Čedomorstvo i femicid

Čestitam ženskim nevladinim organizacijama koje danas slave. Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Na ovaj blagi dan moramo se podsetiti da su žene, iako žrtve nasilja u porodici, takođe i nasilnice, ali uvek sa olakšavajućom okolnosti: ako ubiju supruga, partnera ili komšiju muškarca, njih uvek brane time da su one prethodno bile žrtve nasilja od strane ubijenih (čak i ako nema dokaza), a kada ubiju svoju bebu, onda je to postporođajna depresija. Kada njih muškarac ubije, onda je to femicid, ili zločin iz mržnje, znači sa otežavajućom okolnosti. Da ponovim za one kojima još nije jasno: "kada žena ubija, to je sa olakšavajućom, a kada nju ubiju, onda je to sa otežavajućom okolnosti". Predlažem da ovu definiciju ugrade u Zakon o rodnoj ravnopravnosti da bi svi bolje razumeli njegovo licemerje!

Članak sa gornjim naslovom sam počeo da pišem prekjuče, a juče u novinama čitamo: "Majka bacila tromesečnu bebu sa četvrtog sprata"[1]. Za ostale, brojne, primere čedomorstva u Srbiji, sa sve gnusnim detaljima, upućujem čitaoca na listove Telegraf i Kurir[2][3], pa se time ovde nećemo baviti. Čedomorstvo predstavlja lišenje života deteta pri porođaju. U srednjovekovnom krivičnom pravu smatralo se težim oblikom ubistva, u prvim decenijama 19. veka u Srbiji kažnjavano je smrtnom kaznom, međutim tokom 19. veka ovaj oblik ubistva je predviđen kao privilegovani oblik. Da čujemo šta o tome kaže pravna struka, Dr. Dragana Kolarić sa Policijske akademije piše: "Krivični zakonik Srbije ima četiri privilegovana ubistva među kojima se nalazi i krivično delo ubistva deteta pri porođaju, poznato još kao čedomorstvo. Brojne su kontroverze koje se šire oko ovog delikta. Prva se odnosi na pitanje pravnog osnova zbog kojeg se ovo delo ima smatrati kao lako ubistvo. Druga se tiče rasprave da li bi trebalo priznati širi krug uslova koji mogu privilegujuće da deluju na majku porodilju pored poremećaja izazvanog porođajem. Dalje, dilema postoji i oko vremena izvršenja ovog krivičnog dela, tj. kako bi trebalo tumačiti upotrebljeni izraz zakonodavca 'za vreme porođaja ili neposredno posle'? Različita shvatanja izaziva i pitanje poremećaja tj. kakav je on po svojoj prirodi i da li tu ima prostora za primenu opštih odredbi Krivičnog zakonika Srbije koje se odnose na neuračunljivost, odnosno bitno smanjenu uračunljivost. Na kraju sve ove dileme otvaraju najvažnije pitanje, a to je da li bi ovo krivično delo trebalo da bude privilegovano"[4].

Velika većina primera koje sam pronašao preko Gugla su bile bebe daleko starije i van vremenskog perioda koji zakonodavac u Krivičnom Zakonu (KZ) koristi ('za vreme porođaja ili neposredno posle'), pa bi bilo interesantno da se napravi istraživanje kakve kazne su dobijale ove čedomorke čije su bebe bile više meseci stare. Treba uzeti u obzir bitne elemente na osnovu kojih se omogućava razgraničenje krivičnog dela ubistva deteta pri porođaju (član 50. KZ) od ubistva iz člana 47. KZ: ”Krivično delo mora biti izvršeno za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja dok traje poremećaj izazvan porođajem. Pri tome se taj poremećaj ne procenjuje sa aspekta odredaba o neuračunljivosti, odnosno bitno smanjenje uračunljivosti, niti je intenzitet poremećaja od značaja za posrojanje krivičnog dela, odnosno ostvarenja ove privilegujuće okolnosti.” Nasuprot ovom članu KZ, medicinski stručnjaci koji se bave proučavanjem poremećaja izazvanog porođajem, smatraju da se ubistvo deteta usled, kako to član 50. KZ navodi, "malaksalosti, iscrpljenosti i onesvešćenosti" izuzetno retko dešava. Oni taj stav brane činjenicom, da porođaj žene koja želi svoje dete, nije praćen nikakvim poremećajem koji bi bio značajan sa medicinskog i psihijatrijskog aspekta. Znači radi se o tome da feministički nastrojena sudska praksa ne uzima naučne, već ideološke kriterijume, pa se čedomorkama proglašavaju i mnoge koje ubiju bebu do godinu dana, a pogrešno se primenjuje delo iz člana 50. kako bi dobile manje kazne. Čak su i medije obmanuli, tako da se izraz čedomorstvo liberalno koristi u kolokvijalnom govoru da opravda i slučajeve koje je potrebno suditi po članu 47.

Semestarski rad čiji je autor student Pravnog fakulteta koji je zbog kontroverznosti teme hteo da ostane anoniman prenosimo u skraćenom obliku, i pozivamo da ga na linku dole pročitate u celosti[5]: "Navedeni nalazi medicinskih stručnjaka, samo pokazuju da je zakonodavac kod krivičnog dela ubistva pri porođaju, kao privilegovanog oblika krivičnog dela ubistva, prikriveno uvažio postojanje nekih drugih psiholoških i socijalnih razloga na strani majke zbog kojih se ona odlučila na ubistvo svog novorođenog deteta. Iz ovoga se da zaključiti da „poremećaj“ ipak ne potiče u celosti od psihijatrijskog i medicinskog fenomena, već od problema pravnog, sociološkog i psihološkog karaktera.

Brojne su diskusije na temu ubistva deteta pri porođaju, naročite iz razloga što ovo krivično delo ima oblik privilegovanog krivičnog dela ubistva. Neki zauzimaju stav da je ovo krivično delo ubistva iz opravdanih razloga okarakterisano kao privilegovano, dok druga strana smatra da krivično delo ubistva deteta pri porođaju treba poistovetiti sa krivičnim delom ubistva iz člana 47. KZ. Iako je medicina dokazala da „poremećaj“ ima izuzetno malu ulogu kao uzrok vršenja krivičnog dela ubistva pri porođaju, zakonodavci i dalje ne menjaju svoj stav i nastavljaju da karakterišu ovo delo kao privilegovano krivično delo ubistva. Neslaganja lekara i pravnika u pogledu postojanja ovog poremećaja, zbog čega je učinilac privilegovan blaže propisanom kaznom, trebala bi se okončati uvažavanjem medicinskih stavova koji ukazuju da se u redovnim situacijama prilikom porođaja ne može govoriti o poremećaju takvog intenziteta da ima poseban krivičnopravni značaj.U daljem razvoju našeg krivičnog prava, svakako bi se trebalo pribeći izmeni člana 50. KZ i to tako da se termin „poremećaj“ zameni nekim prikladnijim termminom kojim bi bile obuhvaćene one situacije u kojima majke vrše krivično delo ubistva pri porođaju i koje pre svega imaju svoje posebne psihološke i socijalne uzroke"[5].

Psihološkinje, koje su sve studirale na društvenim fakultetima pod jakim uticajem rodne teorije i feminizma, opravdavaju čedomorstvo izrazima "smanjena uračunljivost usled depresivnosti", "natalna i postnatalna depresija", gde postnatalna "podrazumeva period od 12 meseci nakon porođaja", ... Drugi istraživači ukazuju na praktičnije uzroke: neželjena trudnoća u malom mestu ili ruralnoj sredini, poremećeni odnosi među bračnim ili vanbračnim partnerima, kao i ozbiljni psihijatrijski problemi koji su postojali i pre porođaja.

Nisam želeo da napišem ovaj članak, ali saborci, proganjani muškarci, su me "naterali". Kada su pročitali moj prethodni članak od pre dva dana, koji je najavio obeležavanje Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, rekli su da sam propustio da napišem da žene, pored toga što su nasilnice prema muškarcima, i u njihovo ime i na bazi njihovih lažnih prijava se vrši progon i diskriminacija muškaraca, mogu biti i nasilnice prema deci, starima, bebama i nerođenoj deci. Eto rekao sam šta su me molili da kažem. Jer ja sam njihov Glas za muškarce!

-----------------------------------------------------------------------------------------------
[1] https://www.blic.rs/vesti/hronika/horor-u-leskovcu-majka-bacila-tromesecnu-bebu-sa-cetvrtog-sprata-dete-preminulo-na/5pnzc84
[2] https://www.telegraf.rs/teme/cedomorstvo
[3] https://www.kurir.rs/tag/22226/cedomorstvo
[4] http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ISSID%26and%266769&page=5&sort=8
[5] http://www.seminarski-diplomski.co.rs/PRAVO/-Pravo-/Ubistvo%20deteta%20pri%20porodjaju.docx

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska