O neradjanju, bez rukavica i dlake na jeziku

Srpski muškarci su mnogo popustljivi, iako ih mediji u poslednje vreme prikazuju kao nasilnike, uglavnom prema ženama. Statistike zapravo pokazuju da glavne žrtve nasilja nisu žene već muškarci: od svih nasiljnih smrti tri četvrtine su muške, oni čine isto toliki procenat i samoubistava, jer je njihova polna uloga teža i odgovornost veća. Ubistva žena u porodičnom nasilju čine samo jedan posto od svih nasilnih smrti, a u poslednje vreme imamo dokaz i da se u njih ubrajaju i ubistva koje nisu učinili muškarci (ćerka ubila majku) da bi se dobile senzacionalističke brojke, koje postaju poziv na hitnu i žustru akciju. A popuštanje je samo način da se problemi nagomilaju i eksplodiraju u lice, kao što smo toliko puta videli i u nacionalnoj i u ličnim istorijama. Ali ko ne uči od istorije, osudjen je da ponavlja njene lekcije.

A bili smo popustljivi i prema Slovencima, Hrvatima, Bošnjacima i kosovskim Albancima, to se zvalo tolerancija. Suprotno od Srba, Amerikanci, koji sada zagovaraju toleranciju kod drugih a znamo kako su inicijalno došli do svoje teritorije, su pokušaj konfederacije i potencijalne secesije u svojoj državi krvavo ugušili u Gradjanskom ratu (1861 - 1865) koji je odneo skoro milion žrtava, a robovlasništvo Juga je zapravo bilo samo povod za agresiju industrijskog Severa.

Popustljivi smo i prema ženama. Feministkinje su ih zarazile neradjanjem uz slogan "moje telo - moja stvar", a mi se nismo setili da iskoristimo isti slogan kada nas uvode u vojnu evidenciju, i mobilišu za rat. Naravno žene rat ne interesuju, one ga nisu izazvale (sem Jelene Trojanske), pa što da u njemu i učestvuju. Još jedan, važniji, razlog što žene ne učestvuju u ratu je jer one uvek spavaju sa pobednicima, pa su umesto patriota zapravo globalisti, tj. selekcionisti "boljeg" genetskog materijala. Usput, i sama reč "patriota" ima koren u reči "pater", a znamo koliko feministkinje vole patrijarhat. Ali neučestvovanje u demografskom ratu je nešto drugo, tu ne bi trebali da budemo popustljivi. Hoćete da vas država štiti od nasilja u porodici, od seksualnog uznemiravanja na poslu, fakultetu, javnom prevozu, i na svakom drugom mestu gde se polovi sreću, čak i da imate mogućnost da tu zaštitu zloupotrebljavate, pa prijavljujete i potencijalne izvršioce nasilja, nasilje koje se nije dogodilo ili koje je bilo obostrano, e pa onda imate i obavezu da radjate! Nema prava bez obaveza, bar je do sada tako važilo, za muškarce. Životinjske vrste štite i vrednuju ženke zbog njihove biološke funkcije, ali šta ako one tu funkciju ne vrše, tj. dobrovoljno je se odriču? Zašto bi ih onda štitili više nego muškarce, koji društvu, ako ništa drugo, bar više finansijski doprinose? Šta ćemo sa troškovima zdravstvenog sistema abortusa iz nemara? Gledišta sam da bi besplatni abortusi trebali biti samo oni retki, gde su trudnoće prouzrokovane silovanjem ili indikovane deformitetom ploda, a oni koji su posledica neodgovornosti treba da se dobro naplaćuju, uz kaznene poene, kao u vozačkoj dozvoli za izazivanje nesreće u saobraćaju. Ne pomaže ni što tu ogromnu zaštitu i zdravstveni sistem koji favorizuje zdravlje žene nauštrb zdravlja muškaraca finansiraju poreski obveznici koji su većinom muškarci, jer čine većinu zaposlenih, imaju veće zarade i vlasnici su većine privatnih firmi i nekretnina. Na stranu što novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kao i mogućnost zloupotrebe socijalne pomoći "samohranim" majkama, mogu da motivišu nesavesne žene da rasturaju porodice, gde bi im kao nagrada ostajao stan, dete i dvostruko izdržavanje (od bivšeg partnera, i od države), izvinjavam se trostruko - i kao "žrtve" nasilja imaju pravo na finansijsku pomoć.

Kažu da ljudi žive u svetu insekata, da su u njemu gosti, jer nezavisno od rastuće populaciju ljudi, mi predstavljamo samo mali deo živih bića, dok insekti čine veliku većinu. A šta bi bilo kada bi ženke bubašvaba odlučile da mogu da biraju da li će, kada i koliko radjati? Onda ih svakako ne bi bilo toliko. I u svetu sisara kao viših, mislećih bića, ženke ne radjaju samo u uslovima ekstremne oskudice, tj. nedostatka hrane, što se u ljudskom društvu ne može reći, pošto hrane ima u izobilju, i stalno je dostupna, pa verovatno nije zbog toga. Potrebe za hranom nisu veće od 50 evra mesečno po odrasloj osobi, a za malu decu čak i manje, sem ako se ne kupuje brendirana hrana, švajcarski sirevi, i vino iz Burgundije. Ako troškovi za dvosoban stan u Beogradu (pod uslovom da ne iznajmljuju stan, tj. da imaju pretke koji nisu sve spiskali) ne prelaze 100 evra sa sve kablovskom TV i internetom, a da se za ostale troškove potroši još 50 evra po osobi, četvoročlana porodica koja ne zalazi u tržne centre (sem kineskog), može da prodje mesečno sa 500 evra, što je plata prosečnog fakultetski obrazovanog službenika koji ne radi na kiosku, a sa dve plate mogu da priušte i auto, letovanje i zimovanje (bar u apartmanima, i u planinarskom domu). Znači ekonomskih razloga za nemanje dece nema, samo ako nije neracionalna potrošnja i luksuzi da zasene komšije.

Feministkinje se žale da već osvojena prava moraju da brane, kao pravo žena da odredjuju da li će, kada će, i koliko radjati. Ima u ovome dva problema. Prvi je to što se i izglasani zakoni koji se pokažu društveno štetni mogu ukinuti, pa što ne bi i "osvojeno", zapravo izlobirano, pravo. Drugi je pitanje ko ima, i kakvo, pravo da utiče na žene da u vezi sa radjanjem individualno ili grupno odlučuju. Zašto bi feministkinje bile jedina grupa koja zastupa i utiče na prava žena na reprodukcija, kada postoje i porodične žene, pravoslavne, tradicionalne i patrijarhalne, muškarci, država? Posebno je problematično što vrh feminističkog pokreta sada čine lezbejke, a njima dati da upravljaju porodičnim pitanjima je kao lisicama dati da upravljaju kokošinjcem, tj. svojevrsan sukob interesa. Da li ste primetili da o radjanju i demografiji najviše komentarišu žene koje nisu radjale i ne planiraju da radjaju (feministkinje i lezbejke)? Meni se čini da je to neprimereno, no to sam možda samo ja. Slično je i sa "pravom" na abortus, nijedna životinska vrsta ga ne čini, posebno ako nije uslovljeno uslovima ekstremne oskudice, što u velikoj većini ljudskih namernih prekida trudnoće nije slučaj. Tako je Homo sapijens, umesto najumnijeg bića, postao njegova suprotnost.

Da feministkinje lezbejske provenijencije uče srednjoškolke i studentkinje da ljubav nije nasilje, i da MOGU DA NEĆU, možete pročitati na istoimenom sajtu (http://mogudanecu.rs), powered by Autonomni ženski centar (AŽC). A kada u tako ranoj dobi nauče da neće, onda je kasnije to samo transfer znanja na temu radjanja.

Pomišljam da je radikalni feminizam zapravo muslimanska zavera, da demografski osvoje Evropu, gde se pod feminističkim uticajem sve manje radjaju bela deca i hrišćani. Vreme će pokazati da li sam bio u pravu, no sudeći po Kosovu, trebalo im je samo 50 godina da ga demografski a potom i politički osvoje i odvoje od ostatka hrišćanskog sveta. Da li će za 40 godina većina žena u Evropskoj Džamahiriji nositi feredže (burke), nikab, ili nešto moderniji hidžab? Feministkinje pričaju kako je prirodni priraštaj u skandinavskim zemljama pozitivan jer je tamo dostignut najviši nivo rodne ravnopravnosti, ali to je tek trećina istine, druge dve su da su to najviše deca migranata i oni sami (što povećava broj stanovnika, bez povećanja radjanja), kao i verovatno mešani brakovi, gde deca mogu da podju i na jednu, i na drugu stranu, zavisno od odnosa snaga izmedju pridošlica i starosedelaca. No migracije nisu ništa novo, ni preuzimanje teritorija od strane novih varvara. I sam prodor Homo sapijensa iz Afrike išao je u više vremenski odvojenih talasa, pa dolazak Sirijaca i Avganistanaca u Skandinaviju nije izuzetak, i oni će za par generacija postati bledoliki zbog znatno manje sunca nego odakle su došli. Takodje, i depopulacija nije ništa loše, ionako je već krenula IV industrijska revolucija, gde će automatizovana proizvodnja pametnim mašinama i Veštačka inteligencija ugasiti većinu radnih mesta za ljude, a i klimatskim promenama će biti dobrodošlo smanjenje ljudske populacije. I nestajanje nacionalnih država (koje gutaju unije i globalizam) je dobra stvar, više neće biti ratova, sem medju mega unijama i unitar društava, kako stoji u Orvelovom literarnom proročanstvu (1984) koje se već umnogome obistinilo (deca prijavljuju roditelje, seks je strogo kontrolisan kao da postoji Omladinska Liga protiv seksa, Veliki Brat, odnosno država, te posmatra, Novogovor, dvosmisao i zlomisao postoje, a Engleska je izašla iz EU, i priključila se SAD i Australiji - tvoreći Okeaniju, dok se dalekoazijske zemlje okupljaju u drugi megablok).

P.S. U Patrijaršiji SPC je 13. i 14. aprila održan simpozijum na temu demografske krize i (ne)radjanja, na kome je 25 naučnika iz različitih disciplina osvetlilo problem i pokušalo da predloži rešenje. Pogledajte prilog TV Hram, i moje izlaganje (oba videa imaju u najgornjem komentaru minutažu / linkove, pa možete na preskok pogledati samo pojedine govornike ili teme):
https://www.youtube.com/watch?v=KVdbqJzVAiQ
https://www.youtube.com/watch?v=DQwszBC_1fU
 

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska