Koliko zapravo ima razvoda u Srbiji?

Kao analitičar rodne politike, podaci koje objavljuje Republički zavod za statistiku (RZS) jako su mi važni kao osnova za analize i zaključke. Stoga sam bio zaprepaćen kada su 28.6.19. izdali Saopštenje[1] u kome se kaže da je broj razvoda u 2018. bio 9995, a tri meseca ranije, u Mesečnom statističkom biltenu[2] ovaj podatak je bio 11.312, odnosno 1317 veći. Nedavno sam rešio da ovu razliku istražim, pa sam im napisao pismo, na koje sam u roku manjem od 24 sata dobio odgovor (bravo RZS!). Njihov odgovor je dole u celosti, ali za one koje ne interesuju detalji da kažem da su izmenili način prikupljanja podataka o razvodima, i da će od sada on biti tačniji u eliminisanju duplikata. To znači da ćemo od 2018. imati diskontinuited, te da nećemo moći porediti podatke sa istorijskim podacima koji su se bazirali na nekom ranijem metodu. Ono što ipak možemo je da podatke iz marta 2018. uporedimo sa onim prikupljanim od 1986. po toj, sada staroj, metodologiji. Poćićemo od grafika iz 2017. koji pokriva period 1986. - 2016[3]. Na njemu vidimo da se do sredine 1990-ih razvodio svaki peti par, ali jačanjem radikalnog feminizma do 2016. je ovaj odnos porastao na svaki četvrti. Korišćenjem podataka iz marta 2019. za broj razvoda u 2018. možemo naći da je iznosio 11.312, ili 12.159 u periodu april 2018. - mart 2019. Pošto za isti period imamo i broj novosklopljenih brakova (36.635) dolazimo do zaključka da se u ovom periodu raspao svaki treći brak. O tome koliki je nagli porast broja razvoda govori i podatak iz iste tabele po kome je prosek januar - mart 2018. bio 734 razvoda, a za isti period 2019. mesečni prosek je iznosio 1.017, tj. skoro 40 posto više. Kako RZS u objašnjenju ističe da za dalje statistike treba koristiti podatke iz Saopštenja koje se objavljuje krajem juna svake godine, ostaje nam da 2019. uporedimo sa brojevima iz ovogodišnjeg dokumenta:  36 321 novosklopljenih brakova, porast od 0,8 posto u odnosu na 2017, 9 995 razvoda, porast od 7,9 posto u odnosu na 2017 (9262 razvoda)[1]. Nagli porast broja razvoda na grafiku dole svakako je posledica zloupotrebe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji se primenjuje od 1.6.17. Po ovom zakonu podnešeno je prosečno 40.000 prijava godišnje, pa iako je polovina odmah bila odbačena, ostale su bile procesuirane iako se u 90 posto slučajeva radilo o potencijalnom, a ne o izvršenom nasilju, no toliko kriminalizovanje muškaraca zbog povišavanja glasa na ženu, verbalnih pretnji, te psihičkog i ekonomskog nasilja (koje je u vezama obostrano) je dovelo do razvoda gde i nije moralo doći. Očekujemo da će se trend povećanja broja razvoda intenzivirati, o čemu govori i značajno povećanje u prvom tromesečju 2019. u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uporedimo to sa statističkim podacima iz 1950.[4] i 1972.[5], kada je je odnos izmedju broja zaključenih i razvedenih brakova bio 8,4 i 7,4. Možete uporediti i broj dece rodjene 1950. (200.000) i 2018. (60.000).


Konačno, evo i zvaničnog saopštenja u vezi promene načina prikupljanja podataka o razvodima:

NOVI SISTEM IZVEŠTAVANJA IZ PRAVOSUDNO-INFORMACIONOG SISTEMA O RAZVODIMA BRAKOVA U REPUBLICI SRBIJI

Obrazloženje o razlikama između mesečnih i godišnjih rezultata o razvodima brakova

Novi sistem izveštavanja o razvodima brakova u elektronskom formatu iz Pravosudno-informacionog sistema počeo je sa radom u 2018. godini (automatsko vođenje predmeta nije počelo u svim sudovima u isto vreme prema usvojenim procedurama). Zapravo, ovaj sistem izveštavanja još uvek je u fazi razvoja prema svim potrebama zvanične statistike. Ovo se odnosi na izveštavanje o predmetima razvoda brakova koji su za statistiku duplikati (nije ih moguće otkriti na prijemu u jednom mesecu), zatim na procenat nepoznatih odgovora u obeležjima od značaja za statistiku, kao što su: poslednje zajedničko prebivalište supružnika, prisustvo/odsustvo lica iz zemlje, najviša završena škola, ekonomska aktivnost i zanimanje i drugo.

Problem otkrivenih duplikata odnosi se na predmete koji imaju delimičnu i potom potpunu pravnosnažnost naknadno u toku godine. Tek po prijemu godišnjeg materijala ovakvi dupli izveštaji mogu se otkriti, jer se jedan predmet može dobiti u januaru, a isti predmet sa promenjenom identifikacijom može stići u decembru mesecu iste godine (moguće je dupliranje i sa predmetima iz prethodne godine). U ovom slučaju brisanje duplikata vrši se tek u toku obrade godišnjih rezultata.

U slučaju nepoznatih odgovora, kao što je kod obeležja o poslednjem zajedničkom prebivalištu supružnika i pitanja o prisustvu/odsustvu supružnika iz zemlje, dolazi do problema koji se odnosi na nemogućnost utvrđivanja ukupnog kontingenta za obradu podataka - prema statističkom konceptu uobičajenog stanovništva. Ovi nepoznati odgovori dopunjuju se naknadno u kontaktu sa sudovima, što nije moguće sprovesti tokom perioda obrade i objavljivanja mesečnih rezultata. U ovom slučaju, prvi rezultati o broju razvoda na mesečnom nivou u trenutnoj situaciji obuhvataju i one razvode za koje se naknadno utvrdi da ne pripadaju kontingentu uobičajenog stanovništva – ukupnom broju razvoda.

RZS i Ministarstvo rada će i u narednom periodu raditi na unapređenju informacionog sistema za prikupljanje podataka o razvedenim brakovima uz kontrolu obuhvata i kvaliteta podataka o braku koji se razvodi.

Prilikom analize podataka o razvedenim brakovima svakako treba koristiti konačne rezultate objavljene u saopštenju 30.6., za prethodnu godinu.

------------------------------------- linkovi za dalje čitanje ------------------------------------
[1] http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G20191178.pdf
[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdf/G20193006.pdf , tabela na stranici 38
[3] http://publikacije.stat.gov.rs/G2017/Pdf/G20176008.pdf , grafik na stranici 21
[4] http://publikacije.stat.gov.rs/G1951/Pdf/G19512001.pdf , tabela na stranici 80
[5] http://publikacije.stat.gov.rs/G1975/Pdf/G19752001.pdf , tabela na stranicama 66 - 67

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska