Kako mali Perica čita Zakon o rodnoj ravnopravnosti, uvod

Mali Perica (Đokica) ili dečak sa kraja Andersenove bajke "Carevo novo odelo" svakako imaju svoje jedinstveno čitanje i interpretaciju priča i dogadjaja koje odraslima izgledaju onako kako su im rekli da treba da izgledaju, dok je nevino dečije razumevanje nešto sasvim drugo. Deca će reći stvari koje se odrasli ne usudjuju, jer bolje poznaju, ili misle da poznaju društveni koncept istine, dok je za decu ona stvar slobodne interpretacije i uzimanja svega na osnovu nominalne vrednosti. Da ne dužim, uzelo dete nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti, pa na preskok čita i čudi se čudom. Evo nekih njegovih zapažanja, i pitanja koja su mu se javila dok je čitao:

1. Član 4, stav 3: "Rodnom diskriminacijom smatra se i uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovano nasilje i nasilje prema ženama, ...". Hm, ovo nije slučajno da se nasilje nad ženama proglašava diskriminacijom, to će sigurno imati dodatne beneficije za žene, pa će one biti i žrtve nasilja i žrtve diskriminacije, znači dobijaće odštetu i za jedno i drugo. Znači za jedan šamar ili jedno dodirivanje po kolenu će im biti oprošteno zabušavanje u kući ili na poslu, i imaće sve vrste odšteta predvidjene zakonom, o kojima ćemo govoriti kada se pojave kao zaseban član.

2. Član 6, stav 1: "Višestruka (ukrštena) rodna diskriminacija postoji kada je lice ili grupa lica  izložena diskriminaciji po osnovu pola odnosno roda i po osnovu još jednog ili više ličnih svojstava". To znači da je Romkinja koja je žena, lezbejka i invalid potpuno zaštićena od mogućeg otkaza jer uvek može da tvrdi da je to diskriminacija iz bilo kog od ova četiri kriterijuma, pa je četiri puta zaštićenija od muškog invalida koji nije pripadnik nacionalne ili seksualne manjine.

3. Član 7: "Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem". Ovo mi deluje odlično za muškarce, konačno će sredstva za njihovu zdravstvenu zaštitu dostići nivo koji se ulaže u zdravstvenu zaštitu žena, mada ako znamo da će to kontrolisati feministkinje, kao i sve ostalo u vezi primene ovog zakona, od većeg ulaganja u zdravlja muškaraca neće biti ništa. To je svakako način da se više sredstava iz budžeta odlije za "potrebe" žena.

4. Član 8, stav 7: "nasilje prema ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije prema ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, socijalne, odnosno finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, ..." Dakle kao i u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, i ovde je nasilje i sama pomisao na nasilje, koje dovodi ili može da dovede do povrede ili patnje za žene. Znači žene nikako ne smeju da pate, a one su znamo veoma osetljive, pa od ljubavi do mržnje samo korak ih deli, i sklonost ka patnji je izražena, tako da od početka primene ovog zakona morate sa ženama veoma oprezno, ne uzimati ih u ruke iz straha da vam ne ispadnu i polome se kao porculanske figure, ili staklena menažerija, nikako ne povisivati ton glasa, jer se može podvesti pod pretnjom koja se takodje sankcioniše, a u vašem dosijeu postajete obeleženi kao nasilnik, iako se ne zna da li ste ženu prebili do krvi, ili samo blago povisili glas. Uz status žrtve, ona dobija ekspresni razvod, automatsko starateljstvo nad decom i svu vredniju pokretnu i nepokretnu imovinu (manje vredne stvari će vam galantno ostaviti da opčinite buduću izabranicu). Naravno dobiće i finansijsku pomoć od države, ali o tome kasnije.

5. Član 8, stav 8: "uznemiravanje jeste svako neželjeno ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstava lica ili grupe lica po onovu pola odnosno roda, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje". Ovo je već lako dokazati, samo treba reći "izjavio je da mi dobro stoji uska bluza", to odmah na poslu "stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje", pa je potrebno da nasilnik dobije otkaz, a žena žrtva dodje na njegovo (rukovodeće) radno mesto.

6. Član 8, stav 10: "seksualno uznemiravanje jeste svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt seksualne prirode koji ima za cilj ili predstavlja povredu ličnog dostojanstva, a naročito ako se time stvara ... (isto kao i u prethodnom stavu, da ne ponavljamo)". Dakle, više ne morate ni verbalno ni fizički da delujete, dovoljan je i "neverbalni akt", znači pogled, pomisao, san, pa da počinite ovaj zločin.

7. Član 8, stav 14: "poslodavac je domaće ili strano pravno i fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica, izuzev organa javne vlasti". A posle se na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koje je pripremalo (pisalo) ovaj nacrt Zakona, pojavljuje saopštenje od 29.12.17. u kome se tvrdi da su zlonamerne tvrdnje da nacrt "predviđa obavezne kvote za privatne kompanije", kao da su strana lica koja posluju u Srbiji javna, a ne privatna preduzeća, a isto se odnosi i na domaća lica.

8. Član 8, stav 18: "Izrazi kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski pol lica na koje se odnose". Znači ovaj Zakon radi efikasnosti jezika koristi gramatički muški rod za zanimanja oba pola, ali od svih drugih zahteva korišćenje rodno osetljivog jezika u kome su nazivi zanimanja različiti prema polu lica na koje se odnose.

9. Član 9, stav 7: "Lice koje je pretrpelo štetu koja je nastala kao posledica rodne diskriminacije iz stava 1. ovog člana ima pravo na  isplatu naknade štete, koja ne može biti unapred ograničena određivanjem najvećeg iznosa, već mora biti odgovarajuća i srazmerna pretrpljenoj šteti, u skladu sa zakonom". Evo, već smo došli do toga da je prijavljivanje diskriminacije unosno, i to može biti vrlo unosno, srazmerna pretrpljenoj šteti, čije procenjivanje se narvno može i naduvati, kao i u svakom odštetnom zahtevu.

10. Član 12, poslednji stav: "Akcionim planom određuje se i način saradnje sa udruženjima; određuje se plan izveštavanja udruženja koja su uključena u sprovođenje mera iz akcionog plana, kao i podaci koje ta udruženja unose u izveštaje, a koji se, pre svega, odnose na  podatke o planiranim i realizovanim projektima koji uključuju i podatke o visini utrošenih finansijskih sredstava za pojedine projekte. Akcioni plan donosi Vlada". Predivno, sada vidimo da će nas implementacija rodne ravnopravnosti dosta i koštati, posebno će se radovati udruženja (feminističke NVO) koje će biti uključene u realizovanje akcionih planova. Valjda je to ono kada se govori o punoj zaposlenosti žena, one će biti zaposlene u ovim neproduktivnim aktivnostima.

11. Član 13 do 15, izveštavanje: "Organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere, u zavisnosti od ciljeva koje je potrebno ostvariti njihovim određivanjem i sprovođenjem. Institucija odgovorna za realizaciju aktivnosti iz akcionog plana iz člana 12. ovog zakona dužna je da do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu dostavi Ministarstvu (nadležnom za rodnu ravnopravnost) izveštaj o preduzetim merama". Znači, niko se neće moći provući da ne primenjuje rodnu ravnopravnost.

12. Član 20: "Posebne mere se određuju i sprovode u svim sferama društvenog života u kojima postoji rodna neravnopravnost, odnosno neravnopravno učešće, zastupljenost, tretman i položaj lica jednog pola u odnosu na lica drugog pola. Neravnopravna zastupljenost postoji u slučajevima kada je zastupljenost lica jednog pola u određenoj društvenoj oblasti, odnosno u delu te oblasti, manja od procentualne zastupljenosti lica tog pola u ukupnoj populaciji". Da li to znači da i u policiji i vojsci (o rudarima i djubretarima i da ne govorimo) treba da bude 51% žena? Da li će se ispravljati neravnomernost (feministkinje to zovu neravnopravnost, iako to nisu sinonimi, ali ovaj njihov deluje emotivnije, i kao poziv na akciju za ispravljanje stanja) i u sudstvu, školstvu, socijalnom radu, i dodeljivanju starateljstva po razvodu, gde muškarci čine maksimum 10 - 20 posto?

I tu se dete umori, prispava mu se od suvoparnog i strogog zakona, pomisli da će imati ružne snove posle toliko nasilja kome je bilo verbalno i psihički izloženo, pa zaklopi zakon i podje na počinak. Svakako da tu ima dosta toga što je na prvo čitanje propustilo, no vratiće se ono štivu nekom drugom prilikom, jer je tematika svakako važna za opstanak sveta, a odrasli su zainteresovani da čuju i njegovo vidjenje i sud.

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska