Moji stavovi o dobrovoljnoj prostituciji i surogat materinstvu, kao i individualnom kloniranju ljudi su afirmativni, dakle smatram da ih treba odobriti i legalizovati. A evo i zašto. Podjimo od slobode izbora profesije. Jasno je da je "sloboda" relativan pojam, tj. da je to izbor izmedju mogućnosti koje su dostupne, pa stoga ko ima pravo da nekome zabrani da se bavi delatnošću koja nikoga ne ugrožava, čak i pomaže kupcu usluge, rešava neki njegov problem? Moja sagovornica je feministički primetila da se za prostituciju i surogat materinstvo uglavnom odlučuju žene pod prisilom, ja sam je upitao šta bi bilo da legalizujemo dobrovoljnu prostituciju / surogatstvo, a kriminalno gonimo one koji žene na to prisiljavaju. Uostalom kada bi se ove delatnosti dekriminizovale i destigmatizovale, pa bi bilo svejedno da li ste maserka ili prostitutka, onda i ne bi bilo potrebe, ili bi bila znatno manja da se neko bavi podvodjenjem i prisilom na prostituciju. Njen argument na to je bio da i u odsustvu fizičke prinude, siromaštvo, odnosno finansijska prinuda tera žene da to rade, iako ne bi htele. Naravno da se tom argumentu može naći puno zamerki, a prva je da se u oba slučaja rad izvršava bez ikakvog učenja i obrazovanja, a neproporcionalno je više plaćen nego radna mesta za koja je potrebno fakultetsko obrazovanje, pa nije čudno da bi se neke žene za prostituciju i surogatstvo dobrovoljno opredelile iz tog razloga. Drugi razlog koji pobija teoriju da siromaštvo prinudjava ženu na te "nedostojne" profesije je da i za većinu ostalih profesija važi da zaposleni idu na posao da bi dobili platu, a ne iz entuzijazma i volonterski. Stoga bi se moglo reći i da kasirka ide na posao iz siromaštva, tj. da je ekonomski prinudjena da radi, pa prostitutke tu nisu ništa u drugačijem, ili težem položaju. Druga je stvar što je prostitucija bila stigmatizovana vekovima da bi se muškarci i žene orijentisali ka braku i porodici, što je odgovaralo nacionalnim elitama i crkvi kao instituciji za socijalni inženjering masa putem religije kao ideologije. Takodje, i obične žene su vršile pritisak da se prostitucija ne legalizuje i ne destigmatizuje, jer su im prostitutke na neki način konkurencija, za koju mnogi smatraju da je jeftinija.
Ove tri teme nisam nasumice odabrao, niti stavio slučajni redosled. Prostitucija jeste najstariji zanat, a surogat materinstvo je novovekovni pandan, gde se seksualna usluga ne pruža, i ne traje par sati, već je u pitanju slična, ali reproduktivna usluga koja traje recimo godinu dana, a može biti vezana uz treću temu, kloniranje. Kloniranje je reproduktivni izbor koji treba da bude pravo pojedinca (o čemu sam članak objavio davne 1999. godine [1]), kao što se ranije opredeljivao sa kojom ženom će da pravi potomstvo, u njenom odsustvu, tj. ako ne želi da sa nekom ženom živi, i / ili sa njom deli gene u potomstvu, treba da mu bude omogućeno da se reprodukuje kao jednopolno biće, ako postoje tehnološke mogućnosti, a on je finansijski sposoban za to, kao i za kasnije roditeljstvo. Neko štedi pare za nov auto od $100.000, drugi treba da ima mogućnost da iste usmeri u svoju reprodukciju. Šta tu ima sporno: misliš da si genije, nisi našao partnerku, nadješ surogat majku, i imaš dete za sebe, koga ti nijednim razvodom žena ne može oduzeti. Ovo je naročiti važno za muškarce, jer je situacija takva da za najmanje nezadovoljstvo, ili unapred planiranim razvodom žena može da mu i posle 10 godina otme dete. Ako se klonira, ne postoje ni genetske, ni pravne osnove za to, može biti potpuno miran, kao i što se tiče negativnih osobina koje dete može naslediti od svoje biološke majke, jer u kloniranju nema nikakvog mešanja genetskog materijala.
Dakle, ko smo mi da zabranjujemo onima koji mogu sebi da priušte da se kloniraju, ili genetskim inženjeringom unaprede svoje potomstvo, ako mi to ne možemo sebi da obezbedimo. Smatram da je nepristojno zagovarati ograničenja za druge, sem ako se time ne uništava život kao u pitanju abortusa. U okolnostima kada kondom košta 13 dinara, i dostupan je u svakoj apoteci, na ne više od par stotina metara od svakog mesta, neželjena trudnoća je u 99% slučajeva ništa do gruba neodgovornost za koju se moraju snositi posledice, kako sam i opisao u svom predlogu pre par meseci[2]. I ovde je situacija zapravo jasna - ako ne želiš dete, ti ga rodi, otac deteta ili usvojilac će ti čak unapred platiti tu uslugu, pa idi s' milim Bogom, a sledeći put više pazi. Znači ne odobravam abortus, a izgovore tipa "bilo je silovanje", ili "fetus je malformiran" treba ispitati sa više, a ne samo jednom nezavisnom komisijom, da ne bi bilo korumpiranja. Pomenute situacije su veoma retke, a korupcija može da ih načini čestim ukoliko bi se proverama olako prilazilo. Ne više od 1 u 10.000 neželjenih trudnoća je posledica silovanja, to je tipična feministička obmana kojom se izuzetak predstavlja kao pravilo, zbog čega nešto treba odobriti.
------------------------------------- linkovi
za dalje čitanje ------------------------------------
[1] https://humancloning.org/mihailo.htm
[2] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/02/28/zakon-o-sprecavanju-nezeljene-trudnoce-i-abortusa-predlog/