Crvena pilula i osvešćivanje muškaraca

Interesantno je kako sam došao do ovog članka. Nakon više od godinu dana rada na podizanju Fejsbuk grupe Glas za muškarce, i 50 objavljenih članaka, odlučio sam da ih sakupim u knjigu pod inicijalnim nazivom "Priručnik za progresivnog maskulistu", za koju sam kao uvod napisao istoimeni članak početkom septembra, i objavio ga 15.9.18. na SKK-u. Dve nedelje kasnije odlučio sam da promenim naziv u "Dnevnik progresivnog maskuliste", da bih u dogovoru sa izdavačem isti potom preveo u konačnu verziju: "Dnevnik osvešćenog muškarca". Kako sam sa novim naslovom ideju o progresivnom maskulizmu ostavio za sledeću knjigu, shvatio sam da je novom naslovu potreban i novi uvodni članak, koji će govoriti o mom putu saznanja i svesnosti, kroz hronologiju, odnosno dnevnik, prethodno objavljenih članaka. Taj put spoznaje, i osvešćivanja se u svetu aktivizma za muška prava zove "uzimanje crvene pilule". Iz istog razloga i najpoznatiji dokumentarni film o pokretu za muška prava (Men's Rights Movement) nosi naziv "The Red Pill" (2017), a autor mu je bivša feministkinja.

Crvena pilula, iz poznate scene filma Matriks (1999) postala je popularna fraza u sajberkulturi, i označava slobodu mišljenja koja nastaje kao posledica njenog uzimanja, buđenje iz "normalnog" života lenčarenja i neznanja, i prihvatanje istine, ma kako teška i bolna bila. Njena suprotnost je plava pilula, koja predstavlja sigurnost, sreću, i zadovoljstvo u neznanju, život u iluziji, odnosno Matriksu. Paralelno, crvena pilula je uz znanje i slobodu, povezana sa neizvesnošću, i brutalnim istinama realnosti. Neo, protagonista filma, dobija od vođe pobunjenika Morfeusa da bira između crvene i plave pilule. Crvena pilula je neizvesna budućnost, ali i oslobođenje od kompjuterski generisanog virtuelnog sveta, i bekstvo u stvarni svet, život istinske realnosti, koji je mnogo teži. Plava pilula predstavlja prelepi zatvor, ona bi ga vodila nazad u neznanje, i život ograničenog konformizma i odsustva straha u okviru virtualne realnosti Matriksa. Kada malo dublje porazmislimo, to je ona ista dilema koja se pred Evu i Adama postavila u Raju: da li da žive bezbrižno bez jedenja plodova sa drveta znanja, ili da zagrizu jabuku, spoznaju dobro i zlo, ali budu izgnani iz Raja, nastavljajući slobodan život, ali pun težine i odgovornosti. To je dilema koju susreću mnogi na pragu znanja koje je uznemirujuće, i većina ih odustane odmah, ili na tom putu. Dilema često i ne postoji, jer su izbor za njih već napravili neki drugi, za Adama i Evu to je bila zmija, a za razvedene očeve - njihove bivše partnerke.

Kako je izgledao taj put za mene, čitaoci knjige će saznati kroz hronologiju događaja, tema, mojih analiza i razmišljanja. Počeo sam kao razvedeni otac koji primećuje pristrasnost sistema, diskriminaciju muškaraca. Potom sam razumeo da se radi o feminizmu koji više nema za cilj samo proklamovanu ravnopravnost polova, već po pisanjima njihovim teoretičarki i ideologa cilj je demontaža patrijarhata, nakon čega sledi instalacija matrijarhata, kroz diskriminaciju, a potom i progon heteroseksualnih muškaraca, koji su navodno najveći neprijatelji unapređenja položaja žena. Već u prvom članku, sada već dalekog juna 2017, otkrio sam mehanizme feminističke subverzije sistema i težnju ka globalnoj dominaciji. Potom sam kao analitičar budućih tehnologija i politika pokušao da predstavim moguće scenarije budućih odnosa među polovima, kao i perspektive za žene koje je feminizam otuđio od muškaraca. Priče o Evi, Raju, smrtnim grehovima oba pola, zmiji i njenoj analogiji sa radikalnim feminizmom, se provlače kroz moje članke, iskrsnu kada im se najmanje nadam. Globalna dominacija feminizma, i njegovog izrazito jakog LGBT krila, postaje tema moje zabrinutosti u članku o budućim paradama heteroseksualnog ponosa, kada po brojevima ova grupa više ne bude najveća. Zatim sam se bavio osnivanjem muških studija, kao protivtega ženskim rodnim studijama koje postoje u Srbiji već 26 godina, da bih uvideo da je socijalna mreža koja sada okuplja preko 3000 članova (od koga su četvrtina žene), Glas za muškarce, idealan medijum za širenje znanja, gde smo svi i učenici i predavači, kroz objave, novosti, komentare i lajkove. Istovremeno, uočio sam da je "rodna ravnopravnost" koju nam nude feministkinje licemerna, dekonstruisao sam je, i ponudio njenu suprotnost - istinsku ravnopravnost polova (u izradi, građevina koja se još dugo neće završiti). Tada sam utvrdio vezu feminizma sa marksizmom, levim i neo-liberalnim snagama, a u kasnijim radovima sam obratio pažnju na tamne, totalitarne strane ovih pokreta. Istraživanja sam nastavio statistikama u kojima su muškarci neprivilegovan pol, i to suprotstavio tvrdnjama feministkinja da su žene bile ugnjetavane i diskriminisane u patrijarhatu. Utvrdio sam da se na muško zdravlje manje odvaja, da žive kraće od žena (sem u Africi), da su skloniji samoubistvima i ostalim auto-destruktivnim stilovima života, i pokušao da nađem objašnjenje za to. Naravno, u svemu pomažu zvanične statistike koje su svima dostupne, zdrav razum, i moje godine, jer sam dosta video, prošao i spoznao, a sada idem okolo i delim znanje. Naravno, učio sam od najboljih: akademskih profesora, veb blogera i Jutjub komentatora, savesnih javnih radnika, koji su u manjini, ali su hrabro preuzeli da svedoče o pošasti koja nas je snašla, koja preti da uništi tradicionalnu porodicu, nacionalne države, i svrhu življenja - globalizam, i njegovo oružije - radikalni feminizam. Pronašao sam razloge onoga što nam se dešava u praćenju politike "ljudskih prava" EU, i tog neo-marksizma, političke korektnosti, i "tolerancije" koji nam odatle dolaze. Bavio sam se Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, kao i najavom Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nastupao sam u TV emisijama, i govorio o saznanjima do kojih sam došao. Kao krunu jednogodišnjeg rada, odlučio sam da objavim prvu knjigu, odnosno zbirku članaka koja treba da pomogne i drugim muškarcima i ženama da razumeju šta nam se događa, i da se osveste.

Koju ćete pilulu vi uzeti, plavu ili crvenu?

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska