Statistike nedvosmisleno pokazuju da u skoro svim zemljama sveta muškarci u proseku žive 5 do 7 godina kraće od žena. Feministički ideolozi, i oni koji rade pod njihovim uticajem navode da je osnov biološki i hormonski, odnosno da žene štiti estrogen, a muškarce opterećuje testosteron. Navešćemo statistike i istraživanja koja su pokušala da otkriju razlog za ovu pojavu, a usput i potom ćemo se upoznati sa analizom autora iz maskulističke perspektive.

1. Muškarci, u odnosu na žene, češće život završavaju samoubistvom. U SAD je odnos muškaraca i žena koji izvrše samoubistavo 4:1 [1], a u Srbiji 3:1 ([2], strana 39). Verovatno zato što im je život lakši uz svu borbu i očekivanja koja pred njih društvo i žene postavljaju. Razvedeni otac je deset puta skloniji da izvrši samoubistvo nego razvedena majka, i čini to tri puta češće od oženjenog oca [3].

2. Muškarci moraju duže da rade da bi stekli penziju. U Srbiji muškarac mora da radi 40 godina, a žena 35, odnosno žena ide u penziju sa navršenih 60, a muškarac sa 65 godina života.

3. Muškarci rade najteže i najopasnije poslove. U 25 vrsta najgorih zanimanja, prema plati, radnom okruženju, radnom izgledu, telesnim naporima, bezbednosti posla i izloženosti stresu (kao železnički inženjer, geometar, radnik na otpadu, stolar, poštar, đubretar, vatrogasac, taksista, mornar, ribar, farmer, ...), udeo muškarca u SAD iznosi 92% [4]. Među poginulima na radu u SAD 94% njih su muškarci [3]. Životni vek prema profesijama [5] daće očekivanu sliku da muškarci rade poslove koji su povezani sa najkraćim životnim vekom, dok žene rade kancelarijske poslove koji su mnogo lakši, i u tim profesijama zaposleni žive duže. Broj žena bez radnog staža  je mnogo veći od broja muškaraca [6].

4. Muškarci imaju slabiju zdravstvenu zaštitu u odnosu na žene, društvo više ulaže u istraživanje i lečenje „ženskih“, nego „muških“ bolesti. Tako je u Britaniji 2000. godine utvrdjeno da je rak dojke odneo približno jednako života koliko i rak prostate, pa ipak BBC je našao da su britanski fondovi za istraživanje i lečenje „muških“ bolesti bili osam puta manji od odgovarajućih fondova za „ženske“ bolesti [7].

5. Dva do tri puta više muškaraca nego žena umre u saobraćajnim nesrećama [8]. Muškarci prevezu veće kilometraže, i češće se izlažu riskantnim aktivnostima: nevezivanje pojasa, brza vožnja, i pod dejstvom alkohola. Sudari u kojima su muškarci vozači su često teži i jačeg intenziteta.

6. Aktivisti za muška prava tvrde da je beskućništvo rodno pitanje: u Britaniji su većina beskućnika muškarci [9], u SAD je 85% beskućnika muškaraca [10].

7. Muškarci su, u slučaju opasnosti, više izloženi društvenom pritisku da se žrtvuju: na Titaniku je od 1.513 utopljenika bilo svega 180 žena ([2], strana 187). U ratovima naravno pogine mnogo više muškaraca, čak 99.999% američkih smrti u borbi su bili muškarci [3].

8. Za jednako težak zločin muškarci su u proseku osuđeni na dužu zatvorsku kaznu od žena [11], mnogo veći broj muškaraca je u zatvoru (u SAD 93% zatvorenika su muškarci). Takodje, tu su izloženi nasilju i silovanju (u 2001. godini, Human Rights Watch procenjuje da je u SAD bar 140.000 zatvorenika silovano [12]).

Istraživanja su pokazala da i u drugim životinjskim vrstama mužjak živi kraće od ženke, da evnusi (kojima su kastrirani, pa nemaju testosteron) duže žive od muškaraca, da su muškarci podložniji kardio-vaskularnim oboljenjima, imaju avanturistički duh i vole ekstremne i tvrde sportove, da se redje, ponekad prekasno, obraćaju lekaru jer su naučeni da trpe bol, ne budu mekušci, ne pokazuju slabosti...

Originalno istraživanje autora ovog članka pronašlo je i sledeću činjenicu: U izveštaju CIA (Central Intelligence Agency) za 2016. [13] prikazan je prosečni životni vek muškaraca i žena u 223 zemalja, na vrhu liste su zemlje Evrope, Amerike i Australije, a na dnu one iz Afrike. Zanimljivo je da ako se uzme prvih 30 zemalja sa najdužim životnim vekom, kao i one sa sredine liste, dobiće se gotovo identična razliku izmedju žena i muškaraca od 5.3 godina, dok je na dnu liste ta razlika duplo manja - 2.6 godine. Tu vidimo da su uslovi života i rada mnogo značajniji od hormona. U afričkim zemljama žene nisu privilegovane, rade iste teške poslove kao muškarci, i naravno žive približno dugo kao i oni. One ne znaju za porodiljsko odsustvo, dadilje, kafiće i šoping sa drugaricama, posao sa polovinom radnog vremena, u klimatizovanim kancelarijama.

Evnusi su živeli duže, ali su bili poštedjeni svih uzbudjenja koje testosteron daje, i u pozitivnom i u negativnom smislu, imali su zaštićene i bezbrižnije živote. Znamo da je život svakog mužjaka veoma stresan zbog borbi oko ženki i mesta u hijerarhiji, i da oni često "nose glavu u torbi", dok su ženke uvek zaštićene zbog svog biološkog potencijala za vrstu. Muškarac Homo Sapiensa se bori za više mesto na korporativnoj i socijalnoj lestvici kako bi privukao ženu i produžio vrstu, ali i kao statusni simbol. Naravno, i broj muškaraca po zatvorima to pokazuje, jer je kriminal samo vrsta posla kojim muškarci pribavljaju novac da bi osvojili žene. Ta borba nije bez cene, a cena je mnogo stresa, što je naučno dokazano da skraćuje život [14]. 

Iz maskulističke perspektive, emancipacija žena je dobra, treba je podržati, posebno u oblastima gde su one do sada bile manje zastupljene: za volanom, u teškim i opasnim zanimanjima, na pozicijama sa povećanim odgovornostima i više stresa. Istinska ravnopravnost polova biće postignuta tek kada muškarci i žene budu živeli podjednako dugo, umesto da jedan pol bude zaštićen, a drugi se baca posle upotrebe. Do god to ne bude postignuto, postojaće potreba za aktivizmom za zaštitu prava muškaraca, a maskulisti su njegova avangarda. Optimizam bude nova istraživanja koja pokazuju da se razlika u dužini života muškaraca i žena smanjuje [15].

Literatura: 

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs
prvi srpski veb sajt o pokretu za muška prava