Zakon o sprečavanju neželjene trudnoće i abortusa,
predlog
Da li se u ovom predlogu krije rešenje za
35.000 duša koje godišnje nedostaju Srbiji da zaustavi pad prirodnog priraštaja
stanovništva? Da li je ovo bolje od imigracije, delotvornije od finansijske
stimulacije porodilja? Plaćenici NSP-a, drvlje i kamenje u ruke, paljba!
Neposredan povod za pisanje članka je da
NSP, liberali, demokrate i feministkinje proširuju granice svoje aktivnosti
sa uobičajenog prozora za abortus od 10 nedelja, sada sve do porodjaja
(Njujork, i još neke države u SAD). Ne, ovo nije Euripidova klasična antička
tragedija o Medeji koja ubija svoju decu, ovo je državna legalizacija istog.
Radi sprečavanja sukoba u odnosima muškaraca
i žena, ili porodici, kako Zakon o sprečavanju nasilja u porodici definiše
porodicu (kao svaki oblik njihove emotivne ili seksualne veze), potrebna
su nam, pored ovog, još dva zakona: Zakon o zajedničkom starateljstvu nad
decom po prekidu veze ili braka, i Zakon o sprečavanju neželjene trudnoće
i abortusa. Ova tri zakona drastično bi smanjila broj sukoba u vezama muškaraca
i žena, i nasilje koje iz tih sukoba nastaje, a imali bi i znatan pozitivan
efekat na problem opadajućeg prirodnog priraštaja nacije. Potrebno je napomenuti
i da postojeći Zakon o sprečavanju nasilja u porodici mora da počne da
se primenjuje polno neutralno (što sada nije slučaj) ako želimo da se nasilje
suzbije. Njegova trenutna primena u kojoj je jedna strana uvek označena
kao nasilnik (muškarac) ne može i neće dati rezultate, jer ovakva primena
postaje institucionalno nasilje nad muškarcima, što ne rešava sukob medju
polovima, već ga samo pojačava. Takodje, ogromna sredstva se troše na preuveličano
nasilje nad ženama[1], za koje se lako može pokazati da je samo potencijalno,
i u prijavama, ali ne i u stvarnosti[2]. Pod izgovorom nasilja u porodici,
mnogi muškarci se diskredituju, mnogi brakovi razvedu, i mnoga deca i imovina
otme. Definicija nasilja neogranično je proširena, danas su i traženje
da se vide deca po razvodu i upornije udvaranje nasilje.
Problem
Neželjena trudnoća, i rešenje u vidu abortusa
nije novi problem. Društva, u raznim epohama, su imala različita rešenja
ovog problema, ali se nijedno nije pokazao kao trajno i svima zadovoljavajuće.
Naravno da totalna liberalizacija abortusa, kakva je sada na snazi, nije
i ne može biti rešenje problema koje će zadovoljiti pojedince i društvo,
kao ni druga krajnost - njegova potpuna zabrana. Rešenje je zapravo u sprečavanju
uzroka, a to je neželjena trudnoća. Trebamo prvo postaviti pitanje šta
znači neželjena trudnoća, iz kojih razloga i za koga je neželjena, jer
strane često imaju suprotne interese, a u ovom problemu se pojavljuje žene,
muškarci, društvo, i političke i ekonomske elite kao zainteresovani. Izostavio
sam, ali nisu manje zainteresovane ni feministkinje, a u manjoj meri i
crkva.
(minutaža
1:15)
Politička volja
Pitanje koje se često postavlja je da li je
demokratija vladavina naroda, kako koren reči govori, ili je prikriveni
način da ekonomske elite preko političke moći formiraju društvo prema kriterijumima
koji njima odgovaraju, a mogu ili ne moraju imati veze sa individualnim
slobodama i interesima. U raznim epohama i društvima, poželjan broj stanovnika
je bio relativna stvar, pa se zbog potreba proizvodnje i ratovanja išlo
na što veći broj stanovnika nacionalnih država i imperija, u drugim primerima
se išlo sa ograničavanjem broja stanovnika ("politika jednog deteta" u
Kini za vreme "Kulturne revolucije") zbog nedostatka resursa, a u 21. veku
su sve glasniji stavovi da su se globalističke elite dogovorile da se usled
Četvrte industrijske revolucije (automatizacije i mehanizacije proizvodnje,
primene robota i Veštačke inteligencije) vrši plansko smanjenje broja stanovnika
(depopulacija), pošto ljudi više neće biti potrebni ni za proizvodnju ni
za ratovanje, već postaju samo balast i opasnost za elite, a ne osnov za
uvećanje njihovih profita, što su bili u prethodnim vekovima.
Sistem vrednosti
Prema političkoj volji stvara se i sistem
vrednosti, pa razlikujemo individualističke, liberalne vrednosti, koje
zagovaraju "slobodu" pojedinca, a vezane su za potrošačko društvo u kome
živimo, gde je cilj ekonomskih elita usmeravanje pojedinaca ka hedonizmu,
i potrošnji roba, usluga i zabave globalnih korporacija, a kao protivtežu
imamo tradicionalne, konzervativne vrednosti, koje imaju u svom fokusu
porodicu, a ne pojedinca. Dok je u prethodnim vekovima elitama odgovaralo
povećanje broja stanovnika kroz potenciranje porodice, sada im je očigledno
suprotno u interesu, pa osnažuju liberalan sistem vrednosti. Ukoliko smo
kao društvo zainteresovani za povećanje individualne odgovornosti i opstanak
nacije, onda moramo ići na smanjivanje individualnih "prava i sloboda",
uvodjenjem zakona koji ih ograničavaju, kao i u drugim oblastima života
i rada.
Analogija saobraćajne nesreće i neželjene
trudnoće
Temu o abortusu sam počeo još pre 10 meseci
u članku o radjanju[3], gde sam uporedio neželjene trudnoće sa saobraćajnim
nesrećama, i tvrdio da treba uvesti iste zakone za njihovo sprečavanje,
koji kroz kaznenu politiku demotivišu ljude da se neodgovorno ponašaju
prema sebi i drugima. Iz saobraćajnih zakona je poznato da je korišćenje
kacige na motoru i pojasa u automobilu postalo obavezno, pa zašto ne bi
i zaštita od neželjene trudnoće? Novčanim kaznama bi se državni budžet
punio za one koje hoće da radjaju, a smanjio bi se broj abortusa i neodgovornog
ponašanja, slično kao što se postiže kažnjavanjem u svim ostalim oblastima.
Neželjena trudnoća i abortus, i zakon o njihovom
sprečavanju
Ako izuzmemo da globalističke elite mogu imati
cilj smanjenja broja stanovnika i zato zagovaraju politiku liberalnog abortusa,
da vidimo kakve interese imaju pojedinačni muškarci i žene, i nacionalne
države. Feministička dogma ("neupitna istina") kaže da žene imaju pravo
na abortus po principu: "moje telo, moj izbor", pa "prava" žena (a zapravo
depopulacioni interes globalnih elita koje finansiraju feminizam) su iznad
prava očeva, nerodjene dece i nacije, odnosno društva. Ostavljajući po
strani etička pitanja prekida života nastalog začećem, pozabavimo se reproduktivnim
pravima muškaraca i interesom nacionalnih država i prirodnog priraštaja
njihovog stanovništva, za koji znamo da je u 21. veku negativan za većinu
Zapadnih društava, pa i naše.
Ne smemo zaboraviti da pored žena, reproduktivna
i roditeljska prava, kao osnovna ljudska prava, imaju i muškarci, odnosno
očevi, jer su i oni bitni za trudnoću, a u 21. veku i sve više učestvuju
u podizanju deteta. Važna napomena: za razliku od feminističkih zakona
koji proširenje prava žena postižu smanjivanjem prava muškaraca, u predloženom
zakonu nema polne diskriminacije, oba partnera se podjednako tretiraju,
i kažnjavaju za njegovo nepoštovanje, a žena se i dodatno kompenzuje ako
kao deo "kazne" za neodgovorno ponašanje iznese trudnoću do porodjaja na
zahtev muškarca. Stoga Zakon o sprečavanju neželjene trudnoće i abortusa
treba da sadrži:
1. neophodnost muškarčeve "izričite saglasnosti"
za abortus
Kao što feministkinje sada traže da je potrebna
izričita saglasnost oba partnera za seksualne aktivnosti (u njenom odsustvu
traže da se to kvalifikuje kao silovanje), isto moramo da tražimo i za
posledice te aktivnosti, odnosno za trudnoću (kako muškarci ne bi bili
"silovani", odnosno njihova reproduktivna prava bila dovedena u pitanje).
Muškarac i žena mogu da imaju različite interese, no kako su tu prisutna
i prava još nerodjenog deteta, abortus treba da se odobri samo ukoliko
se oba partnera slažu, ili postoje zdravstvene indikacije za prekid trudnoće.
Ukoliko samo jedan od partnera želi da se dete rodi, a psihološki, finansijski
i socijalno je kompetentan roditelj, to treba da se dozvoli i omogući kao
ispunjenje njegovih reproduktivnih prava, a da se druga strana kompenzuje
ukoliko je njeno učešće bilo znatno (žena). Naravno, ova odluka se donosi
pod punom materijalnom i moralnom odgovornosti, i taj roditelj preuzima
sve, ili većinu odgovornosti za dete po rodjenju, a proporcionalno dobija
i prava (ako se roditelj odrekao obaveza po rodjenju, odrekao se i svih
prava).
2. finansijska odgovornost oba partnera za
neželjenu trudnoću, progresivne kazne za nekorišćenje zaštite
O "prekršajima" bi se vodila evidencija u
kartonu, odnosno na "dozvoli" svakog od učesnika seksualnog "saobraćaja".
Za razliku od saobraćajnih nesreća gde je lakše utvrditi da li je propisana
zaštita bila korišćena, u slučajevima neželjene trudnoće bi se išlo metodom
statističke verovatnoće. Poznata je pouzdanost standardnih metoda sprečavanja
trudnoće: kondomi su pouzdani 98% ako se pravilno koriste[4], a znamo i
da svaki seks bez zaštite ne dovodi do trudnoće (sem par dana oko ovulacije),
pa je pouzdanost još veća, a mogućnost trudnoće uz redovnu i pravilnu upotrebu
istih veoma mala. Još veća zaštita je sa anti-bebi pilulom, njena pouzdanost
je 99%[5]. Naravno da je kombinacijom ova dva metoda zaštita 99,99%, odnosno
mogućnost trudnoće samo teorijska. Stoga možemo da zaključimo da uz redovno
i pravilno korišćenje zaštite mogućnost neželjene trudnoće bliska nuli,
pa se samo prvi abortus može pravdati otkazom metode zaštite. Svaka sledeća
trudnoća indikacija je neodgovornosti u korišćenju zaštite, i kao takva
bila bi razlog za progresivno kažnjavanje. Ukoliko žena izjavi da ne zna
ko je otac, ona bi plaćala dvostruku kaznu (i za njega, ako ga prikriva),
koja ide od 1000 evra za drugi put, do 10.000 evra za ponovljene prekršaje,
ili odgovarajući društveno korisan rad u trajanju proporcionalan mesečnoj
nadoknadi od 500 evra (za drugi abortus to bi bilo dva meseca). Zatvorske
kazne, koje koštaju društvo, ne bih predlagao. Kako će se u budućnosti
prikupljati dokazi da li je zaštita korišćena ili ne, pokazuje Gugl sa
specijalnim naočarima[6], i futuristička serija Crno ogledalo, posebno
epizoda E3/S1[7] - kontaktna sočiva i moždani implanti koji snimaju sve
što nam se dogadja, a nosiće ih svi koji žele da se zaštite od lažnih optužbi.
3. odgovornost za maloletne neželjene trudnoće
Zakonodavac mora da se odluči da li je punoletstvo
sa 18 godina ili sa navršenih 15, kada po važećem zakonu o privatnosti
podataka devojčica tog uzrasta može da spreči roditelje da imaju uvid u
njen zdravstveni karton, i utvrde da li je imala abortus ili ne. Mislim
da moramo da se vratimo na ustaljenu granicu punoletstva, da ne bude kao
u SAD (punoletstvo i vozačka dozvola su sa 18 godina, ali se u barove ne
može ući i piti alkohol pre 21. rodjendana). Da bi roditelji mogli da odgovaraju
za ponašanje ćerki i sinova po pitanju neželjene trudnoće, potrebno je
njihovu odgovornost izjednačiti sa ostalim slučajevima kada maloletne osobe
imaju sukobe sa zakonima, ali dati im i mogućnost da ih vaspitavaju i zabranjuju
rizična ponašanja. U liberalnom modelu koji je sada na snazi, prava dece
su veća od prava roditelja, pa ispada da država vaspitava i raspolaže sa
decom, a ne roditelji. Ne bih komentarisao feministički uticaj na seksualnu
emancipaciju, oblačenje i ponašanje devojaka, gde je dopušteno da one mogu
da se oblače i ponašaju kako hoće, ali momci ne smeju da reaguju na te
njihove provokacije. Takodje se neću zalagati za vraćanje na "nevinost
do braka", ali podržavam konzervativnije ponašanje u seksu, uz korišćenje
izuzetno dostupnih i pouzdanih metoda zaštite.
4. strožiji uslovi evidencije izvedenih abortusa
u privatnim klinikama
Klinike bi se za svako neprijavljivanje abortusa
takodje progresivno kažnjavale (do zabrane rada), a za rad lekara na crno
kazne bi bile prema kvalifikaciji, od ubistva iz nehata do serijskog ubistva
(ukoliko je puno puta izvedeno, a za to se nadju dokazi).
5. saveti protiv zloupotreba
Za žene koje smatraju da mogu biti žrtve zloupotrebe
i zlonamerne oplodnje muškaraca (neprimetnim bušenjem kondoma mnogo pre
upotrebe) preporučuje se da samostalno nabave, i uvek imaju pri ruci, kondome
za koje sigurno znaju da im partner nije imao pristup, ili da alternativno
koriste hormonsku zaštitu (pilulu). Takodje, žene će biti u mogućnosti,
kao što su već sada, da svako skidanje kondoma od strane muškarca pre završetka
seksa prijave kao silovanje, i sebe oslobode odgovornosti za neželjenu
trudnoću. Da se ne bi pitali da li žena redovno uzima pilulu protiv začeća
kao što tvrdi, muškarcima se savetuje da uvek koriste kondom. U slučaju
spora oko očinstva, muškarci će imati pravo da traže DNK testiranje, i
tako sebe oslobode odgovornosti po ovom zakonu, ako nisu prouzrokovali
nastalu spornu trudnoću.
Sve ovo bi dovelo do povećanja reproduktivnih
prava i njihove polne ravnopravnosti, zaustavljanje pada prirodnog priraštaja,
i drastičnog smanjenja broja abortusa kroz odgovorniju primenu zaštite,
kao što se i bezbednost saobraćaja povećava, a broj žrtava (ovde su to
abortirane, nerodjene bebe), prema zvaničnim statistikama, smanjuje iz
godine u godinu[8]:
