Zašto na gradjevini rade samo muški radnici?

Na gradilištu "Beograda na vodi" 14.9.18. u 9:30 poginula su dva radnika. Premijerka Ana Brnabić je izjavila u svom poslovično racionalnom tonu: "Ovo je velika tragedija, ali to je, nažalost, nešto što se dešava svugde u svetu, jer je građevina visoko rizičan posao", što je prouzrokovalo lavinu diskusija i osuda na socijalnim mrežama, posebno od strane aktivista za muška prava:

Viktor Radun je napisao: "Koliko treba čovek da bude samoljubiv i bezosećajan da bi izjavio ovako nešto! U pitanju su ljudski životi. Da su, ne daj Bože, život izgubile žene, svi bi odmah, na čelu sa feministkinjama koje dežuraju na položajima i vredno broje svaku žensku žrtvu, digli buku kako žene ubijaju. A ovako, pošto su "samo" muškarci i to na građevini, nema veze. Došlo je vreme da se ljudski životi - životi muškaraca i žena - ne vrednuju jednako".

Vladislav Đorđević pod uticajem Dženis Fiamengo priča o "jazu u saosećajnosti": "Kada stradaju muškarci nema histerije, nema ronjenja suza, nema skičanja javnosti da se pronađu krivci, nema poziva na linč odgovornih, nema iznošenja statističkih podataka o tome koliko je od početka godine stralao građevinskih radnika, nema iznošenja njihovih cipela na trgove da se pokaže koliko ih je stradalo, nema zahteva da se uvedu kvote u toj profesiji za „manje zastupljeni pol”, nema raspredanja o „teorijama rodne zavera”, nema arlaukanja o „rodnoj neravnopravnosti”, nema dreke o „rodno zasnovanom nasilju”, ..."

Mihailo Alić kratko konstatuje: "Da li je ikada jedna žena poginula radeći na gradjevini? Taj posao nije fizički težak, a dobro je plaćen, nema izgovora da ga žene ne rade. Dok neko ne pogine, onda shvatimo zašto rade samo muškarci!"

Naravno da se odmah jave komentatorke koje brane žene:

Gabrijela kaže: "na žalost mnogi ne znaju da žene stradaju više nego muškarci, jer velike kompanije često ne poštuju propise, važan je profit, mnoge žene su spremačice i teško obole od neadekvatnih rukavica ali se to sve krije",

Ivana proširuje na ostale feminističke teme: "nisam baš videla nikakve reakcije ni na nasilje nad ženama... Mislim da pol ovde nije bitan... Nema normalnih reakcija na ljudski zivot generalno. Jer bilo je ubistava žena i pred decom ovde, nasilja nad devojčicama... i ništa"

Tanja dodaje: "Nije poenta u tome. Radnici nisu bili pederi, pa njihov život za nju nema vrednost. I da su poginule žene koje nisu lezbejke, isto bi bilo. Ali... Stvarno mi se više smučilo to propagiranje da su žene kao nešto više zaštićene od muškaraca, kad to apsolutno nije tačno u Srbiji"

Bosiljka zastupa patrijarhat, žali se na položaj žena, i odbija mogućnost vojne obaveze: "Nijedan posao nije lagan. Žena provede 8-10 h radeći kod raznih poslodovaca. Kad dođe kući, nastavlja da radi: obaveze oko dece, kuva, pere, pegla, čisti. Svi žele zaposlenu ženu, ali slabo se trpaju u "ženske" poslove. I vi biste tu ženu još gurnuli u rovove!? Zbog takvih i sličnih stavova muškaraca i nakotile su se feministkinje, te oduzele ženi najjače "oružje" - smernost i ženstvenost".

kao i zaštitnici žena:

Ivan: "Kako nije fizički težak?", Viktor: "Žene prosto nisu za te poslove", a Saša: "Pa i nisu, kao što ni sve žene nisu za rad u kući, čuvanje dece... a ni svi muskarci sposobni da donose novac ili idu u rat..."

No šta su činjenice: 93% svih smrti na radu su muške, jer su rizična zanimanja skoro isključivo "muška"; u poslednjih stotinak godina sve teške radnje obavlja mehanizacija i kranovi, radnici samo povremeno rade na pripeci i zimi, ali to nema veze sa fizičkom snagom, već izdržljivošću, koja se stiče. Uostalom, kada se ide u teretanu, onda to žene mogu, jer su u seksi trenerkama i klimatizovanom prostoru, ali ne mogu da budu prašnjave u radničkim kombinezonima, krečeći stanove, ili viseći sa zgrada perući prozore? Mnogi angažmani na građevini uopšte nisu fizički zahtevni, već zanatski rad, unutrašnja dekoracija, strujna i vodovodna instalacija, vrata i prozori, zidne i podne obloge, ništa što zahteva veliku snagu, a ipak nema žena. Razlog zašto žene više vole da radi u frizernici ili kancelariji nego kao zanatlije je što one biraju zanimanja u kome mogu da budu društvene i rade sa ljudima kao materijalom, za razliku od muškaraca koji su evolutivno usmereni na rad sa alatima i saradnju sa drugim muškarcima (kao u praistorijskom lovu). Što se tiče rada na gradilištu, i svim ostalim prljavim i rizičnim poslovima, nema tu "mogu, ne mogu, jesu za, nisu za", radi se o tome ko mora, a ko ne mora! Žene uvek imaju lakši način da se izdržavaju, ili budu izdržavane, nezavisno od primanja. Žena bez kvalifikacija će pre da radi u kiosku, ili kao spremačica, makar i za duplo manju platu nego na građevini, ali neće da radi napolju na ekstremima temperature i vlažnosti, na visini ili u prljavštini (kuća ni izbliza nikada nije prljava kao gradilište). A sve to jer ne mora da plati izlazke, letovanje, i uvek može da se uda (i u poznim godinama) i bude izdržavana, za razliku od muškarca koji to retko može. Ako insistiramo na jednakosti ili ravnopravnosti polova, insistirajmo na istinskoj, a ne na feminističkoj rodnoj.

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska