gov.rs/admin/upload/documents/20171219074756-statisticki_izvestaj_2016.pdf

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska