
Алић задужбина је 2022. и 2023. године финансирала заштиту културне баштине у Алексинцу, где су наши преци у 19. веку били истакнути трговци, а њихови потомци после Првог светског рата као наставници, лекари, и војна лица напустили Алексинац, и од пре Другог светског рата почели да живе у Београду. У процесу истраживања сопственог родослова и конзервирања споменика наврдеде, истраживање сам проширио на цео град Алексинац и на Старом гробљу пронашао преосталих 30 споменика средине 19. века, које сам о свом трошку подигао на оригинални ниво, конзервирао епитафе, и урадио родослове за већину породица које су у граду живеле од ослобођења од турске власти (1833) до пред крај века. Из тога су произашле 2 књиге и изложба фотографија надробних споменика старијих од 150 година, у сарадњи са Завичајним музејом и Центром за културу и уметност у чијем саставу се музеј сада налази.
За 2024. годину смо планирали "Клуб најбољих ученика" (неки ће га назвати и Клуб штребера), као место у коме ће се они упознавати са вршњацима из осталих школа, делити са њима оброке, и организовати седељке, школе кувања, музичке концерте, и шта год буде њихова иницијатива, а под покровитељством наше задужбине. У истом простору на Дорћолу ће мој син Андреј, 2006. годиште, организовати "Клуб младих предузетника". То је наш начин да се награде и подрже најбољи, и да им се омогући да се упознају са одабраним вршњацима из осталих средњих школа у сигурном амбијенту без прегласне музике, превише пића и дроге, и одсуства комуникације, што имају на сплавовима и осталим клубовима уз плаћање. У доба мобилних телефона и друштвених мрежа је директног дружења ипак најмање, а о упознавању најбољих из разних и удаљених (просторно и по усмерењу) школа и да не говоримо. Из досадашњег искуства, наш бесплатан програм и понуду ће највише ценити ученици који нису размажени превеликим џепарцем од стране родитеља, као и они који се иначе не друже превише, ретко излазе, и не одлазе у клубове и на сплавове (претпостављамо да су такви најбољи ученици, посебно они из унутрашњости, који уче у Београду). Тренутно смо месечни фонд финансирања поставили на 1000 евра, где 500 одлази на изнајмљивање простора (од нас самих) и рачуне, а друга половина на трошкове организовања програма (храна, пиће, евентуални хонорари за извођаче, по договору). Са овим фондом би могли да финансирамо 10 ученика по 100 евра месечно, а овако ћемо моћи да обухватимо 10 пута више, који ће једном или више пута месечно посећивати наше програме. За момка који има девојку, 2 изласка у клуб или на сплав, и један на вечеру са вином и сладоледом мора да кошта око 100 евра, а ево у задужбини ће то добити бесплатно. Момци без девојке ће у сигурном амбијенту моћи да упознају одабране најбоље ученице (и оне одабране момке), дакле и по селективности, и по могућности приласка и комуникације, оно што им дружење у задужбини пружа је супериорно одласку у клубове, и потпуно бесплатно. Први контакт би био да разредни старешина или професор доведе 4 - 6 одабраних ученика завршног разреда на вечеру, па када се тако угости десетак школа из Београда (за почетак), онда би се правиле вечере где би се ученици из разних школа упознавали. Нажалост ово административно није могуће, па се заинтересовани пунолетни ученици морају сами пријавити за учествовање. Са доласком пролећних дана активирала би се и тераса (дуга преко 7 метара), па би се могле правити и седељке за више од 8 ученика (могуће и до 40), из више од две школе. Седељке (заправо журке, али без прегласне музике, превише алкохола, и одсуства селекције и комуникације као на сплавовима и у осталим клубовима), концерти, балетски и уметнички перформанси, као и радионице припреме хране (условно кувања) би били формати кроз које би анимирали одабране ученике (следеће године студенте). Клуб ће стога бити сигурно и јединствено место где би могли да се срећу одабрани пунолетни ученици, и бесплатно уживају у несвакидашњој храни, иновативним сладоледима, умереном пићу и едутејнменту.
Као Коларчева задужбина, и наша ће организовати
културно-уметничке програме, али за разлику од Коларчеве, наши програми
ће сви и заувек бити бесплатни за госте, јер ће их финансирати задужбина.
Наравно, у 35 квадрата ће број посетилаца бити 10 пута мањи него на Коларцу,
и извођачи ће бити најбољи ђаци или студенти, али могућност дружења са
публиком биће много већа него на јавним местима и у концертним дворанама.
заштита културне баштине |
ресторан задужбине |
Михаило Алић, Ultra Home 2002 - 2024