Feminističko podrivanje i LGBT-izacija heteroseksualne populacije


Ovo je znatno izmenjeno i dopunjeno izdanje mog prvog članka iz juna 2017. godine[1] čiji podnaslov je sada (skraćen i preveden) postao naslov. Iako je osnovna teza ostala ista (borba manjinskih grupa za dominaciju), i glavni mehanizam koji je sada i dodatno obrazložen, opisani su još mnogi mehanizmi koji su mi u medjuvremenu postali poznati, kao i oni koji su posledica novijih feminističkih kampanja. Članak je dugačak, i možete ga čitati i linkove proučavati po podnaslovima, svaki dan po jedan, kao seriju.
 

Povod za članak i objašnjenje seksualnih orijentacija

U emisiji Radio Beograda 2 "Rečeno i prećutano" 4.3.19. je na temu uvodjenja trećeg pola, feministička LGBT teoretičarka i aktivistkinja Dr Zorica Mršević zastupala tezu da se seksualna orijentacija dobija na rodjenju i da se ne može menjati kasnijim socijalnim uticajem[2]. U 17. minutu je izjavila: "Niko ne može da se pretvori, jer da može da se pretvori, ne bi bilo homoseksualnih ljudi, svi bi bili pretvoreni u ono što društvo prihvata većinski, prema tome ljudi su ono što jesu po prirodi, i ne postoji ni propaganda, ni kultura, ni umetnost, ni vrtići, ni bilo šta što nekoga može da promeni, ni od najranije mladosti, ljudi su ono što jesu po svojoj seksualnoj orijentaciji".

Da bi se objasnilo zašto ona zastupa ovakav stav, potrebno je napraviti razliku izmedju seksualne orijentacije i seksualne prakse, gde je ovo prvo usmerenje i potencijal koji se dobija na rodjenju i ima uticaj na kasniju praksu, ali može biti i socijalno modifikovana da daje sasvim drugačiju seksualnu praksu. Seksualna orijentacija je naklonost koja se zavisno od okolnosti može, ili ne mora ostvariti. Seksualna praksa odnosno "opredeljenje u datim okolnostima" je praksa / način postizanja seksualnog zadovoljstva, bilo da je to auto-seksualnost, hetero-, ili homo-seksualnost (ili njihova kombinacija), da ne pominjemo ostale ezoterije (pedo-, objekto-, zoo-, i nekro-). Ovim praksama mogu prethoditi kompatibilne -filije, a suprotstavljati im se -fobije, a odnos prema njima je uslovljen kulturom, religijom i ideologijom u čijem okrilju se osoba formira. Feminizam 21. veka je finansiran od strane globalističkih elita da pomogne u depopulaciji socijalnim inženjeringom koji će heteroseksualnu populaciju učiniti manjinskom, a na njen račun proširiti LGBT+ populaciju koja ima znatno manji reproduktivni potencijal. Stoga LGBT aktivistkinje zagovaraju gornji stav kako bi relaksirale heteroseksualnu populaciju, i uljuljkale je u zabludi da će zauvek ostati većinska grupa, i da nikakva zavera protiv nje nije u toku. Deklerativno se boreći za ljudska prava i ravnopravnost svoje zajednice, LGBT lobi se zapravo bori za dominaciju i prevlast, kao što to rade i feministkinje. I jednima i drugima su heteroseksualni muškarac i tradicionalna porodica najveće prepreke za ostvarivanje njihovih ciljeva, pa je glavni udar na prava muškaraca, kroz njihovu diskriminaciju[3] i odstranjivanje sa roditeljskih, profesionalnih i rukovodećih pozicija (lažnim optužbama za nasilje u porodici, seksualno uznemiravanje i silovanje u vezama, braku, na fakultetu i radnom mestu).

Izučavajući nedavno pegave hijene kao primer matrijarhalnog društva[4] došao sam do zanimljivog endokrinološkog istraživanja koje otkriva da je agresivnost dominantnih ženki uslovljena povećanom izloženosti fetusa testosteronu i drugim androgenim hormonima u drugoj polovini trudnoće, gde potomci dominantne ženke imaju veću agresivnost nego oni od nedominantne, proporcionalno izmerenim nivoima hormona[5]. Slično je i kod ljudi, žene atletske gradje koje se bave sportom više nego prosečne žene, i lezbejke, su u materici bile izložene povećanim dozama testosterona, pa su im građa i interesovanja više muška, a postoje i anegdotske priče žena koje su u trudnoći uzimale estrogensku terapiju, pa dobile homoseksualne sinove. Ovo pokazuje dva faktora koja utiču na seksualnu orijentaciju: pol dobijen pri začeću, i hormonski uticaj za vreme trudnoće. Ukoliko su ova dva uticaja u istom smeru, a u većini slučajeva jesu, dobija se osoba binarne orijentacije, u protivnom dolazi do orijentacije na koju se može uticati trećim faktorom - okruženjem po rodjenju, kulturom, odnosno skupom vrednosti zajednice.

Binarna polna podela je samo pojednostavljenje koje je društvo uvelo da bi uprostilo interakcije i uparivanje radi reprodukcije, i smanjilo zabune i sukobe. U realnosti postoji i dijapazon "trećeg" pola osoba koje imaju kognitivno-bihejvioralne karakteristike i jednog i drugog pola, odnosno potencijalno fluidnu (seksualnu) orijentaciju, koja se može aktivirati na jednu, ili drugu stranu, zavisno od društvenog uticaja. Navešćemo strategije koje savremeni, radikalni / rodni, feminizam koristi da bi uticao na proširenje trećeg pola[6] radi depopulacije. Cilj svetskih elita je "održivi razvoj" na početku Četvrte industrijske revolucije i klimatskih promena uslovljenih prekomernom ljudskom aktivnošću, kroz Agendu 21 i ostale rezolucije i konvencije UN-a. Oni time pokušavaju da zadrže svoje pozicije u svetu u kome se usled automatizacije proizvodnje, intelektualnih delatnosti i ratovanja, drastično smanjuje potrebu za ljudskim radom, pa navedenim metodama imaju nameru desetostrukog smanjena populacije u narednih 100 godina.
 

Normalizacija LGBT-a kroz seksualno "obrazovanje" u obdaništima, školama, i na fakultetima

U svom poznatom maniru "kuvanja žabe" postupnim promenama (temperature), LGBT lobi je preko svoje NVO "Incest trauma centar" pokušao da u Srbiju u proleće 2017. uvede tzv. "obrazovne paketiće" koji su trebali pod izgovorom inkluzije, tolerancije, zaštite seksualnih manjina od diskriminacije, seksualne zaštite dece i seksualnog obrazovanja, da u naš obrazovni sistem uvedu i normalizuju LGBT seksualne prakse. Brz i odlučan otpor budnog dela inteligencije, i aktiviranje tradicionalnih roditelja doveo je do sprečavanja ovog pokušaja, ali i progona vodja ove "konzervativne" pobune[7]. Naivno bi bilo pomisliti da će LGBT lobi od svojih namera odustati, posebno ako uzmemo finansiranost i podršku koju uživa od zemalja Zapada, gde su mnoge njihove namere već ostvarene. Uspeh normalizacije LGBT orijentacija i praksi znatno bi relativizovao i oslabio poziciju heteroseksualne većine, jer bi mladi odgajani u duhu da je svako opredeljenje podjednako prihvatljivo birali ono koje im u trenutku najviše odgovara u društvenoj klimi koju takodje stvara feministički LGBT lobi razvijanjem nepoverenja i sukoba izmedju žena i muškaraca (vidi dole). Takodje, deca usvojena ili doneta na svet od strane surogat majki ili lezbejskih parova, koja bi rasla u istopolnim brakovima imala bi znatno veću verovatnoću da postanu iste takve seksualne orijentacije kroz uticaj i praksu (da ne kažem mogući "incest").

Ukoliko nisu prošli kroz rodno neutralno odrastanje[8], seksualnu obuku u školi (gornju), tj. ako su došli iz neke zabiti do fakulteta, svi muški studenti na prvoj godini će morati da prolaze kroz seminare seksualnog prilagodjavanja, koji uključuju i LGBT prijateljski stav i poziv na eksperimentisanje. O ličnim iskustvima upisa svog sina na univerzitet u Americi govori i profesor Dr Srdja Trifković[9].
 

Odbijanje žena od muškaraca svakodnevnom propagandom o preuveličanom nasilju u porodici, u gradskom prevozu, seksualnom uznemiravanju na ulici, radnom mestu, silovanju u braku, mitovima o neplaćenom radu u kući, i dohodovnom jazu na poslu

Feminističke NVO su veoma predane svom radu za koji su finansirane, a mediji plaćeni da rezultate njihovih "istraživanja" i skupova objavljuju, pa svakodnevno slušamo da je "svaka druga" žena doživela neki oblik nasilja (ne kaže se u kom vremenskom periodu, i koja je definicija tog "nasilja", ali po njihovim definicijama sigurno je i svaki muškarac doživeo nasilje, no nikoga za to nije briga, a ni same muškarce, jer je to obično samo uobičajeni, svakodnevni sukob neistomišljenika). Dosta sam pisao o nasilju u porodici i desetostrukom preuveličavanju[10], o kampanjama pronalaženja "nasilja u vezama" u srednjim školama[11], seksualnog uznemiravanja (#MeToo na radnom mestu, i na fakultetima[12]), "silovanja"[13], kao i o popularnim feminističkim mitovima[14], pa ću sada samo pozvati da pročitate te članke na navedenim linkovima.

Dokle se ide u tom "podučavanju" devojaka, vidi se jer prvo moraju da im objasne šta je sve po novo proširenoj definiciji seksualno uznemiravanje, da bi potom anketa, tzv. "istraživanje" pokazalo da je veliki procenat bio izložen nazivanju "maco i lutko", te je time bio uznemiravan!?!?! Kada u jutarnjem programu Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) "edukuje" devojke i žene šta je sve silovanje, čak i u braku, ona kaže da je to svaka pojedinačna seksualna radnja za koju nije dobijena izričita saglasnost (dobio si za misionarsku pozu, ali nisi za onu na četiri noge), da devojka ili supruga nije mogla da da izričitu saglasnost jer je popila jedno alkoholno piće, i slične gluposti[13]. U vestima iz januara 2019. čujemo da je AŽC deo radne grupe za izmene i dopune Krivičnog zakonika, i da će se većina najavljenog zapravo uskoro naći u zakonu.
 

Podučavanje devojaka da ne moraju ništa, i da treba da budu drske prema muškarcima

Već u pubertetu devojke feministički obrazuju na svojim Jutjub kanalima "influenserke" Milica Lepotica (koja ih upućuje na omladinski portal AŽC-a mogudaneću.rs, donja ilustracija) i Lea Stanković, neko ko sa 18 godina može da bude uspešan u školi, omiljen kod drugova i drugarica, ima Jutjub kanal sa 478.000 pretplatnika i 580 profesionalno snimljenih videa, knjigu modnih saveta koja je izdala "Laguna" i koja se našla na Top 25 listi od svih njihovih izdanja ("u proseku objave 365 novih naslova godišnje", a postoje već 20 godina), ... Pogledajte šta ona kaže o nasilju nad devojkama u mom nedovršenom članku iz novembra 2018[15].

Devojke se uče da budu svadljive u kontaktu sa muškarcima, da im kažu "ne" i kada bi mogle i htele da im kažu "da":

Ova poduka dolazi od Ksenije Radovanović, političke aktivistkinje (nosilac liste inicijative “Ne davimo Beograd”) koja je ubrzo nakon primanja nagrade za feministički aktivizam 8. marta 2019. isti iskazala prolivanjem čaše vode na glavu nekome koji u njenom slavlju bio drzak prema njoj (možda u pripitom stanju, ali kako smo posle saznali da se radi o sportskom navijaču svakako da nije feminista). Pošto ju on potom uz psovke odgurnuo, možda ošamario (očekivana reakcija na njeno delo) i pobegao sa skupa, ona je postala feministički mučenik, i ikona nasilja nad (osvešćenim) mladim ženama.
 

Odbijanje muškaraca od žena uvodjenjem zakona za progon heteroseksualnih muškaraca, i socijalnih / sudskih praksi koji naoko neutralni Porodični zakon čini diskriminatornim i muškomrzačkim

Oni koji prate medije, a na njima se to svakodnevno objavljuje, svesni su da je đavo odneo šalu i da su donešeni, da se primenjuju, i nastavljaju da se donose novi, zakoni koji omogućavaju da se muškarci lažno optužuju za nasilje u porodici, seksualno uznemiravanje i silovanje. U odsustvu dokaza sudjenja se beskonačno odugovlače, optuženi muškarac je potencijalni izvršilac ovih radnji, njegova roditeljska prava se usled ove sumnje ograničavaju, ugled dovodi u pitanje, na radnom mestu je to izvor podozrenja, i povremeno otkaza. Ono što se nekada zvalo kleveta, vodi gubitku časti i ugleda, sada je ženama dozvoljeno, a mogućnost dobijanja tužbe za lažno prijavljivanje je veoma mala. Evo šta zvanični sajt Ministarstva pravde kaže na tu temu[16]: "Nužno je napomenuti da lice koje podnosi prijavu treba da je svesno da onaj na koga se prijava odnosi nije učinio krivično delo. To znači da kod onog ko podnosi lažnu prijavu mora postojati određena sigurnost o nevinosti onoga koga prijavljuje, da bi se radilo o ovom krivičnom delu. Ukoliko je podnosilac prijave imao osnova da veruje da je neko lice izvršilo krivično delo i u tom uverenju podnosi prijavu, neće odgovarati za krivično delo iz člana 334 KZ, što znači da je ishod postupka po podnetoj prijavi potpuno irelevantan za krivičnopravnu odgovornost podnosioca prijave" (znači ako se prijava odbije, to još uvek nije dokaz da se radilo o lažnom prijavljivanju).

Zakoni za diskriminaciju muškaraca detaljno su opisani u predavanju o negativnom uticaju na natalitet, koje sam održao u Patrijaršiji SPC u Beogradu aprila 2018, pa pogledajte taj tekst[17] i video[18].

Pored mogućnosti da budu lažno optuženi, muškarci u vanbračnim vezama ili braku su po raskidu potencijalne žrtve otimanja dece (i imovine), pa ko je lud da pod takvim okolnostima i pomišlja o bliskim kontaktima sa ženama, a kamoli o stvaranju porodice, kada postoji verovatnoća da će lako izgubiti nešto u šta je ulagao recimo 10 godina. Kao posledica #MeToo kampanja koje su feministkinje vodile navodno za zaštitu žena, došlo je do ozbiljnog povlačenja muškaraca na Zapadu, posebno u radnom okruženju gde su uvedena nova nepisana pravila, koja sada ugrožavaju napredovanje žena, kao i odnose saradnje medju polovima[19].
 

Stimulisani razvodi i automatsko dodeljivanje starateljstva majkama, jednoroditeljske porodice "samohranih" majki

Automatsko dodeljivanje majkama samostalnog starateljstva nad decom po razvodu svakako stimuliše ženu da umesto saradnje i dogovora bira sukob i razvod. Nakon razvoda je sudska i socijalna praksa na njenoj strani, dobija starateljstvo, korišćenje stana, alimentaciju, i socijalnu pomoć države u žrtvenom statusu "samohrane majke" koja je to svojevoljno (i / ili pod feminističkim uticajem) odabrala. Istovremeno feministkinje šire laži da je svaki razvod posledica nasilja u porodici, što ni statistički nije moguće, kada je proračunato da fizičkog nasilja nema više od 3 - 4.000 godišnje (od čega 90% otpada na pojedinačni šamar ili guranje i vikanje), a razvoda je skoro 10.000. Što se dobijanja starateljstva tiče, kvalifikacija "automatsko dodeljivanje majkama" nije nikakvo preuveličavanje, posebno u Beogradu, gde je u 2017. po zvaničnim statistikama samo 95 očeva dobilo samostalno starateljstvo, i 11 puta više majki[20], a i oni koji su ga dobili su ili imali decu preko 15 godina koja su po zakonu mogla da se opredele za njih, ili ih je majka napustila zbog preudaje i / ili odlaska u inostranstvo, ili jer su bili sa specijalnim potrebama, ili je majka bila trenutno sprečena zbog lečenja ili robijanja, ili ih je dokazano maltretirala. Znači u svim ostalim slučajevima, a i ovi su bili nezavisni od interesovanja i podobnosti očeva, majke su automatski dobile starateljstvo, po floskuli "najboljeg interesa deteta". Razvode stimulišu feminističke NVO koje rade na "zaštiti" žena od nasilja (AŽC), bilo direktnim obučavanjem žena koje im se obrate, ili preko centara za socijalni rad kojima redovno drže treninge i seminare, tako da se svaki sukob umesto mirenjem i medijacijom rešava obukom za razvod.

Samohrane majke su feministički ideal majčinstva, ako se već moraju imati deca (što se donekle može sprečiti feminističkim uticajem kroz rodne studije i medije), jer time dobijaju finansirane žene koje su na njihovoj strani i koje odgajaju devojčice da budu kao one: drčne i samosvojne, koje neće biti privlačne heteroseksualnim muškarcima, a dečake kao Bele vitezove koji će braniti žene i kada nisu napadnute, i kada su zbog svoje drčnosti same krive što su napadnute, jednom rečiju ženske sluge i feministe, koje heteroseksualne žene neće ceniti ni udavati se za njih, jer su "mamine maze i mlakonje". Druga krajnost koju ovakav odgoj može iznedriti su muškarci koji se plaše ili mrze žene, što takodje ide na ruku feminističkom pogledu na svet, jer opravdava njegovo postojanje.
 

Razbijanje postojećih brakova i ometanje stvaranja novih veza insistiranjem na individualnim slobodama i sreći, samodovoljnosti pojedinca

U ženskim magazinima odavno možemo čitati da modernim, emancipovanim ženama muškarci nisu potrebni za sreću, jer su one zapošljavanjem ekonomski "osnažene". Naslovi tipa: “10 načina da usrećiš ženu”, “20 načina kako ženu dovesti do vrhunca”, “100 reči koje tvoja draga želi čuti” su svakodnevica. Broj i kvalitet orgazama za ženu, kao i mnoštvo partnera, postao je važniji od porodične sreće. Forsira se usmerenost na potrošnju roba i usluga, hedonizam, i nudi globalistička TV zabava kroz serije, rijalitije, i zapadnjački način života. Insistira se da je abortus reproduktivno pravo žene, njegova široka dostupnost i lakoća, normalizacija i destigmatizacija utiču da njihov broj (sa neprijavljenim abortusima u privatnim klinikama) sigurno prelazi broj novorodjene dece godišnje. Nekada samo na rodnim studijama, a danas i u magazinima i TV serijama, se provlači teza da nas ima previše na planeti, i da ne mora svaka žena da radja, zavodeći naivne u nameri da ih odbiju od prirodne potrebe ili želje da se ostvare kao majke. U zamenu za imanje porodice, nude im se šljašteća obećanja potrošačke sreće za otudjene i usamljene pojedince, ali se skriva da je to prolazno i neporedivo sa trajanošću i kvalitetom porodičnih veza.

Ukoliko se neka i odluči da bude majka, feministkinje su im obezbedile da se posle kratkotrajnog braka ili veze odluče za razvod / raskid, jer znaju da će im deca automatski biti dodeljena. Drugarice savetuju jedna drugu da probaju brak radi imanja dece, jer ako im se ne ostvare sva očekivanja uvek mogu da računaju na institucije da će po razvodu dobiti starateljstvo nad decom, pa je to igra na sigurno, bez rizika. Neke se posle više godina i pokaju, kada vide da je samostalno podizanje dece preveliki posao za jednu osobu, ali tada je već obično kasno jer su očevi već otudjeni, ili su zasnovali nove porodice. Medjutim, u tradicionalnom društvu kako je još uvek naše, "samohrane" majke često imaju pomoć i podršku roditelja i rodbine, pa "samohranost" i nije tako teška, posebno ako se vrate da žive sa svojim roditeljima ili majkama (tri generacije feministkinja pod istim krovom).

Potrošačko društvo, radi prodaje neograničenog broja proizvoda i usluga za ulepšavanje i podmladjivanje, kroz medije utiče na muškarce, a još više na žene da imaju veoma visoke kriterijume za izgled i finansijski uspeh muškarca, jer sve te luksuzne kreme i usluge treba nečijim novcem platiti, pa su devojke postale izuzetno probirljive, i iz tog razloga natalitet većine zemalja opada, jer je luksuzni život proklamovan kao vrhunska vrednost, i veća sreća od porodične. Svetska ekonomska kriza im je došla kao odličan izgovor za širenje priče kako se u nesigurnim vremenima ne može osnivati porodica, mada trezveniji razumeju da optimizacijom potrošnje i plata od 500 evra u Beogradu, uz posedovanje stana u vlasništvu (nasledjenog od dede, babe, ili obezbedjenog od roditelja), može da izdržava porodicu sa dvoje dece do 10 godina starosti, nakon čega i majka treba da se zaposli, jer je manje potrebna deci, a njihove materijalne potrebe su porasle[21]. Naprosto, život je skup, kad si glup.

Mlade devojke se kroz ženske magazine bombarduju porukama da je nazadni stereotip da sve moraju da zasnuju porodicu, i da mogu da se umesto toga posvete karijeri. Prvo u feminističkim, a posle i na glavnotokovskim medijima zastupa se teza da žene ako nemaju svoju decu mogu biti ispunjene i kao tetke deci svoje sestre ili rodjake[22], što podseća na mehanizam koji koriste insekti u kolonijama sa jednom maticom koja feromonima sprečava ostale ženke da se pare, a i kod nekih sisara gde to radi dominantna ženka ili par. Promoviše se i da je medicina napredovala da žene mogu unedogled da odgadjaju radjanje, dok ne dodju u godine kada kandidata više i nema, jer su se najbolji već oženili. Sve ovo destimuliše mlade žene da se u stvaranje porodice i upuštaju, dodatno obarajući natalitet i heteroseksualnu populaciju. Čak i one koje nisu demotivisane, već zbog karijere i ekonomske situacije odlažu rađanje, doprinose padu nataliteta, jer sa napredovanjem medicine ne napreduju i jajne ćelije i spermatozoidi, pa se smanjuje verovatnoća začeća, a povećava mogućnost deformiteta, disleksije, astme i levorukosti kod dece.
 

Moda, filmovi, mediji (kultura koja promoviše LGBT, a demonizuje "toksičnu" muškost[23]) kojim se feminizuju muškarci

Kroz modu, filmove, i medije ozbiljno se radi na feminizaciji muškaraca, a "osnaživanju žena", tako da se gube granice i razlike medju polovima, čineći seksualni izbor relativnim, i proizvoljnim. Kako heteroseksualne devojke ne zanimaju feminizovani muškarci, tako ni heteroseksualni muškarci nisu zainteresovani za muškobanjaste, agresivne žene, ostaje samo da se agresivne žene i feminizovani muškarci uparuju, medjutim i to je pod velikim znakom pitanja, jer su im istopolni partneri velika konkurencija, posebno ako znamo da pripadnici istog pola imaju intelektualno i po interesovanjima više zajedničkog nego sa suprotnim polom, van seksualnih aktivnosti koje ipak čine manji deo dana, ili su manje bitne u poznijim godinama. Sličnost nekada može da bude presudnija i poželjnija nego komplementarnost, jer recimo dve žene imaju mnogo više zajedničkih tema, interesovanja, aktivnosti, stavova i načina razmišljanja, nego što to ikada mogu sa jednim muškarcem.
 

Ostale metode koje globalisti primenjuju za depopulaciju

Na pad nataliteta utiče i veganska ishrana muškaraca sa dodatkom soje (izvor estrogena), vakcine (posebno u Africi gde često imaju nedeklarisano sterilizaciono svojstvo), i sve što doprinosi opadanju kvaliteta sperme i jajnih ćelija. Neće pomoći ni što je zbog jeftine brze hrane i previše šećera četvrtina do polovina populacije gojazna, što takodje smanjuje plodnost, a ni besplatna i lako dostupna internet pornografija koja smanjuje interesovanje polova za konkretnim seksualnim kontaktom:

Neko će reći da je sledeće iz domena naučne fantastike, ali kako se već danas primenjuje za smanjenje populacije štetnih insekata, sasvim je moguće da će se, ili se već (recimo u parfemima), koristi i na ljudima: hemijsko ometanje sparivanja i parenja (Mating Disruption) - korišćenjem veštačkih seksualnih feromona mogu se slati pogrešni signali suprotnom polu, čime se smanjuju reproduktivni kapaciteti populacije i postiže njihova redukcija. Ovo je dodatni metod, uz primenu gorepomenutih kulturoloških i ideoloških načina za ometanje uparivanja polova.
 

Rekapitulacija, za one koji još nisu razumeli

Homoseksualnost, kao i prostitucija, je prihvatljivija i raširenija ukoliko je destigmatizovana, normalizovana, i postane deo popularne kulture (sada je već vidimo u slikovnicama[24], stripovima[25], filmovima[26], TV serijama). Za one kojima još uvek nije jasno kako se heteroseksualna populacija može smanjivati a ona LGBT povećavati, u uslovima feminizmom posvadjanih, suprotstavljenih, i otudjenih žena i muškaraca, a normalizovane homoseksualnosti, biću do kraja eksplicitan, i staviti citat iz još jednog svog starog članka[27]: "Feministička teorija razlikuje "pol" (ono sa čime smo rodjeni) od "roda" (ono što postajemo), što verovatno potiče od poznate izjave feminističke rodonačelnice Simon de Bovoar: "Ženom se ne radja, ženom se postaje". Ovo daje prostor za društvenu modifikaciju biološkog pola, posebno ako je indoktrinacija prisutna od rodjenja. U seksualnom smislu polovi pružaju zadovoljstvo svojim partnerima na gotovo identičan način, pa je recimo za muškarca anatomski i fiziološki svejedno da li ima analni seks sa ženom ili sa muškarcem, takodje oralni seks mu podjednako može pružiti i žena i muškarac, pitanje je samo društvene prihvatljivosti jednog ili drugog odnosa. Slično je i sa ženama, muškarčevu ulogu uz jednostavna pomagala može preuzeti i žena, samo je pitanje okolnosti, vaspitanja i navika".

Budućnost

I dokle će depopulizacija ići? Dok heteroseksualna populacija ljudi ne postane ugrožena vrsta, gotovo istrebljena svim nabrojanim metodama. A onda će filantropi iz istih globalističkih elita finansirati konzervacione programe za očuvanje vrste, kao što sada rade sa drugim životinjskim vrstama koje su doveli do ivice izumiranja.

------------------------------------- linkovi za dalje čitanje / gledanje ------------------------------------
[1] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2017/06/28/mihailo-alic-zenomrztvo-ili-dokumentovana-kritika-feminizma/
[2] https://www.youtube.com/watch?v=93FE6lhvePQ
[3] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/12/17/piramida-nasilja-nad-muskarcima/
[4] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/03/26/sta-je-zajednicko-pegavim-hijenama-i-radikalnim-feministkinjama/
[5] https://royalsocietypublishing.org/doi/full/10.1098/rstb.2013.0084
[6] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/03/05/zasto-se-uvodi-neutralni-pol/
[7] https://www.vesti.rs/Vesti/Postupanje-Povernika-za-zastitu-ne-ravnopravnosti.html
[8] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/11/21/rodno-neutralno-odrastanje/
[9] https://www.facebook.com/aristokratija1/videos/1015304698581573/ , ceo intervju, a posebno minutaža -1:23
[10] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/09/25/koliko-nasilja-ima-u-44-728-prijava-nasilja-u-porodici/
[11] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/20/marko-je-priznao-da-je-pogresio-da-se-nasilnicki-ponasao-i-preuzeo-odgovornost/
[12] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/11/29/seksualno-uznemiravanje-na-fakultetima-u-srbiji-kampanja-azc-a/
[13] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/01/04/seks-je-silovanje-u-odsustvu-pristanka/
[14] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/04/04/zene-su-zrtve-neplacenog-kucnog-rada-i-ostali-feministicki-mitovi/
[15] http://www.ultrahome.in.rs/muska/femiTinejdz.html
[16] https://iskljucinasilje.rs/rs/cesta-pitanja/
[17] http://www.ultrahome.in.rs/muska/zakonskaResenjaZbornik.html
[18] https://youtu.be/DQwszBC_1fU
[19] http://www.politika.rs/sr/clanak/420312/Vukovi-sa-Volstrita-vise-ne-veceraju-s-koleginicama
[20] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf
[21] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/23/zivot-za-cetvoroclanu-porodicu-sa-500-evra-rad-u-kuci-za-zenu/
[22] http://www.6yka.com/novosti/najlepsi-tekst-o-njenom-velicanstvu-tetki-ona-lijeci-djecju-dusu
[23] http://www.politika.rs/sr/clanak/421202/Magazin/Muzevnost-kao-patologija
[24] http://www.pcelica.rs/izdanja/moj-urnebesni-prirucnik-o-decacima-devojcicama/
[25] https://readcomiconline.to/Comic/Sunstone/TPB-1?id=56324&readType=1
[26] https://www.youtube.com/watch?v=EgPFhJd_7ds
[27] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2017/08/09/heteroseksualna-parada-ponosa-beograd-2084-2184-ili-negde-izmedju/

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska