Život za četvoročlanu porodicu sa 500 evra, rad u kući za ženu

Ovako sam pisao pre šest meseci: "Potrebe za hranom nisu veće od 50 evra mesečno po odrasloj osobi, a za malu decu čak i manje, sem ako se ne kupuje brendirana hrana, švajcarski sirevi, i vino iz Burgundije. Ako troškovi za dvosoban stan u Beogradu (pod uslovom da ne iznajmljuju stan, tj. da imaju pretke koji nisu sve spiskali) ne prelaze 100 evra sa sve kablovskom TV i internetom, a da se za ostale troškove potroši još 50 evra po osobi, četvoročlana porodica koja ne zalazi u tržne centre (sem kineskog, i sekond henda), može da prodje mesečno sa 500 evra, što je plata prosečnog (fakultetski) obrazovanog službenika koji ne radi na kiosku, a sa dve plate mogu da priušte i auto, letovanje i zimovanje (bar u apartmanima, i u planinarskom domu). Znači ekonomskih razloga za nemanje dece nema, samo ako nije neracionalna potrošnja i luksuzi da zasene komšije"[1].

Mnogi su me pitali kako je to moguće, pa evo i konkretnih cifara. Gornja kalkulacija od 500 evra je napravljena za porodicu sa decom jednocifrenih godina kojoj je dvosoban stan dovoljan (gde deca dele sobu), a kada deca podju u starije razrede osnovne škole, da bi svako dobio svoju sobu u trosobnom ili četvorosobnom stanu, sa povećanim ličnim potrebama (mobilni, odeća, ekskurzije i letovanja), potrebno je da se i majka zaposli sa prosečnom platom koja je sada u Srbiji 400 evra. Infostan u Beogradu za dvosoban stan sa centralnim grejanjem je 8.000 - 10.000 din (zavisno od lokacije), struja oko 2.000 (bojler samo od ponoći do osam ujutro), internet i kablovska TV oko 3.000 dinara. Podrazumeva se da je stan u vlasništvu, tj. da se ne iznajmljuje. Znači troškovi stanovanja su 110 - 130 evra za stanove sa centralnim grejanjem, ispod 100 evra za one bez, u proseku 100 evra. Evo troškova hrane: doručak 40 dinara, ručak 130, večera 30 dinara, 6.000 mesečno, odnosno 50 evra. Doručak: 2 banane, musli sa jogurtom, palenta sa punomasnim sirom (feta), 250 gr. pite sa sirom, španska pita ili pica iz pekare. Ručak: 200 grama svežeg pilećeg mesa bez kostiju 80 din, salata 200 - 300 grama je 20 din, dve projice 30 din. Večera: voće 200 gr, I / ili sir i hleb. Za napred navedena peciva se podrazumeva da su kupljena prethodnog dana uveče sa popustom 50% i podgrejana pred konzumaciju. Skuplje varijante su 150 grama pržene ribe (120 din), ili hamburger u kućnoj pripremi (100 din), ali ukupna računica ispada ista pošto garnirani sa 100 grama integralnog pirinča (10 din) koji po kuvanju bude 200 - 250 gr, ili isto sa projinim brašnom za palentu, daju ručak od 130 din. Povrće i voće se na pijaci pažljivijim izborom može kupiti i po 50 - 80 din / kg (umesto standardnih 100 din / kg), pa se dnevna konzumacija hrane uvek može podvesti pod 200 dinara. Pažljiviji čitalac će primetiti da sam izostavio troškove pića, no to može biti iz budžeta za ostale potrebe, a i ne prelazi 10 evra mesečno: pola litra piva ili soka po 45 din. puta 26 dana (nedeljom se pije samo voda iz česme, radi čišćenja organizma i odmora od industrijskih proizvoda :-) ). Naravno, umesto industrijskih sokova preporučujem cedjeno voće, što u kućnoj varijanti i uz sokovnik ima istu cenu, a svakako bolji, i kontrolisaniji kvalitet (dodatni rad je cena povećanog kvaliteta).

Za ostale "potrebe" koje nameće potrošačko društvo i taština, uvek se treba zapitati da li povećavaju kvalitet života: nisu li salvete iz pekare kojih uvek dobijemo previše iste kao i papirne maramice koje kupujemo, nije li voda iz česme ista kao i ona flaširana, da li polaskom pet minuta ranije javnim prevozom stižemo na odredište istovremeno kao i taksijem ili automobilom (uzimajući u obzir vreme utrošeno na traženje parkinga ili ulaženje / izlaženje iz garaže)? Da li nam se kvalitet života povećava ako brišemo prašinu svake nedelje, ili se tuširamo i menjamo veš svakodnevno? Da li su nam neki standardi življenja nametnuti od strane proizvodjača roba i usluga, da li su posledica neinformisanosti "izbora" (nošenje veša i garderobe od veštačkih vlakana, spavanja u takvim čaršavima, korišćenja akrilskih pokrivača, patika sintetičkih materjala, neskidanja slojeva odeće kada nam je toplo pri promeni prostorije)? Postoje li drugi načini optimizacije kojima štedimo ulaganje rada i vremena u repetitivne delatnosti koje čine održavanje? Da li bi to uštedjeno vreme mogli da posvetimo kreaciji, odmaranju ili provodjenju više vremena sa bližnjima? Šta je važnije?

Osvrnuo bih se i na priče koje vole domaćice i feministkinje[2], o neplaćenom celodnevnom radu u kući. Kao domaćin, dobrovoljno nezaposlen, vratio sam se sa pijace na koju idem dva puta nedeljno, a ne pet puta koliko idu zaposleni na posao. Vozio sam se polupraznim tramvajem, i nedeljno utrošio bar tri puta manje vremena nego prosečna zaposlena osoba za odlazak na posao u prepunim vozilima. Na pijaci sam proveo pola sata i kupio sve za naredna tri do četiri dana (u samoposluge ulazim jednom mesečno ili redje). Kod kuće sam piletinu stavio u rernu, posle 15 minuta je okrenuo, i za pola sata imao spreman ručak. Paradajz i papriku sam oprao, a luk i beli luk pripremio na tacni. Priprema ručka je zahtevala manje od par minuta, sve ostalo vreme sam bio na internetu, gledao TV ili se odmarao uz knjigu. Popodne sam proveo maksimum 10 minuta u čišćenju stana, i 10 minuta u čišćenju kuhinje, sudova i kupatila. Nedeljno trošim pola sata na ručno pranje odeće, sušenje i odlaganje, pantalone i košulje peglam jednom mesečno ili redje. Potpisujem da u kući nema više od sat vremena rada dnevno, ako se posao svede na neophodan, i ne usisava i briše prašina svake, već svake druge nedelje.

Ako još niste član Fejsbuk grupe Glas za muškarce sada ću vam preneti komentare na gornji članak[2]. Članstvo inače preporučujem svim porodično orjentisanim ženama i muškarcima, bilo da se radi o patrijarhalnoj porodici ili onoj gde oboje rade, braku ili vanbračnoj vezi, muškarcima koji su se razveli pa vide koliko je tu problema i diskriminacije (institucionalnog nasilja nad njima), kao i mladim muškarcima i devojkama koji se još nisu vezali. Sada preporučujem da prvo pročitate članak[2], a onda moje komentare:

1. Članak je feministička propaganda kako je žena uvek žrtva porodice (požrtvljavanje žena). Uzimaju redak slučaj kada je možda i opravdano da žena ostane kod kuće, a to je kada ima troje dece od kojih je jedna beba (zapravo žene ostaju sa bebom, nezavisno da li imaju ostalu decu). Da bi se opravdalo ostajanje, nespretno se dodaju sledeći argumenti: "prvo smisli šta bi trebalo danas da obavi, pa ode do banke da plati račune, pa do prodavnice sa bebom. A, ponekad i zaboravi nešto da kupi, pa se sa bebom vraća ponovo do grada". Ovo je tako 20. vek, danas svako može da plaća račune i kupuje onlajn, a čak se može postaviti i automatsko plaćanje računa, pa to još pojednostavljuje proces, koji je ionako jednom do dva puta mesečno, a ne kako članak predstavlja svakodnevno. A o zaboravljanju da se nešto kupi neću ni komentarisati, za to se pravi spisak (dok se "smišlja šta da se obavi") bilo na cedulji ili mobilnom.

2.  "Pranje veša, peglanje, čišćenje kuće" - veš pere mašina jednom nedeljno (ako se ne baca u nju posle jedne upotrebe), peglanje u 21. veku je prevazidjeno, sem ako joj muž nije direktor, a čišćenje kuće može da bude 10 minuta svakog dana.

3. Prvo je kuvala ručak, a sada kuva večeru!?! Pa koliko kuvanih obroka može taj bankovni računovođa u tako kratkom roku (od 18 kada se vrati sa posla, do 23 kada ode na počinak) da pojede? :-) Koliko sam ja video na Zapadu se za ručak jedu sendviči i nešto lakše, pa je laž da ona kuva dva puta dnevno.

4. A i beba je na tatu, mnogo jede: "Kada se vrati kući, presvuče bebu, napravi joj jedan obrok, pa je ponovno podoji, tada je uspava". Znači beba prvo pojede obrok (koji se pravi, a nije kupovni), pa onda to zalije, umesto pivom, majčinim mlekom. Dobro još nije rekla da je morala da se izmuze, pa da prokuva bočicu, steriliše cuclu, iskuva pelene, kupi pampers za svaki slučaj, i igra na jednoj nozi dok čisti kuću (što ne žive u stanu, bila bi manja kvadratura za čišćenje?). Nisam još došao do kraja članka, ali svakako će se baviti i održavanjem bašte, košenjem trave, sadjenjem voća i ruža, potkresivanjem žive ograde, branjem voća, kuvanjem kompota, zimnice, ....

5. Ostajanje žene u kući je opravdano samo ako ima troje dece predškolskog uzrasta. Uslovi rada u kući su danas mnogo bolji nego u 20. veku. U 19. veku je bilo dosta posla u kući, u 20. manje, a danas je to zanemarljivo, ko ume da organizuje posao, i ne detaljiše nepotrebno (pegla čaršave, prašinu briše jednom nedeljno i menja gaće svaki dan, naravno i njih obavezno pegla, spolja i iznutra, od napred i pozadi, tange posebno).

6. Samo sam čekao kada će feminizam da ispliva, kad ono "Ja sam sluškinja", "Ja nemam godišnji odmor" (ne računa se što je muž vodi na eksluzivne svetske lokacije), "Ja radim i noću i danju" (100% ;-) ), "Ali, ne primam platu" (samo starateljstvo nad decom, i bar pola imovine kada samovoljno iniciram razvod).

7.  "Ali opet, često čujem frazu: "Šta ti radiš po ceo dan?"" - dodji u TC Rajićeva ili Ušće, pa ćeš dobiti odgovor, biću ili u kafiću sa drugaricom, ili u butiku, sa tvojom kreditnom karticom!$"!#$% :'(

Da ne ispadne da sam ja najpametniji, navešću i komentare ostalih članova:

1. Sava piše: "Ovoliko nije radila čak ni moja baba koja je 1937. godište, kućni poslovi su običan mit u 2018. godini. Zaboravio si da dodaš i aliementaciju sa kojom ne mora ništa da radi i sa kojom neće morati da bude „sluškinja“ nego će moći da ima sluškinje koje će sve obavljati "kao što je ona nekada radila"."

2. Slaviša: "Tekst je upravo dokaz da su žene plaćene, i to dobro! Samo bi trebalo čitati između redova - vozi dete u školu - čime, odakle joj auto, pao s neba? Plaća račune . odakle joj pare ako ne radi? Kupuje u prodavnici - opet isto pitanje? Doji bebu - ne znam da li i za to božansko zadovoljstvo očekuje da joj se plati? Pere veš (pa koja to žena pere veš i da li današnje žene uopšte znaju šta je to pranje veša?). Da, propustila je da doda koliko često kupuje sebi haljine, šminku, nakit.. mada nema para jer ne prima platu.. Ja bih joj dao prosečnu platu ali da sve ovo pobrojano nastavi da radi, da vidimo dokle bi joj pare potrajale. Mesto da kaže hvala što može da provodi vreme sa svojom bebom dok se muž ubija od posla i decu viđa samo uveče (do razvoda, posle čega neće ni moći da ih viđa). Jasno je naime, da je ova žena pred razvodom, sa takvim razmišljanjem šta drugo?" (Slaviša je propusti da pomene plaćena letovanja i zimovanja, izlaske u restorane i na koncerte, i izlete, koji svakako spadaju u paket beneficija koji žena-domaćica dobija za svoj "neplaćeni" rad u kući).

I za kraj, da pogledamo šta domaćice zapravo rade kada nisu u kafiću sa drugaricom, ili ne daj bože sa poštarem: nove serije i gledanost TV Pink[3]:

-----------------
[1] http://www.ultrahome.in.rs/muska/bezRukavica.html, http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/04/25/bez-rukavica-i-dlake-na-jeziku-o-neradjanju/
[2] http://www.6yka.com/novost/120016/eksplodirao-na-fejsbuku-ovaj-tekst-treba-da-posaljete-svim-dobrim-zenama-koje-znate
[3] https://www.youtube.com/watch?v=frv4nINjMpQ

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska