Anatomske razlike između oblika muške i ženske noge

Seksualni dimorfizam je naučni termin koji opisuje anatomske (fizičke) razlike izmedju muškog i ženskog primerka iste vrste. Kod životinja postoje znatne razlike, kao primere možemo uzeti pauna i anđeosku ribicu, ali kod ljudi one nisu tako velike. Svi znamo koje su glavne: visina, grudi, adamova jabučica, uglasto prema ovalnom licu, facijalne i telesne dlake, mišićavost ili zaobljenost. Ove karakteristike odredjuju i seksualnu privlačnost, pa su visoki, tamnokosi i tamnoputi muškarci, izražene vilice, maljaviji i mišićaviji uvek bili na višoj ceni od ostalih, a potpuno obrnuto važi za žene.

Jedna razlika o kojoj se puno ne govori, i ne istražuje često, je oblik nogu. Poznato je i prihvaćeno da su ravne noge kod oba pola najpoželjnije, ali i da muškarci mnogo češće teže "O" obliku ("bowlegs") nogu, dok žene imaju "X" oblik ("knock-knees"). To se može videti i po načinu na koji troše cipele u predelu pete, muškarci ih krzaju na spoljnoj strani, a žene na unutrašnjoj (mada je to samo teoretski, jer žene nikada toliko dugo ne nose jedan par da bi se to primetilo). Zašto je to tako? Kao i za ostala pitanja te vrste, potrebno je pogledati u evoluciju i različite polne uloge, i načine života. Jednostavna Gugl pretraga otkriće da u literaturi na engleskom nema ni pominjanja ove teme, kao da je tabu, ili da sam ja jedini koji je to primetio. Pozivam čitaoce da po letnjem danu prošetaju pešačkom zonom, i posmatraju, mada se to često može videti i kod muškaraca i žena koji nose pantalone ili helanke, posebno one uske koje su sada moderne. Da li ste videli nekog fudbalera da ima X noge, gde se kolena gotovo dodiruju, a stopala su razdvojena? Svakako ne, ali ste videli mnoge koji imaju O oblik, odnosno u ekstremnim slučajevima kažemo da su jahali bure dok su odrastali. I zaista ova dva ekstrema su gotovo redovna pojava pri odrastanju nakon što prohodaju, to se spontano ispravlja, i kasnije mnogo manje primećuje, no ipak ostaje različito trošenje potpetica kao indikator da razlike ipak postoje, i da niko nema apsolutno prave noge. No vratimo se fudbalerima. Kako smo pokazali da je mnogo veći broj onih koji imaju manje ili više izražene O noge, jasno je i zašto nemaju X oblik, jer bi pri trčanju, koji je glavni deo ovog sporta, udarali jednim kolenom u drugo, što bi bilo bolno, i onemogućavajuće. Iz istih razloga i ostali muškarci teže O obliku nogu, jer su potekli od pećinskih lovaca, gde trčanje nije bilo deo sporta, već preživljavanja. Sa druge strane, X oblik nogu kakav je mnogo češći kod žena prilagodjen je njihovoj, da politički nekorektno kažem, glavnoj polnoj ulozi - nošenju beba. Bilo da bebu nose pre rodjenja, ili posle, X oblik nogu pomaže jer bolje rasporedjuje teret dok se stoji ili hoda, mada otežava trčanje. Ovaj oblik češće imaju devojke i žene sa povećanom telesnom težinom i bez bebe, pa je to način prilagodjavanja anatomije. Podsetiću da se Homo sapijens vrlo brzo odvojio od ostalih životinja svojom inteligencijom i mogućnošću pravljenja oružija, te je sve manje bio u prilici i potrebi da beži od grabljivaca (predatora) koji su ga jurili da ga pojedu, pa mu je trčanje kao oblik kretanja sve redje bio potreban, posebno za žene koje se nisu bavile lovom ni takvim sportovima. Žene atletske gradje, koje se bave sportom više nego prosečne žene, su u materici bile izložene povećanim dozama testosterona, pa su im građa i interesovanja više muška, a postoje i anegdotske priče žena koje su u trudnoći uzimale estrogensku terapiju, pa dobile homoseksualne sinove.

Sa prelaskom na zemljoradnju i stočarstvo, više nije postojala polna podela rada na lovce (muškarce) i sakupljače (žene), no i dalje je postojala, i danas postoji različita potreba za trčanjem kod polova, i nije ograničena samo na sport. Naime, pošto su odavno zagospodarili životinjskim svetom i postali vrhunski grabljivci, ljudi više ne beže od životinja, ali su povremeno u potrebi da beže od drugih ljudi. Ova potreba je mnogo češća kod muškaraca, jer oni čine bar 3 / 4 žrtava nasilne smrti, nasilja i fizičkih napada. Žene su uglavnom zaštićene od nasilja društvenim normama i moralom koji sprečava muškarce kao fizički jače i agresivnije da ih napadaju, u većini slučajeva. Situacija u ratovima je slična: od davnina je neprijatelj težio da muškarce suparničke grupe ubije, a žene oplodi, tako da one nisu morale da beže da spasu život. Čak i pošto znamo da je silovanje vrsta nasilja, njegove posledice nisu tako trajne i teške kao smrt kod muškaraca, a neke su se i dobrovoljno podavale pobednicima. Posle odredjenog perioda psihičkih turbulencija nakon silovanja, žena može da se porodi i ima dete koje će voleti podjednako kao i da je začeto uz pristanak, jer to je ipak njeno dete, a otac je u krajnjem slučaju nebitan, i njega se one ionako često otarase razvodom, čak i kada su sa njim bile u ljubavnoj vezi pre začeća.

Završavam članak u nadi da on neće izazvati buru negodovanja i divljačke napade od strane feministkinja kojima sam bio izložen kada sam pisao o tome da porodica može da opstane i sa mnogo manje novca nego što potrošački depopulacioni mentalitet zahteva, i dirao u njihove druge mitove kao "dohodovni jaz", "neplaćeni rad u kući", "žrtva je uvek nevina ako je žena", i "žrtvi se uvek mora verovati, i bez dokaza".

Sada pogledajte pete svojih cipela koje ste dovoljno dugo nosili.

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska