Seksualno uznemiravanje na fakultetima u Srbiji, kampanja AŽC-a

Počelo je pozivom da se sa stranice http://mogudanecu.rs/zahtevaj-da-budes-zasticena univerzitetima u Srbiji šalju emailovi podrške akciji "Zahtevaj da budeš zaštićena", o čemu sam izveštavao pre mesec dana[1]. Sada je ta akcija završena, i na stranici piše da je 655 mejlova sa već napisanim pismom[1] poslato, što čini ne više od 0,3 posto svih studenata upisanih u školskoj 2017/18. godini u Republici Srbiji[2]. Sada je u toku sledeća faza ovog projekta, gde na adrese univerziteta stižu pisma Autonomnog ženskog centra (AŽC) kojima se "predlaže" da "fakultetima u okviru vašeg univerziteta predložite usvajanje, odnosno dopunu ili izmenu internih akata kojima se unapredjuje zaštita od seksualnog uznemiravanja". Ovome prethodi podsetnik da ustanove visokog školstva imaju obavezu da studente/studentkinje i zaposlene zaštite od svih oblika diskriminacije i nasilja, a potom i da "zabrinjavajući medijski izveštaji o ovim slučajevima ukazuju na nužnu potrebu da ustanove ...". Ovim se priznaje da je svemu prethodila medijska kampanja, podsetimo se afere na FNP-u, gde su studentkinje okupljene u grupu "Studentkinje bez zaštite" (direktna asocijacija na posleratni domaći film "Nevinost bez zaštite", iz 1968) optužile profesora Čupića. Obavezno pročitajte članak o tome, da vidite sa kojim nivoom brutalnosti su ga napale, pa ipak je uspeo da se na sudu odbrani, ali to je bila 2013. godina[3].


u SAD koje imaju 50 puta više stanovnika od Srbije, sakupljeno je 170 puta više potpisa za ovu kampanju

Univerziteti su ovaj predlog dobronamerno (mada možda i  nevoljno) prihvatili, jer se godinama u medijima stalno priča o nasilju nad ženama, i zaposlenima prosledili ovo pismo. Slučajno, ili namerno, nisu im prosledjeni detalji, a to su prilozi AŽC-ovog pisma sa predlogom za unapredjenje, i "predlogom Pravilnika o ponašanju zaposlenih i studenata/studentkinja u vezi sa revencijom (tako piše) i zaštitom od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja studenata i studentkinja". Interesantno je da ovim Pravilnikom nije obuhvaćeno ucenjivanje profesora i studenata od strane studentkinja, no cela stvar i nije za zaštitu, već za progon profesora i studenata, pa se to moglo i očekivati. A kako znamo koje su bile stvarne namere "predlagača"? Imamo dva indikatora za ovakve tvrdnje: 1. prethodna iskustva sa AŽC-ovim pisanjem i nadgledanjem sprovodjenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, i 2. iskustva iz zemalja u kojima je lov na heteroseksualne profesore i studente odavno počeo primenom sličnih pravilnika.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo je da se u Srbiji primenjuje 1.6.17, i za prvih 13 meseci iz domova je "privremeno udaljena" 8.751 osoba, a bilo je 44.728 prijava, ali ne više od 3000 osudjujućih presuda za krivično delo nasilje u porodici[4]. Sve i da svi predmeti ovih prijava nisu završeni, utvrdili smo sa još dve metode da broj fizičkog nasilja u 40.000 prijava godišnje ne prelazi 4.000, odnosno 10 posto. Narodski rečeno: "tresla se gora, rodio se miš". Na prevenciju, odnosno sprečavanje otišlo je toliko resursa, angažovana je policija, sudstvo, CSR bar pet do deset puta više nego što je potrebno, da bi se svaka porodična svadja ili sukob interesa (u slučajevima razvedenih parova) pretvorila u razvod, ili zabranu prilaska ili oduzimanje roditeljskog prava očevima. Kao i drugi feministički zakoni, i ovaj je sa ugradjenim zloupotrebama, da bi se razbila porodica, a mladi koji još nisu stupili u brak odbili od njega svakodnevnom negativnom medijskom propagandom. Očigledno je da je radikalni feminizam depopulaciona ideologija, finansirana od globalističkih elita da baci države i svet na kolena, i omogući uvoz migranata koji će svaki kutak sveta napraviti jednoobraznim, i istim kao svaki drugi deo globalističke imperije, uz drastično smanjenje broja stanovnika.

Kampanja sprečavanja seksualnog uznemiravanja će svakako imati sličan obrazac: podbuniće se mnogi, posebno mladi, sukobi i tenzije će porasti, sve nezaposlene psihološkinje sa biroa će naći dobro uhlebljenje bilo da vrše psihoterapiju "žrtvi", ili da rade sa "počiniocima nasilja i uznemiravanja", socijalne službe će bujati, a na fakultetima će učenje i nauka otići u drugi plan pred naletom desetostruko uvećanog prijavljivanja "osnaženih" studentkinja, sramljenja njihovih kolega, urušavanja ugleda i karijera, skidanja profesora sa pozicija, i njihovom postepenom zamenom koleginicama (posebno onim koje su prijavljivale uznemiravanje), dok ne dodjemo u situaciju kao u osnovnim i srednjim školama, gde 60 do 80 posto nastavnog kadra čine žene. Kada većinu rukovodstva preuzmu žene, a već sada je imaju kada im se pridodaju korupmirani i zaplašeni muškarci, od njih će oni koji su ih na te pozicije doveli očekivati "da ženska polovina poslanika i vlade počne da vodi ’žensku’ politiku, odnosno politiku zastupanja specifičnih interesa žena“[5].

Kada se ovaj sistem stavi u funkciju, desiće se sa fakultetom isto što se desilo sa porodicom pod Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici: sukobi i prijavljivanja će se desetostruko povećati, svaka studentkinja koja ne položi, ili ne dobije željenu ocenu, imaće mogućnost da prijavi profesora za seksualno uznemiravanje, a od nauke, znanja i slobode govora neće ostati ni kamen na kamenu. Biće to još jedna škola poslušnosti u kojoj će svi muški studenti na prvoj godini morati da prolaze kroz seminare seksualnog prilagodjavanja, koji uključuju i LGBT prijateljski stav i poziv na eksperimentisanje. O ličnim iskustvima upisa svog sina na univerzitet u Americi govori i profesor Srdja Trifković[6].

U zaključku, zaštitu studenata i profesora od seksualnog uznemiravanja svakako treba unapredjivati, ali ne pod kontrolom feminističke NVO kakav je AŽC, jer bi to bilo kao davanje lisicama da upravljaju kokošinjcem, i ta "zaštita" svakako ne bi bila simetrična, i jednaka za sve. Trebamo učiti od pandemije "nasilja u porodici", sada nam se nudi eskalacija i pandemija "seksualnog uznemiravanja", a za 2019. je predvidjeno otvaranje teme "silovanja", naravno kao i u prethodna dva slučaja ogromnim proširivanjem značenja termina. Da ne bude da vam nisam prvi rekao, pod proširenom definicijom silovanje, za koje se više neće tražiti tragovi nasilja, će obuhvatati i: 1. dodirivanje ispod pojasa bez odobrenja, čak i bez penetracije polnog organa, 2. svaki seks ako je žena popila i jedno alkoholno piće, 3. seks bez kondoma, 4. seks u braku ako ženu niste vodili na letovanje po njenom izboru, 5. seks ako vam nije dala izričitu saglasnost (tek to ne znam kako će se utvrdjivati, jer u 99% spavaćih soba, sem ako se ne radi o grupnjaku, nema svedoka, pa vi posle tvrdite "dala je saglasnost", a ona tvrdi suprotno), ... Ah da, rešio sam ovu prethodnu dilemu: "žrtvama" se uvek veruje (osma feministička zapovest)[7].

-------------------------------------------------------------------
[1] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/21/zahtevam-da-budem-zasticena-od-seksualnog-uznemiravanja/
[2] http://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/obrazovanje/visoko-obrazovanje/
[3] https://nadlanu.com/143478/studentkinje-optuzile-profesora-fpn-cedomira-cupica-za-seksualno-uznemiravanje/
[4] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/09/25/koliko-nasilja-ima-u-44-728-prijava-nasilja-u-porodici/
[5] Mršević, Zorica, Ka demokratskom društvu - izborni sistem kvota, Institut društvenih nauka, Beograd, 2007, strana 41
[6] https://www.facebook.com/aristokratija1/videos/1015304698581573/ , ceo intervju, a posebno minutaža 4:15
[7] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/11/17/deset-feministickih-zapovesti-ali-koje-ce-uticati-na-zivote-svih/

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska