Seks u drugoj polovini 21. veka / Dok mehanički klavir nastavlja da svira

Robotska ruka sa špricom na vrhu ispušta i razvlači veštačko vlakno i povezuje ga kao mišić na tetive sintetičke kosti. Ljudski torzo razapet na velikom krugu se utapa u silikon koji će postati nova koža. Ovo je početak špice HBO serije Westworld, aktuelne naučno (fantastične) teme. Da li se radi o nauci ili fantastici, svakako više ovo prvo, 43 godine nakon istoimenog filma o zabavnom parku u kome su domaćini čovekoliki roboti. Nezaustavljivi filmski talas započet pre 90 godina Metropolisom Frica Langa, klasik žanra iz osamdesetih Blade Runner, u 21. veku dobija novi zamah TV serijama Real Humans (Švedska 2012.), Humans (UK/USA 2015.), da bi prošle godine kulminirao pomenutom HBO serijom. Izgleda da je jedan od najvećih ljudskih snova, da kreira inteligentni život, na dohvat ruke, no glasovi koji govore da bi to mogla da nam postane i najveća noćna mora su sve glasniji. Koliko nas godina deli od Singulariteta, tačke u istoriji u kojoj će Veštačka inteligencija (AI) postati superiorna u odnosu na ljudsku? I da li ćemo u tom trenutku, ili ubrzo potom postati beznačajni i bespotrebni kao vrsta, sići sa istorijske pozornice i ući u udžbenike neke nove biologije kao vrsta koja je izgubila primat? Da li će nas naša sopstvena tehnologija, androidi koje ćemo stvoriti da nam budu sluge, nadmašiti?

Bez vraćanja u daleku prošlost, setimo se stolara Djepeta koji je napravio lutku Pinokija u želji da ima sina. Želja i jednog i drugog je bila jaka, cela priča i jeste o putu na koji lutka kreće da bi postala pravi čovek. Nezadovoljan svetom oko sebe, čovek je uvek pokušavao da ga kontroliše, često u formi stvaranja veštačkog sveta koji može da programira i prilagodjava svojim potrebama i željama. Kreacija robota, a u ovom veku i androida, izraz je te želje. Zabavni park Westworld samo je nastavak naše fascinacije virtuelnim svetovima, video igrama u kojima prelazimo u neku drugu realnost i borimo se protiv novih neprijatelja. Izazov, slično pećinskom čoveku koji kopljima ide na mamuta, današnji čovek iz fotelje u dnevnoj sobi vodi neke nove bitke, novim sredstvima, ovaj put radi zabave i uz relativnu sigurnost, barem fizičku.

Matt McMullen, osnivač i CEO kompanije koja proizvodi Real Doll, je savremeni Pigmalion koji uspešno ugradjuje život (robotiku i veštačku inteligenciju) u svoje skulptorske kreacije, hiper realistične seksi lutke. Svoj pionirski posao počeo je iz garaže pre tačno 20 godina kao hobi nakon posla u fabrici silikonskih maski. Nakon što je napravio prvu lutku u prirodnoj veličini i anatomski korektnu, narudžbine su počele nezadrživo da pristižu. Tehnologija se vremenom menjala, a lutke prevazišle osnovnu namenu i postale partneri za usamljene muškarce. Tako je industrija zabave za odrasle prva zakoračila u polje kućnih androida, robota po čovečijem liku koji će imati uslužnu funkciju u domovima budućnosti. Tehnologija je još u povoju, ali prikazane robotske glave već imaju artikulaciju vrata, očiju, kapaka, usana, izraza lica, i govora. Kupci i ne očekuju visoko parne razgovore sa robotom, već zabavne interakcije sa lepoticom koja ih strpljivo čeka kod kuće kada se umorni vrate sa posla. Interesantna je mogućnost prilagodjavanja karaktera partnerke, pa će njeni odgovori i pitanja zavisiti od toga šta ste podesili, što naknadno možete i promeniti, dobijajući uvek drugačije odgovore na standardna pitanja, pa će to dodatno opravdati cenu ove skupe igračke. Naravno, lutka ima artikulaciju skeleta, pa je možete postaviti u koju god pozu poželite, bilo za razgovor ili primarnu funkciju. Svež izgled dobijate i njenim preoblačenjem, što uz neograničenu kreativnost produžava korisnikovu zainteresovanost za igru.

Ova tehnologija, kao i mnoge druge, već sada ima svoje promotere i ogorčene protivnike. Krstaški pohod protiv seks robota predvodi profesorka Kathleen Richardson na veb sajtu campaignagainstsexrobots.org, a na suprotnoj strani su psiho terapeuti okupljeni oko Internacionalnog kongresa o ljubavi i seksu sa robotima na sajtu loveandsexwithrobots.org. Prvi polaze od toga da je prostitucija kao zanimanje ponižavajuća za žene, ali sada ne odobravaju ni da ih roboti u tome zamene, verovatno u oba slučaja plašeći se da će ekskluzivan položaj žena kao pružaoca seksualnih usluga muškarcima biti uzdrman, zbog čega se protive i potencijalnom kloniranju ljudi. Interesantno, muškarci još nisu tražili da se zabrani proizvodnja vibratora. Propagatori odnosa izmedju ljudi i robota zalažu se za slobodu izbora, kao i terapeutske učinke koje ovi veštački partneri mogu imati na osobe koje iz bilo kog razloga ne mogu ili ne žele da imaju tradicionalnu partnersku vezu sa drugim čovekom. U današnje vreme nije čudno ako neko umesto partnera izabere ili ostane da bude sa kućnim ljubimcem ili detetom, ali je neprihvatljivo ako je objekat ljubavi predmet ili inteligentni uredjaj. Svakako da će proširenje broja i vrsta opcija za emotivno i seksualno partnerstvo u budućnosti uticati na tradicionalne veze, ali to ne mora da bude u negativnom smislu, već će odsustvo eksluzivnosti izbora samo učiniti da se ljudi više potrude da ostvare medjusobnu vezu, u konkurenciji sa ovim alternativama koje su manje obavezujuće, sigurnije, i lakše ostvarive.

Na putu do uslužnog kućnog androida postoji još dosta tehnoloških prepreka. Današnji roboti su još uvek plastično-metalne kante čije udove pokreću elektro-mehanički aktuatori, motori, koji su teški, troše mnogo struje, i nemaju snagu koju čovek ima uz samo jedan mali obrok dnevno. Veštačka vlakna na bazi dielektričnih elastomera koja će igrati ulogu mišića već su pokazala izuzetne prednosti nad motorima, i uskoro uvode novu kategoriju u robotici, meke robote nalik živim stvorenjima koje poznajemo, i nama samima. Razvoj Veštačke inteligencije kao softvera na kome će raditi ove mašine svakako je paralelan napredak koji će nas za par decenija dovesti do sintetičkih ljudi - androida.

Pored kontraverzi oko upotrebe robota za seks i emotivno partnerstvo, zabrinutost postoji i oko gubitka radnih mesta i visokih dometa koje Veštačka inteligencija može postići u svom razvoju. Opravdani su strahovi da sa razvojem sintetičkih ljudi, oni pravi postanu nepotrebni i budu zamenjeni njima. U proizvodnji i biznisu ceni se efikasnost, a šta će se dogoditi kada ljudi postanu preskupi? Automatizacije i uvodjenja robota u proizvodnju već su dovele do povećanja nezaposlenosti, prvo u radničkim zanimanjima, a kako kompjuteri postaju sve pametniji sa razvojem AI softvera, dolazi do gubitka poslova i u granama koje zahtevaju visoko obrazovani kadar. Sve češće se govori o uvodjenju Univerzalnog osnovnog dohotka koji bi primali svi gradjani, nezavisno da li su zaposleni ili ne. Za naivne ovo zvuči kao Eldorado ili biblijska priča o Raju, za one promućurnije nagoveštaj kraja - svaka civilizacija koja se odala raskoši i dokolici brojala je svoje poslednje dane. Ideja zvuči i kao Euforija, stanje bez bola koje osvoji bolesnika na samrti. Po predanju Adam i Eva su živeli u Raju u kome nisu radili, a Bog im je obezbedjivao sve, uz samo jedan uslov -  da ne traže više znanja i pameti od onih koje im je on dao. Evina znatiželja ili lakomislenost, Zmija kao virus koji je ubačen u Evin mozak, Adam koji je odan Evi, tek Bog ih izbacuje iz Raja i osudjuje na život pun rada i patnje, antitezu Raju. Sada, na kraju puta, dolazimo do sinteze - tehnologija i veštačka inteligencija nam omogućavaju da sve manje radimo i mislimo, a uskoro ćemo primati i zagarantovani dohodak - privid Raja - Potrošački Raj.

Apokaliptički scenario o kome se u naučnim krugovima takodje diskutuje je mogućnost da ljudi za Veštačku inteligenciju postanu ono što su majmuni danas nama, a on ima i racionalnu osnovu, pošto ljudi često rade protiv interesa svoje vrste iz lične gramzljivosti, uništavajući prirodnu sredinu, pa bi se Veštačka inteligencija mogla nakon Singulariteta postaviti kao staratelj, u najboljem interesu onih kojima služi, ljudi.

Jedini racionalan odgovor koji parira Usponu Veštačke inteligencije dao je najveći vizionar 21. veka Elon Musk, osnivač Tesla i SpaceX korporacija, a to je integracija ljudskog mozga i kompjutera, u kom pravcu je osnovao novu kompaniju Neuralink, gde planira da proizvodi implante koji će omogućiti pomenutu bežičnu sinergiju. Biolozi bi ovo nazvali evolutivnom adaptacijom u prisustvu konkurentske Veštačke inteligencije. Ili posmatrajte kao transhumanizam na delu.

Dopadala nam se ili ne budućnost pred nama, promene su stalne, neizbežne, i sve brže i radikalnije. Ko se prilagodi - preživeće, oni drugi ..., pa već znate poznatu "teoriju" evolucije. Dok se Zemlja okreće, Svemir širi, mehanički klavir nastavlja da svira svoju beskrajnu melodiju ...

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska