Maskulistički i antipotrošački tekstovi Mihaila Alića iz 1999.
(in English: http://www.ultrahome.in.rs/muska/textsEnglish.html)
 

Koliko još? (16.5.1999)
 
Koliko žurki da posetiš, poziva za večeru, izlazaka udvoje, noći ludog plesanja,
osmeha, smejanja, zagrljaja, poljubaca i milovanja,
sladoleda i čokolada,

koliko buketa cveća, romansi, snova,
kupki pod svećama, crvenih ruža, ljubavnih pisama, i momenata mira,

koliko prijatelja i partnera, ogovaranja, letovanja,
kuca, repova koji se vrte, male dece koja se igraju, i Sneška Belića,
sunčanih dana, pogleda na okean,

koliko piva, na iskap šotova, pilula, energetskih tabli, i dolarskih novčanica,
sportskih automobila i mobilnih telefona;

koliko ljudi mora da pati, plače, bude usamljeno i umre,

i koliko još, koliko još,
koliko je još potrebno
da bi bili srećni?
 

"Sva patnja u svetu nastaje iz željenja sreće za sebe. Sva sreća u svetu nastaje iz željenja sreće za ostale." - budistička izreka

----------------------------------------------------------------------------

Sanjajući Evu (22.10.1999)

Evo,

prototipu žene,
majko čovečanstva, saučesnice u Prvom grehu;
ti koju svaki muškarac traži,
obilju ljubavi i dobrote, izvoru svog zadovoljstva i sve patnje;
koja nosiš dete kao čudo života, tvoj uticaj beskonačan, tvoje snage nepodložne kontroli.

Kaži mi ko upravlja svetom - da li su to muškarci, ili si ti,
božanstvo u kome sve počinje i sve se završava - život, strast, ljubav i mržnja, želja i ispunjenje.
Ti stvaraš i uništavaš, i muškarci su tvoje ponizne sluge,
pokušavaju da ti ugode i  zadovolje te nudeći žrtve na tvoj oltar,
da bi ti se približili, i posejali seme u tvoje plodne doline,
da bi pili sa tvog izvora, okusili tvoje telo, i slatko zadovoljstvo koje stvaraš u plesu začeća,
u prolaznim trenucima provedenim zajedno, i nasamo sa tobom.

I neka bude svetla, neka bude sreće, raširi ruke
i dočekaj umorne borce, pale sinove, silovanu domovinu;
Nagradi ih poljupcima od zlata, zaleči njihove rane milovanjem
i kaži im da se ne bore dalje, da ne otimaju više. Reci im da ih voliš takve kakvi su,
zbog toga ko su, a ne zbog poklona koje ti donose. Jer pokloni za tvoju taštinu
su oteti od ostalih, da bi ti imala više neko drugi je morao da ima manje,
neko drugi je morao da bude iskorišćen, neko drugi da bude nesrećan.
Primi ove jednostavne ponude večne ljubavi, u dobru i zlu,
u sreći i tuzi, u zdravlju i bolesti.
Pomozi muškarcima da nadju put nazad do Raja, gde će deca Zemlje ponovo biti slobodna, i nikakvo zlo im se neće dešavati;
gde će muškarci i žene učiti iznova da vole jedni druge, i da vole svoje susede.
Evo, ti držiš ključeve kapije Raja - mi čekamo.
 

'Svet ne interesuje istina, ili bar ne druga istina od one koja im ne opterecuje savest.' -  Dr. Mrdja Zoran, za vreme NATO bombardovanja Srbije

----------------------------------------------------------------------------

Kloniranje čoveka iz perspektive osećajnog muškarca
(objavljeno 9.7.1999. na www.HumanCloning.org, sajtu koji je postojao do sredine 2018.)

Trebalo bi da bude ustavom zagarantovano pravo svakog pojedinca da može da bira metod i ishod svoje reprodukcije. Roditeljstvo i reprodukcija treba da bude ograničena na ljude koji su finansijski i emotivno spremni i odgovorni da bi se sprečilo donošenje na svet dece koja neće biti željena ili neće dobiti adekvatnu negu od strane roditelja. Klonirana ili ne, sva deca su ista, i nema potrebe da se zakoni koji pokrivaju ovu materiju dopunjuju.

Ustaljeno je mišljenje da žene vole i žele decu više nego muškarci. Iako to može da bude istina, postoje takodje muškarci koji jako žele decu, ali su, u odsustvu partnerke, u nemogućnosti da ih imaju (što je mnogo lakše za ženu da ima svoje dete ako to izabere). Dozvoliti kloniranje čoveka bio bi put ka umanjenju ove neravnopravnosti. U idealnom slučaju, najbolje je imati oba roditelja, ali nema garancije da deca iz takvih porodica dobiju više ljubavi i pažnje nego oni koji imaju samo jednog roditelja. Porodice sa jednim roditeljem postoje i danas (posle razvoda), pa podizanje deteta nastalog kloniranjem ne bi bilo ništa drugačije. Pravne i etičke dileme su prilično naduvane - u slučaju pojedinačnog kloniranja radi ostvarivanja reproduktivnog prava pojedinca, roditeljstvo i dečija prava bi bila istovetna onim koje već imamo. Danas imamo majke surogate koje pružaju uslugu nošenja bebe do porodjaja i predaje parovima koji ne mogu da začnu, pa je taj deo procedure već pravno regulisan. Jedina razlika u odnosu na ovu situaciju je da bi genetski materijal u kloniranju dolazio od jedne, a ne dve osobe, ali to je samo tehnički detalj. Ako danas neko može da nabavi spermu i jaje od anonimnog donora, i nadje ženu (gde će svi dobiti finansijsku kompenzaciju) da bude inkubator devet meseci, tu nema ništa više što zakonski treba pokriti.

Još jedan razlog za prihvatanje kloniranja čoveka su ljudi oba pola koji nisu našli partnera sa kojim bi želeli da pomešaju genetski materijal u svom potomstvu. U takvim slučajevima treba da bude njihovo pravo da imaju željeno dete kloniranjem. Treba da je očigledno da nakon investiranja znatne sume novca, dete će biti veoma željeno od strane roditelja (čak i ne uzimajući u obzir da nosi roditeljeve istovetne gene) i sigurno dobiti više pažnje i ljubavi nego većina druge "obične" dece.

U zaključku, muškarci su u nemogućnosti da imaju decu sem ako ne nadju partnerku, dok to nije tako za žene. Kloniranje čoveka je tehnologija koja će proširiti reproduktivne izbore pojedinca, i rešiti sadašnju situaciju koja je nepravična za muškarce. Treba je dozvoliti, uz postavljanje pravila koja bi sprečila zloupotrebe.
 

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska