Након описа крајпуташа Владимира Ђековића решио сам да бар делимично дешифрујем крајпуташ који стоји до њега на Калемегдану.
 

напред

лева бочна страна

назад

десна бочна страна

напред

Ко Наруши Овај Спомен Проклет Даје Јер је од Бога Слава Божја

Мили Срп- ски роде Путници умољени постојте Молим читајте ..     Споменик Пок..... Ђ о р ђ а Р. Симића војника 3 ег           ........ у 29тој год          15 Новембра  1885 год

                                                                           лева бочна страна                                                                                                                                                                      десна бочна страна

Туга ..... Срећа Нађе Пре...         Душу ис пусти

Ђорђе је као регрут ступијо у  стални ка дар 1877   рат с тур ском ............. Спомен  овај поди гоше Ожа лошћени Стриц  Видоје Стрина И конија Павле Жена Сара

Напомена 1: Текст на обе бочне стране почиње са "Ђорђе је"

Напомена 2: Споменик је толико пропао, и текст постао нечитак, јер је изгубио своју капу која је постојала на врху споменика где и сада штрче два гвоздена типла / шипа који су је носили. Поново је оповргнута изрека коју су измислили обућари: "Чизма главу чува, шубара је квари".

Напомена 3: Према датуму смрти (15. новембар 1885) закључујем да је Ђорђе погинуо последњег дана Српско-бугарског рата, тог 2-недељног, за Србију неславног рата, у Пиротској бици, један од 1258 погинулих. Занимљиво је да су у овом рату учествовали и писци Нушић, Илић, и Лазаревић: Бранислав Нушић је учествовао у кратком двонедељном Српско-бугарском рату 1885. године, као добровољац. Тада је као каплар (десетар) 15. пука добио у Јагодини један вод добровољаца за обуку. У том воду је био и песник Војислав Илић, са којим Нушић остаје нераздвојан пријатељ. Мобилисана војска била је скоро два месеца, од почетка септембра до 2. новембра 1885. године, на граници по све лошијем времену, чекајући наредбу за покрет. У писму супрузи 20. октобра 1885. године, писац Лаза Лазаревић, тада војни лекар, описао је надолазећу хладноћу и чамотињу ишчекивања: "...Стегао мраз, термометар пао под нулу, беле се планине и кровови ...".

Напомена 4: Димензије споменика су 40 x 28 x 190 цм.