Neporodičnost kao izvor nestalnosti veza među polovima
(objavljeno na Božić, praznik rađanja i porodice)

Pod dejstvom feminističke ideologije mnogi jasni pojmovi dobijaju svoje znatno proširene definicije, glavni primeri su "nasilje" i "porodica". Pod nasiljem se danas smatra ne samo fizičko nasilje, što jeste njegovo osnovno značenje, nego i emotivno, psihičko, socijalno, ekonomsko i seksualno nasilje, a uvodi se i "nasilje na internetu", naravno sve uglavnom nad ženama. Pod porodicom se sada podrazumevaju "lica sa kojima se nalazite u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu, lica sa kojima ste krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojima ste srodnik po tazbini do drugog stepena, ili kojima ste usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili druga lica sa kojim živite ili ste živeli u zajedničkom domaćinstvu". U kolokvijalnom govoru ovo može biti definicija proširene familije (ako i bivše cimere u nju ubrajate), no pod porodicom se, zbog korena ove reči ("porod"), smatra samo majka, otac i deca, tj. bez dece, u užem smislu, nema porodice. U ovom članku uvodim termin "neporodičnost" da označim stanje braka ili vanbračne veze bez dece, odnosno poroda.

Nedavno sam gledao pozorišnu predstavu "Teško je reći zbogom" koja između ostalog govori o braku koji se raspada nakon četiri godine zbog nemanja dece. Ljudi ne razumeju, a psihoterapeuti vam neće reći jednostavnu istinu, jer onda ne bi mogli da vam mesecima i godinama naplaćuju. Istina je da je seksualni nagon i zadovoljstvo u seksu u funkciji začeća, način kako priroda stimuliše individue da u tome ustraju dok ne postignu rezultat koji priroda želi, a to je produženje vrste, i time produžetak života na planeti. Dugogodišnje veze bez dece moraju da se baziraju na nečem drugom, pošto seks sigurno ne može da održi intenzitet sa početka. Stvaranje porodice i briga o podizanju dece je sledeća faza, gde taj zadatak povezuje partnere, i čini da brak ili vanbračna veza opstaje. U odsustvu ova dva, dolazi do stagnacije u vezi, i najčešće njenog raspada. Kada partner ne želi da zatrudni / oplodi, ona / on šalje signal da ima sumnje u vezu, ili samo kratkoročne planove u njoj. Tako jednostavna i repetitivna radnja kao što je seks svakako da ne može da zadrži pažnju na duge staze, posebno ako se vrši sa istim partnerom bez uspešnog začeća. Intuitivno, veza se raskida u potrazi za partnerom sa kojim će se cilj koji je postavila priroda ostvariti.

U ovo se danas upliće i feminizam, tezom da žena nije mašina za rađanje, da ona to kao samostalno odlučuje kada će, koliko i da li će rađati. Feminizam je samo deo neoliberalnog korpusa ideologija koje idu uz potrošačko društvo i individualizam, pa je evidentno da parovi duže odlažu sa imanjem dece, dovodeći vezu u opasnost. Jer ako se cilj ne postigne, opadne interes za seksom koji je inicijalna i bazična veza između muškarca i žene, i brak u odsustvu snažne duhovne i intelektualne veze ubrzo propada. Ni brakovi sa decom nisu sada u manjoj opasnosti. Feminizam je uspeo da dovede do situacije u kojoj su muškarci diskriminisani, i očevi veoma retko mogu po razvodu da dobiju starateljstvo nad decom koja se tretiraju kao vlasništvo majke, koja je time osnažena da zbog bilo kakvog nezadovoljstva rasturi brak, jer je sudska praksa favorizuje pri podeli tekovina veze (dece i imovine). Vidimo da feminizam dvostruko deluje na raspad zajednice muškarca i žene, prvo što ih ometa u tome da stvore porodicu odmah, navodeći ekonomske ili karijerne prepreke kao razlog za odlaganje, a potom i kada se porodica ostvari, radi na tome da je rasturi jer mu jednoroditeljske porodice i nesrećni razvedeni muškarci upućeni samo na rad više odgovaraju u zadatku za koji ih finasiraju globalističke elite.

Feminizam, koji se integrisao sa LGBT agendom, je depopulaciona praksa koja ima nekoliko pogodnosti zbog kojih ga globalisti (finansijske i političke elite) podržavaju i finansiraju. Pored toga što smanjuje heteroseksualnu, a povećava homoseksualnu populaciju (normalizujući istopolnu ljubav i propagirajući je kroz obrazovanje, medije i kulturu), utičući na negativni priraštaj i pad globalne populacije, takođe čini ljude nesrećnim, i heteroseksualne, i ove druge, pa je to pogodno tlo za prodaju roba, usluga i zabave koju nude multinacionalne globalističke kompanije. Čovek bez porodice je individua, nesiguran, i stalno na ivici, koji je sklon da sve potroši što ima, i čak se zaduži putem kreditnih kartica, ne bi li ispunio svoj emotivno prazni život, ili ublažio vožnju na urnebesnom toboganu osećanja i događaja. Odsustvo poroda, i tradicionalne porodice, čini ljude nestabilnim, a evo kakav je prema ovoj hipotezi mehanizam toga: seks sa partnerom ima smisla, kao i svaka druga radnja, samo ako donosi rezultat, a zadovoljstvo je prolazni rezultat, koji brzo bledi, jer je osnovni cilj zapravo produženje vrste. Stoga svaka veza, sem onih izuzetno intelektualnih, ili onih koje se zasnivaju na finansijskom interesu, mora da se posle par meseci ili godina završi, ukoliko nije ispunila osnovni cilj ove delatnost. Partner podsvesno, pošto mu nije "uspelo" da produži vrstu sa jednim, traži drugog partnera, u nadi da će mu sa sledećim uspeti. Neporodičnost i nestabilnost veza uzrokuje da je ljudima potrebno više stanova i automobila ako žive odvojeno, garderobe ako su samci, izvode devojke češće nego što bi porodične žene, češće kupuju poklone, potrebno im je više zabave, ..., što sve pogoduje razvoju ekonomije i profita elita.

Šta vidimo iz najnovijih statistika o brojevima bračnih i vanbračnih parova sa i bez dece, kao i statistika razvoda?

[1]

[2]

Prvo, evidentno je da je procenat parova sa decom veći u bračnoj zajednici, nego u vanbračnoj (63,4 prema 58,1 posto). Drugo, procenat brakova bez dece je 36,6[1], a razvoda bez dece je 44,8 posto[2], što govori da se brakovi bez dece češće razvode.

Žene zaražene feminizmom, koje su ideološki ubedili da ne moraju da se uparuju sa muškarcima jer su ovi nasilni i nameravaju da ih opterete rađanjem i neplaćenim kućnim radom, da ne moraju da rađaju (kampanja "mogu da neću"[3]), su zapravo obolele i kao takve sprečene da se reprodukuju (jer bolest mogu da prenesu na potomstvo), pa će ljudsku rasu produžiti samo one koje su zdrave, nezaražene ovim depopulacionim virusom. Nažalost, njime će biti sprečeni i mnogi zdravi muškarci, jer neće imati sa kim da produže vrstu, oni će biti kolateralna šteta epidemije feminizma. Feminizam je žene oslobodio (emancipovao) od mnogo čega pa i od rađanja, no to nije uvek na njihovu sreću.

__________________________________________________
[1] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:717232-Bez-beba-nece-biti-ni-Srbije
[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf , str. 9
[3] http://mogudanecu.rs/

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska