Kritičke studije Maskuliniteta, feminizacija Srbije

Kao odgovor na Pokret za prava muškaraca, feministkinje su još 1970tih u Americi pokrenule Kritične studije Maskuliniteta u okviru svojih rodnih studija, sa ciljem kritike muškosti i stvaranja teorijske osnove za preumljavanje muškaraca kroz proces vaspitanja, kako bi ih sprečile da se bore za svoja prava, naučile da ustupaju rukovodeće pozicije ženama, i da budu poslušni vojnici nadolazećeg Matrijarhata, odnosno Beli vitezovi (feministi, BEZUSLOVNI zaštitnici žena, i po cenu sopstvene smrti - primer: Žena na javnom mestu maltretira muškarca, viče na njega, psuje, pljuje, a onda i udara, kada je on vrati udarac pritrčavaju dva Bela viteza koje "nasilnik" ranjava ili ubija, dok žena ostaje sa lakšim povredama, a "nasilnik na dugogodišnjoj robiji". Rezultat feminističkog treninga, tri muškarca sa dugotrajnim posledicama, a žena koja je sve to izazvala prolazi sa jednom masnicom).

Studije maskuliniteta su feminističke studije za gej, biseksualne i transdžender muškarce kojima ih one prihvataju pod svoje zaštitničko krilo, objašnjavajući im da su oni OK (poznati slogan / rima: "Gay is OK") a da su heteroseksualci toksični, mada ove studije služe i da heteroseksualne muškarce navedu da se stide svoje muškosti (zato se i zovu kritičke studije), da je kriju i potiskuju, i da na svakom mestu ustupaju govornicu ženama da im one objasne činjenice o životu. Njihov naziv je u Americi namerno izabran da bude zbunjujući ("Men's studies"), srećom u Srbiji su izabrali da ih zovu studije maskuliniteta, pa je nama lakše da naše maskulističke studije nazovemo Muške studije, po analogiji kako su feministkinje krajem prošlog veka u Srbiji organizovale svoje Ženske studije. U 21. veku su Ženske studije preimenovane u Rodne studije, da bi im se smanjio seksizam u nazivu, i naglasilo da se bave svim rodovima koji se mogu izmisliti, a ne samo ženskim polom, povećavajući svoju publiku i podržavaoce, no to se ipak svodi na LGBT populaciju. S druge strane, kada bi maskulisti (borci za prava muškaraca, i porodice koja je ugrožena naletom radikalnog feminizma) osnovali uz svoje Muške studije i Kritičke studije femininiteta, to bi se odmah okarakterisalo kao mizoginija (mržnja prema ženama), pošto su žene po feminističkoj teoriji žrtve patrijarhata, a žrtve se ne mogu kritikovati i prozivati / preispitivati.

Znači radi se o svojevrsnom socijalnom inženjeringu, uglavnom nad muškarcima koji se kritikuju da bi se povukli, a donekle i nad ženama, kako bi se "osnažile", odvažile, i preuzele vlast. Muškarcima se povećavaju odgovornosti, a smanjuju prava, a žene se oslobadjaju svake odgovornosti, a povećavaju im se "prava" (zapravo privilegije). Kako je u feminističkoj teoriji rodnih identiteta glavni koncept da su rodne uloge društveni konstrukt, i da tu biologija ima malog udela, feministkinje su se bacile u projekat preumljavanja (promene svesti) muškaraca, ali od malih nogu, kroz školske programe (formiranja svesti) nenasilnog ponašanja i tolerancije, seksualnog obrazovanja sa jakim LGBT elementima, a iza ugla je i normalizacija pedofilije, i ko zna još koje trenutno neprihvatljive prakse. One kuvaju žabu u pet koraka, u socijalnom inženjeringu poznatijem kao Prozor Overtona (https://www.youtube.com/watch?v=Tuv5Jo9ZuqM):od nezamislivog do radikalnog, pa preko prihvatljivog do razumnog,  potom popularnog, i na kraju postaje politika (zakon). Postoji i šesti korak, koji Džozef Overton nije naveo, a koji se može videti u nekim evropskim zemljama – od norme do diktature.

Za one koji nisu pod uticajem rodnih studija i školskih programa, tu su NVO "Gnezdo", i "Centar E8", koji targetiraju očeve i mlade heteroseksualne muškarce. Verovatno postoje još mnoge, ali na njima ćemo objasniti dodatni obuhvat promene svesti muškaraca van rodnih studija i škole. NVO "Gnezdo" koja čak nema ni veb sajt, ni Fejsbuk stranicu (smanjujući obaveze osnivača, i verovatno jedinog zaposlenog, novinara Miše Stojiljkovića) pa moramo o njenom radu da saznajemo iz novina (http://42magazin.rs/misa-stojiljkovic-posao-moze-lako-da-se-izgubi-ocinstvo-je-za-ceo-zivot/) i press konferencije koje organizuje na Internacionalni dan očeva (http://www.mc.rs/medjunarodni-dan-oceva.4.html?eventId=10559). Ovde je naglasak da se u duhu rodne ravnopravnosti, statistikama dobijenih iz ko zna od koga naručenih istraživanja, očevi posrame kako malo učestvuju u obavezama oko dece, onda da im se predstavi da je to pravo zadovoljstvo (od koga i mnoge majke beže na posao), a onda da se upregnu da rade i oko dece i u kući. Jedina stvar koju im ovo udruženje ne kaže je da nezavisno od njihovog angažmana u kući i oko dece, po razvodu će ih 90% ostati bez starateljstva nad decom i bez pola svoje imovine, kao da uopšte nisu doprinosili obavezama oko dece i kuće, a potom će ih u trećini slučajeva bivše partnerke ometati ili im potpuno ukinuti i ono malo vidjanja dece koje dobiju sudskom presudom. Dakle, to je pravo lice rodne ravnopravnosti - ono je ravnopravno dok ženi odgovara i koristi, a kada muškarac prestane da ispunjava njene snove, može da se spakuje i ode, bez otpremnine (gore nego žena u muslimanskim zemljama), ali sa obavezom skoro doživotnog plaćanja alimentacije.

Da feministička indoktrinacija u školi još nije dovoljna (jer još nisu usvojeni obrazovni paketi Inces trauma centra što je pokušano da se ubaci 2017), svedoči postojanje omladinske NVO "Centar E8" (http://e8.org.rs/) koja ima kancelarije u Beogradu i Vranju. Njihov fokus su mladi muškarci, imaju jaku sekciju za tate (pa je "Gnezdo" u silnom problemu), bave se i devojkama, seksom (za koga kažu da mnogi počinju i u osnovnoj školi), ali kao i druge feminističke organizacije tema su im i Romi i migranti. To je veoma ozbiljna organizacija, sa osmogodišnjom tradicijom, rukovodstvom (7 ljudi), trenerskim timom (10), kreativnim timom (3), blogerima (7), i volonterima, znači tridesetak ljudi na platnom spisku, svi japijevci izmedju 18 i 28 godina. Oni organizuju seminare, tribine, radionice, ulične dogadjaje, šta god pomislite. Jasno vam je da bi o njihovom radu mogao da se napiše zasebni članak. U njihovim aktivnostima ima i dosta korisnih tema za mlade, a usput i:

1. usadjuju ideje rodne ravnopravnosti (koja im je glavna tema),

2. šalju mlade u inostranstvo da volontiraju (tj. da ih dalje indoktriniraju i radno izrabljuju),

3. vrše promociju zdravih stilova života (nije redovno umivanje, pranje zuba i nogu, nego "unapređenje mentalnog, seksulanog i reproduktivnog zdravlja mladih ... koristeći raznovrsne metodologije, od upotrebe drame u edukaciji do plesa i muzike"),

4. imaju sekciju za medije u kojoj ih uče da čitaju novinske natpise uglavnom o nasilju nad ženama (sudeći prema broju članaka i medija koji se njom bave, najpopularnija tema i najveći problem u Srbiji), i da prepoznaju senzacionalističko pisanje, nauče da je nedopušteno opravdavanje zločina i stvaranje slike da žrtva nije nevina,

5. povezivanje sa EU programima razmene mladih i neformalnog obrazovanja

6. razbijanje rodnih stereotipa i uloga: prvo ispišu na tabli kakve osobine treba da ima muškarac a kakve žena u tradicionalnom (patrijarhalnom) društvu, odnosno koje su njihove društveno uslovljene uloge (konstrukt), a onda im kažu da treba da rade sve suprotno. Naravno mladima je to interesantno, pošto je mladost buntovna, pa se oni tako pobunom protiv patrijarhalnog autoriteta dovode u rodno ravnopravne uloge, gde će muškarci biti u kontaktu sa svojim osećanjima, a žene osnažene i dominantne. Ili da parafraziramo tabelu koju prikazuju sa neke svoje radionice: žene će biti manje nežne, više takmičarski orjentisane, psovaće da pokažu svoju emancipaciju, neće se brijati (poznato za lezbejke), neće se sredjivati / ulepšavati, pričaće mnogo i biti bučne, neće biti skromne, neće imati decu, biće promućurnije i otresitije, i nikako nezaštićene dame. Muškarci će biti slabi, pokazivaće emocije, plakaće, paničiti, neće se isticati svojom pameću, niti zaradjivati više, biće plašljivi i popustljivi, neuredni, neće biti agresivni, niti prilaziti devojkama ili glumiti džentlmene. STRAŠNOG LI SVETA GDE OVAKVA RAVNOPRAVNOST ZAVLADA.

U tom smislu je najinteresantnija kampanja "Budi muško!", gde rade uglavnom sa srednjoškolcima, "na formiranju stavova i ponašanja koji podržavaju rodno ravnopravne društvene norme, zdrave životne stilove i protive se nasilnom ponašanju prema zajednici, ženama i svojim vršnjacima". Dodeljuju i godišnju nagradu koju su do sada dobili karikaturista Marko Somborac, političar Saša Janković, muzičar Marko Šelić Marčelo, TV voditelj Zoran Kesić, i alas Renato Grbić.

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska