Nulta tolerancija na nasilje

Kao i sve feminističke parole, dobro zvuči dok se ne zagrebe ispod površine. Kada uzmemo da se feministkinje predstavljaju kao neko ko mlade devojke treba da uči šta je nasilje, odmah vidimo da tu nešto nije u redu: ili su mladi debilni, pa ne znaju šta je nasilje jer žive pod staklenim zvonom, ili se radi o rastezanju definicije nasilja do toga da se oslovljavanje devojke sa "Lutko", ili neispunjavanje svih potrošačkih želja detetu ili ženi, proglašava za nasilje. Ipak će biti da je ovo drugo u pitanju. Feministkinje su zapravo lisice koje žele da se nametnu kao upravnice kokošinjca, a pod tom upravom neće biti puno sreće za kokoške, a još manje za petlove, a ni ukupno ih neće biti mnogo.

Klatno istorije je već dovoljno otišlo u žensku stranu, i desetostruko su ispravljene sve nepravde prema ženama iz prošlosti. Sada moramo realno sagledati šta je postignuto, i koliko su muškarci svojim uzmicanjem pred zahtevima za veća prava žena došli u diskriminisan položaj (u starateljstvu po razvodu, u obrazovanju, socijalnom radu i sudstvu, kao i zapošljavanju, zbog kvota "za manje zastupljen pol"), a potom i progonjen (kada znamo da novi feministički zakoni za svakog pravog nasilnika udalje iz doma i devetoricu koji su samo podigli glas na ženu). Evo, ja sam prvi koji pristajem da me žena prebije a da dobijem starateljstvo. Ne može se za jedan šamar izgubiti odnosno dobiti sve što je neko stvarao ili u šta je ulagao godinama i decenijama, stoga ne verujem u nultu toleranciju prema nasilju, posebno kako se danas definiše i primenjuje. Ako se ipak složimo da ju je potrebno prihvatiti, obavezno se moraju uvesti i sledeće: "Nulta tolerancija na izdržavanje žena", "Nulta tolerancija na kvote (za rukovodeće pozicije u ekonomiji i politici) za žene", "Nulta tolerancija na udaljavanje muškaraca iz njihovih domova koji nisu počinili nikakvo fizičko nasilje", "Nulta tolerancija na androcid", i poslednja, odsudna, "Nulta tolerancija na širenje agresivnog feminizma"! Pozivam muškarce da prijavljuju svako nasilje nad njima koje čine žene ili se čini u ime žena[1].

Brzo se doda "nad ženama i devojčicama", da se zna da se ne odnosi na nasilje nad muškarcima, za to je tolerancija vekovima gradjena

Gde vodi sva ova povika o nasilju nad ženama? Sa stranica novina i časopisa, TV emisija, i izjava zvaničnika, poručuje nam se da devojke i žene nigde nisu sigurne, ni u školi / na fakultetu, u javnom prevozu, u porodici, na radnom mestu, i da su svuda i svakodnevno izložene grabljivim i nasilnim muškarcima koji bi da koriste privilegije patrijarhata i iskoriste ih seksualno, radno i psihički. Cilj ovako stvorene buke i pometnje zapravo nije zaštita žena, već progon muškaraca, i otimanje od njih svega što su radom i generacijama stvarali: decu, imovinu, rukovodeća mesta u ekonomiji i politici. Feministkinje su nam "rodnu ravnopravnost" predstavile kao ispravljanje nepravde, pa traže da se za njih (jer one su predstavnice žena) odvoji pola svih rukovodećih mesta u društvu, zbog brojčane prisutnosti žena u populaciji, nezavisno što po doprinosu, i prisutnosti u radnom angažovanju ne predstavljaju ni približno polovinu. Znači traže se privilegije bez minulog rada, odbija meritokratija, a traži ravnomernost bazirana na jednakosti ishoda, a ne jednakosti mogućnosti[2][3]. Jer žene u Srbiji već preko 70 godina imaju iste mogućnosti za školovanje, zaposlenje i istu platu za isti rad, a jasno je da ne mogu za tako kratko vreme dostići muškarce koji su to 7.000 ili 700.000 godina gradili. Feministkinje su stoga odlučile da ubace u hiper brzinu, nezavisno od žrtava ovako naglih i neprimerenih promena, njihova se volja i zamisao mora ispuniti za vreme njihovog života!

Ko se raduje paroli "Nulta tolerancija na nasilje"? Kao prvi, svakako Ministar policije, jer će to značiti jačanje i povećanje broja ljudi pod njegovom komandom, njegov veći značaj i broj pojavljivanja u medijima i na važnim sastancima i seminarima. Kao drugo, feminističke NVO jer će imati mogućnost da traže veća sredstva (iz budžeta) za finansiranje svojih akcija promocije borbe protiv nasilja nad ženama, čime će manje ostajati za zdravstvo, penzije, i ostale nepreuveličane potrebe društva. Zatim, tu je i veliki broj nezaposlenih psihološkinja, jer će naći mesto u timovima za rad sa "učiniocima" "nasilja" (jedna desetina će biti pravi nasilnici, ostali kolateralna šteta, pa zbog njih navodnici), pa pravnica da sude, i policajaca da privode. Znači jačaće neproduktivni i represivni sektor, odnosno znatno uvećavati trošak društva za rešavanje nametnutih sukoba medju polovima, smanjivaće se broj novozaključenih brakova i rodjene dece, budućih poreskih obveznika koji finasiraju sve te neproduktivne delatnosti, jednom reči doćiće do demografskog i ekonomskog kolapsa (kada se rashodi povećavaju, a prihodi smanjuju). Neće pomoći ni preuzimanje rukovodećih mesta od strane žena i potpuna demontaža ostataka patrijarhata. Sa zvaničnim uvodjenjem matrijarhata, smanjivanjem heteroseksualne populacije, i socijalnim inženjeringom u smeru ekspanzije LGBT populacije, svi gornji procesi će se još ubrzati, a istopolne veze neće smanjiti već povećati nasilje "u porodici"[4]. Matrijarhat sigurno ne bi doneo ni svetski mir, jer kada se radi o borbi za vlast, istorija nam pokazuje da vladarke nisu ništa manje okrutne i gramzljive nego vladari, a feministički eufemizam o izgradnji "nenasilnog društva" je samo globalistička zavera da se uklone svi koji bi svojim nepristajanjem ugrozili njihovu dominaciju, i njihovo urušavanje nacionalnih država.

Za kraj da ispričam anegdotu: u vezi mog najnovijeg članka[1] javio se mladić i kaže da sam propustio da u nasilje nad muškarcima uvrstim seksualno uznemiravanje koje nam priredjuju žene provokativnim oblačenjem. Dobro, kažem ja, to sam već više puta čuo, ali kako postaviti granicu koje oblačenje je uznemiravanje, a koje nije? Minić može mnoge da uznemiri, ali ne možemo da ga zabranimo jer ga mnoge nose. No onda se setim da i feministkinje svakodnevne i vrlo bezopasne stvari proglašavaju seksualnim uznemiravanjem, čak moraju i da nas "edukuju" da ga prepoznamo. Tu mi padne i druga misao na pamet, a to je da i u društvu važe zakoni iz fizike: privlačenja i odbijanja, akcije i reakcije. Neka uznemiravanja provociraju odgovor u vidu drugih uznemiravanja, kao što i po dugotrajnom ženskom psihičkom i emotivnom nasilju može da usledi neprimereni muški odgovor. Malo je nezasluženih stvari u životu, i potpuno nevinih žrtvi, sem ako nisu u vezi sa psihopatom ili zavisnikom (a i to može da bude posledica izbora, ili neiskustva). I kako bi društvo funkcionisalo kada bi se bavilo svakim najmanjim sukobom ili neslaganjem, i kada bi se sve prijavljivalo i sankcionisalo?

-------------------------------------------------------------------------
[1] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/12/17/piramida-nasilja-nad-muskarcima/
[2] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2017/11/29/da-li-je-socijalna-pravda-rodne-ravnopravnosti-pravedna/
[3] https://en.wikipedia.org/wiki/Equality_of_outcome
[4] https://en.wikipedia.org/wiki/Domestic_violence_in_same-sex_relationships

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska